23. Decembra, 1913 – Predsednik Vudro Vilson potpisao “Federal Reserve Act”, uspostavljajući tako Američku centralnu banku – Fed, sa zadatkom da “obezbedi naciju sa sigurnijim, fleksibilnijim i stabilnijim monetarnim i finansijskim sistemom”. Tokom godina uloga Fed-a u bankarstvu i privredi je proširena.
Vrednost dolara je naglo opala od osnivanja Fed-a. Pad sa 1$ na 0.05$ od njegove prvobitne vrednosti. Drugim rečima, preko 95% od prvobitne vrednostidolara je izgubljeno kroz inflaciju.
Što se tiče obezbeđivanja sigurnijeg, fleksibilnijeg i stabilnijeg monetarnog i finansijskog sistemom, izbegavanja tzv. “poslovnih ciklusa” i ukidanje panika, podaci pokazuju neuspeh i u ovom zadatku. Recesije u 20. Veku, dokumentovane od strane Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, obuhvataju: 1918-1919, 1920-1921, 1923-1924, 1926-1927, 1929-1933, 1937-1938, 1945, 1948-1949, 1953-1954, 1957-1958, 1960-1961, 1969-1970, 1973-1975, 1980, 1981-1982, 1990-1991, 2001, 2007 i do danas. Zapravo ako izuzmemo Veliku depresiju, najgori globalni ekonomski krah u istoriji koji je počeo 1928. godine i trajao do 1939., i ako izuzmemo poslednju recesiju u kojoj se i danas nalazimo, nestabilnost pre Fed-a je manja nego nestabilnost tržišta posle uvodjenja Fed-a.
Ono u čemu je Fed uspeo jeste nametanje dolara kao “svetske rezervne valute” i time praktično nesmetanu eksploziju Nacionalnog duga SAD-a, koji danas iznosi 17, 261 biliona $.
Isto tako, prema rečima Ron Paula: “
Isto tako, prema rečima Ron Paula: “Nije slučajno da se američki vek konstantnog rata poklopio sa vekom centralnog bankarstva”.
~ prvo objavljeno na: libertarijanizam.org