Početkom 2025. godine svi domovi zdravlja u Republici Srpskoj trebali bi preći na trezorsko poslovanje, što bi trebalo donijeti veću finansijsku disciplinu i omogućiti resornom ministarstvu direktan uvid u poslovanje. Trenutno 22 zdravstvene ustanove već posluju na ovaj način. Ovaj korak, iako nužan, postavlja pitanje hoće li zaista doprineti većoj efikasnosti, posebno s obzirom na dugoročne probleme u sektoru zdravstva, kao što su nedostatak kadrova i neodgovorni direktori.
Direktori – ključ problema?
Prim. dr Zorislava Lukić, predsjednica Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske, za BUKU ističe da su neodgovorni direktori glavni uzrok problema u zdravstvenim ustanovama. “Priznajem da ima časnih izuzetaka, ali oni su rijetki. Većina zdravstvenih ustanova posluje s gubitkom, krediti se podižu za plate, doprinosi se ne uplaćuju, a direktori često dolaze na posao kada im to odgovara,” upozorava Lukić, dodajući da je svima u sindikatu jasno da se direktori postavljaju po političkoj osnovi, ali vladajući trebaju da izaberu najbolje i najsposobnije, a da smijene one koji direktno upropaštavaju zdravstveni sistem.
Pogled preko granice: lekcije iz Crne Gore
Jedan od modela za prevazilaženje finansijskih problema u zdravstvu dolazi iz Crne Gore, gdje su krajem 2021. godine ukinuti doprinosi za zdravstveno osiguranje, a sistem je počeo da se finansira iz budžeta. Ova promjena omogućila je povećanje minimalne plate sa 222 eura na 450 eura, uz uvođenje progresivnog oporezivanja i oslobađanje od poreza za one s nižim prihodima. Ekonomista Marko Đogo naglašava da bi takav model mogao biti koristan i u Republici Srpskoj, ali samo uz pronalaženje alternativnih izvora finansiranja. Prema njegovim riječima, “jedini način da se rastereti rad jeste prelazak na oporezivanje potrošnje, što podrazumijeva povećanje stope PDV-a ili uvođenje diferenciranih stopa.” Ovaj pristup mogao bi donijeti sredstva potrebna za stabilizaciju zdravstvenih fondova i redovne isplate, što je posebno važno s obzirom na dugovanja koja se gomilaju u Fondu zdravstvenog osiguranja.
Alternativni izvori prihoda – neizbježni?
Problemom održivosti sadašnjeg modela finansiranja zdravstvene zaštite bavili su se brojni ekonomski stručnjaci i davali određene preporuke kako bi u budućnosti taj model mogao da izgleda. Jedno od rješenja ponudili su Marko Matić i Ognjen Đukić u analizi Sistem zdravstvene zaštite u BiH -Finansijski izazovi i opcije za reforme.
Njihova analiza je pokazala da se zdravstveni sistem u BiH previše oslanja na doprinose zaposlenih, što nije održivo s obzirom na nisku stopu zaposlenosti i starenje stanovništva. Oni predlažu diversifikaciju izvora finansiranja kroz povećanje budžetskih transfera i uvođenje novih nameta na proizvode štetne po zdravlje, poput duvana i alkohola. “Ciljani porezi na proizvode koji štete zdravlju smanjuju njihovu potrošnju i istovremeno obezbjeđuju dodatna sredstva za liječenje posljedica njihove upotrebe,” objašnjava Matić. Ovaj model može postati ključni faktor u održivosti sistema, posebno u kontekstu trenutnog finansijskog stanja Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.
Zaduženje Fonda za zdravstvo Republike Srpske
A da je situacija teška jasno pokazuje i finansijska situacija Fonda zdravstvenog osiguranja RS, koji je u protekle dvije godine otplatio više od 40 miliona eura kredita, a u ovoj će otplatiti približno 26 miliona eura kredita iz poslovanja.
Takođe Fond je u aprilu sklopio je ugovor o kreditnom zaduženju od 100 miliona KM s Novom bankom, iako dugovanja za doprinose iznose čak 177 miliona KM. Kredit će se realizovati u nekoliko plasmanova, od čega je do 30. juna 2024. povučeno 20 miliona KM. “Ukupan iznos otplate kredita na godišnjem nivou iznosi 6,43% redovno ostvarenih prihoda FZO RS, što je znatno manje od dozvoljenog limita od 18%. Zaključno sa 30. junom ove godine, obaveze Fonda po osnovu kredita iznose 174,5 miliona KM, što je blagi pad u odnosu na kraj 2023. godine,” navode iz Fonda. Ipak, dug prema Fondu za doprinose za zdravstveno osiguranje iznosi oko 177 miliona KM, što ukazuje na to da redovna uplata doprinosa može smanjiti potrebu za kreditnim zaduživanjem.
Radnici i poslodavci na istoj strani
Radnik u Republici Srpskoj za neto platu od 900 KM izdvaja 137 KM za zdravstvo. Poslodavci ističu da bi rado povećali plate radnika za taj iznos, ukoliko bi država preuzela finansiranje zdravstvenog osiguranja. Jasno je da trenutni model finansiranja nije održiv. Bez konkretnih promjena i diversifikacije izvora prihoda, zdravstveni sektor bi se mogao suočiti s još većim izazovima u godinama koje dolaze.