Vladimir Đukanović bio je dio ekspertskog tima u koji ga je pozvao tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić.
Vladimir Đukanović, poznatiji i na internetu popularan kao “Filozof sa Vol strita“, pisac i ekonomista po struci, bio je dio ekspertskog tima u koji ga je pozvao premijer Vlade Srbije Zoran Đinđić. U podkastu “Biznis priče”, epizodi koja je objavljena 29. maja 2022. godine, ispričao je kako je izgledao susret sa tadašnjim predsjednikom Vlade. Godina je 2002. kada se pokreće ovaj projekat, nekoliko mjeseci prije atentata koji je na Đinđića izvršen 12. marta 2003. godine, a Đukanović je tada radio za “JP Morgan”.
“Pada Sloba, ovde entuzijazam raste kada vlast preuzima Zoran Đinđić. Tada je često dolazio u Njujork, među ostalima bio je i ambasador Šaković koga lično poznajem. Tu je bila ekipa ljudi koja je podržavala Zorana i pokušavaju da pronađu eksperte koji bi se vratili u Srbiju kako bi radili u zemlji. U Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije…To je taj patriotizam koji se lako pumpa i još lakše ispumpa”, započinje Đukanović ispovjest.
Sa prijateljima i kolegama formirao je telo koje se zvalo “Beogradska finansijska mreža“. Cilj ove organizacije bila je finansijska stabilnost zemlje.
“U tom momentu, tražilo se oko 130 ljudi. Sa par svojih prijatelja formirao sam nešto što se zvalo ‘Beogradska finansijska mreža’. Ideja je bila da okupimo sve naše finansijske eksperte širom sveta ne bi li pomogli Srbiji i vratili ljude u zemlju. Mi to krećemo, organizuje se prijem i kreće povezivanje sa ministarstvima. Posle par meseci, upadam u depresiju jer nikoga nismo uspeli da skupimo. Skupili smo oko 70 ljudi“, nastavlja Đukanović.
Na sastanku koji je održan nekoliko mjeseci prije atentata na Đinđića, Đukanović govori da tu prvi put primjećuje slom projekta. Otkrio je da napretka nije bilo.
“Nas nema u finansijama, ne postojimo. Upadam u totalnu depresiju. Nema nas u finansijskim institucijama, fondovima… Tada prvi put dolazim u kontakt sa ljudima iz dijaspore i tu shvatam profil ljudi koji je odlazio iz Srbije. Generalno, odlazili su najsiromašniji odavde. Malo je kontroverzna priča da odlaze samo najbolji jer sam ja bio ubjedljivo najgori đak u 4. beogradskoj gimnaziji i otišao sam. Otac me nije podržavao da se bavim biznisom, to je ta komunistička zaostavština koja sapliće biznismene. Meni je i tada govorio Zoran da se vratim dok ja ‘grmim’ na Volstritu u Americi i plata ovde bude 800 evra. Ljudi, postoje razne nijanse patriotizma, a ja nisam takva vrsta patriote. Govorili su mi ‘samo dođi, smislićemo nešto’. Znaš li šta znači to? Da ćemo ukrasti nešto. Došle sve golje od ljudi poput Božidara Đelića i svi otišli kao milioneri. Đinđićeva ekipa“, dodaje Đukanović.
Na kraju je govorio o ekipi ljudi koju je uspio da prikupi. Smatrao je da to nije bio profil ljudi za tako veliki posao.
“To je nikakav profil ljudi bio. Meni se javio dečko iz ‘Dojče banke’ koji radi u IT sektoru, sa kompjuterima. Ja ga pitam ‘šta ćeš mi ti čovječe, kakve ti veze imaš sa finansijama?’. Mi nismo postojali u tom biznisu. Bio sam tada kao ‘srpski senior financial wizard’, što je tužno. To je bilo jezivo, nisam imao za koga da se držim. Iako imamo ogromnu imigraciju, nemamo dovoljno kvalitetnih biznismena. Pitaju te o glupostima, svi ti koji su mi se obratili“, zaključio je Đukanović.