U
fokusu sastanka bilo je pitanje sprječavanja izgradnje odlagališta za
radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo na Trgovskoj gori, a
Košarac je informisao ambasadora Sedara da je o ovoj problematici
nedavno razgovarao i sa premijerom Slovenije Robertom Golobom tokom
njegove zvanične posjete BiH.
Na
temelju razgovora sa premijerom Golobom, te cijeneći kapacitet i
iskustva koje Slovenija ima sa Hrvatskom u ovom kontekstu, Košarac je od
ambasadora Sedara zatražio da posreduje u organizaciji sastanka sa
predstavnicima Vlade Slovenije u vezi sa izgradnjom spornog odlagališta.
“Tražio
sam da sastanak bude organizovan najkasnije u maju, kako bismo zajedno
sa nadležnim ministrima iz Republike Srpske i Federacije BiH, te
članovima Pravnog i Ekspertskog tima otvorili diskusiju sa
predstavnicima slovenačke Vlade. Naš cilj je da dobijemo potrebne
informacije o odnosu ove države sa Hrvatskom kada je u pitanju odlaganje
otpada iz Nuklearne elektrane Krško”, naveo je Košarac.
Ponovio
je da u BiH postoji jedinstven stav o neprihvatljivosti izgradnje
spornog odlagališta na Trgovskoj gori, budući da ono predstavlja
direktnu prijetnju po zdravlje 250.000 ljudi u opštinama u slivu rijeke
Une, te ugrožava životnu sredinu.
Na
sastanku je bilo riječi o saradnji u oblasti energetike, pri čemu je
Košarac upoznao ambasadora Slovenije da je BiH trenutno u fazi
ispunjavanja međunarodno preuzetih obaveza iz Ugovora o uspostavljanju
Energetske zajednice, te Pariške i Sofijske deklaracije.
“Energetika
je prepoznata kao razvojna šansa i u svim našim strateškim planovima je
potenciranje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Pri tome
posebnu pažnju smo posvetili socijalnom pristupu kada je u pitanju
proizvodnja električne energije u regijama bogatim ugljem”, naveo je Košarac.
Također
je informisao ambasadora Sedara da je energetski sektor u primarnoj
ustavnoj nadležnosti entiteta, te da Ministarstvo vanjske trgovine i
ekonomskih odnosa BiH ima isključivo koordinirajuću ulogu.
“S
tim u vezi, razgovore o mogućem investiranju u energetski sektor treba
započeti sa institucijama Republike Srpske ili Federacije BiH, ukoliko
postoji zainteresovanost slovenačke strane. Zajednički nivo nije
nadležan za pitanje investicija u sektoru energetike”, rekao je Košarac.
Istakao
da je Republika Srpska, prema analizi uglednih svjetskih časopisa,
nedavno izabrana za jednu od 10 evropskih regiona budućnosti u
kategoriji strategije privlačenja stranih ulaganja. Napomenuo je i da je
ovogodišnji Samit energetike u Trebinju dokazao da Republika Srpska ima
kapacitet da promoviše svjetske standarde u sektoru energetike.
“Institucije
Republike Srpske pokazale su adekvatnu stratešku politiku razvoja
energetskog sektora. Prepoznati su domaći kapaviteti u ovoj oblasti i
ukoliko postoji zainteresovanost Slovenije, nadležne entitetske
institucije su otvorene za pregovore o mogućim investicijama”, naveo je Košarac.
Sagovornici
su razmijenili mišljenje i o aktuelnim političkim prilikama u BiH, s
osvrtom na dobijanje kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji.
Košarac
je istakao da su evropske integracije i dalje vanjskopolitički cilj
BiH, ali da je potrebno imati oprezan stav, s obzirom na to da EU često
ima dvostruke aršine.
“U
prilog tome govori činjenica da su evropski zvaničnici isticali da će,
po dobijanju kandidatskog statusa, OHR biti zatvoren. No, to se do
danas, nažalost, nije desilo. Jedino ispravno bi bilo zatvaranje OHR-a i
odlazak stranaca iz institucija BiH, primarno misleći na Ustavni sud
BiH – naveo je Košarac”, saopćeno je iz Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH.