Ako te budu pitali za mene nemoj ništa da kažeš mogu sama (ili jebale nas ovolike reči kada u sebi ćutimo najvaznije stvari)

Kako  si  blesav  u  tim  žutim , baš  si  smešan.

A što kuvaš špagete tako kasno,mogli smo da večeramo salatu ili nešto drugo.

Ne,ne,volim,samo kažem.

Žene tako vole da govore razne beznačajne stvari pa ta njihova sklonost  nekad dobije oblik smisla za humor.

Mada šta god da izgovore one to ozbiljno misle.

Jeste,šta se smeješ?

Žene misle,naravno.Više nego što možeš da pretpostaviš.

O svemu,i ja tako nekad ...I  o tebi sam mislila...Kada bi stvarno,ali ozbiljno bar pet  dana proveo na nekom kampovanju postao bi drugačiji...Mislim da bi.Zato što ovde nedostaje slobode,mnogo je ograničenja,putokaza...Onih glupih znakova „stop“ zbog kojih možeš da zakasniš kada kreneš da uradiš neku veliku stvar.

Na kampovanju možeš da budeš potpuno svoj,da se prevrćeš u vreći za spavanje po celu noć,da spavaš na zemlji dok miriše borovina...Da se sakrivaš od kiše ispod velikih grana,možeš da vrištiš i pevaš a da te niko ne vidi koliko si lud.

I meni se sviđa...Ja bih mogla vidiš sada da vrištim.

Naravno da neću samo kažem da bih lako da oslobodim glas.U svakom vrisku imaš hiljade reči.Ko ume da čuje i pročita vrisak taj razume i glad i bol.I može postati tako mnogo srećan.

Jesi,vidim da si srećan,jasno je da umeš zato i mislim da bi odlazak na kampovanje imao smisla.

Obriši odmah,da se ne zapeče.Samo stavi tu,ja ću oprati sve posle.

A što me snimaš?

Nisam slatka,lažeš.

Nisam,ja nikada nisam bila slatka.

Nisam skroz.

Valjda ja bolje znam.

Neću da se izujem,volim te crvene čizme.

Ne sviđaju ti se?

Ja sam zaljubljena u tu izbledelu kožu od sunca.

A i stopala mi izgledaju manja,ako obratiš pažnju,a broj četrdeset,izgledaju kao da je trideset i osam.

Dodaj malo bosiljka,malo samo,uhvati prstom kao kad hvataš trzalicu,tako se sprema.

Osećam,vidim.

Neću da znaš,nije važno.

Davno je to bilo,prošlo je sa odlaskom u bioskope.

Odlazim ali ne tako često.

Naravno da se sećam,imala sam pet godina,možda par meseci manje.

Sa ćaletom.

Neću da ti kažem šta sam gledala,smejaćeš se.

Neću.

Ne,ta narandzasta i plava činija su super.

Jao,ko će sve to pojesti?

Ne mogu toliko,samo ću da probam.Dobro.

Kad si kupio cveće?

Predivno,hvala.

Ako te poljubim to bi moglo da znači zato neću.

I pogled znači.

Ti sve vidiš.

Ne bojim se samo mislim da ne bi trebalo.

Bolje da jedemo.

Baš si se potrudio.

Neću da plešem i ovako smo u riziku da postanemo bliski.

Sada sam gladna.

Dobro lažem.Eto tako laže mi se.

Prija,ne kažem.

Ako te poljubim,šta ćemo sutra?

Važno je,svako sutra je važno.

Razmem ali i ovako je lepo.

Ne mora da bude savršeno da bi bilo lepo.

Meni pola čaše.

Kasnije,posle večere.

Ne volim da pričam dok jedem.

Mogu malo.

Divno miriše.

Jeste,mogao bi da otvoriš restoran.

Ko ne voli Bitlse?

Znam te godine sam rođena.

I ja tako mislim.

Ne verujem ti,sad ti lažeš.

Ako te budu pitali za mene nemoj ništa da kažeš,mogu sama.

To ti samo mene tako vidiš.

Samo utisak.

Rekla sam ti da je bilo davno,tada me nisi poznavao.

Nije interesantno.

Sećam se  ali pamtim samo lice,izraz na njemu.

Možda bih nisam sigurna.

Molim?

Da to je ta noć...

Ne znam šta da kažem...

Molim te ćuti.

Prestani o tome da govoriš.

Pocrveneću,ćuti...

Pa drhtim,tako...

Ugasi svetlo.

Smanji muziku.

Ugasi kameru.

Želim.