Iako Inicijativa za zaštitu planine Majevice nije dobila podršku narodnih poslanika Republike Srpske, ekološki aktivisti poručuju da neće stati. Snežana Jagodić Vujić iz Ekološkog udruženja “Eko Put” za portal BUKA govori o razlozima zbog kojih je Majevica važna za čitav region, o rizicima koje nosi otvaranje rudnika litijuma, te o nastavku borbe za očuvanje ovog prirodnog dragulja. Građani su jasno poručili šta žele – zdravu životnu sredinu, čistu vodu, vazduh i plodnu zemlju, a aktivisti najavljuju nove korake u borbi protiv koncesija i eksploatacije.
Snežana, kako komentarišete to što Narodna skupština RS nije usvojila inicijativu da se Majevica zaštiti?
Građanskom inicijativom tražili smo donošenje moratorijuma na davanje koncesija na geološka istraživanja i eksploataciju ruda, minerala i drugih sirovina na području planine Majevice sve dok se ne okonča postupak zaštite ovog područja i dok se ne donese Dokument o politici dodele koncesija u Republici Srpskoj. Veliki uspeh je postignut time što je uopšte Građanska inicijativa došla do narodnih poslanika i do rasprave u Skupštini ako uzmemo u obzir negativno mišljenje Vlade RS. Mislim da je upravo Dokument politike dodele koncesije RS bio glavni razlog što Građanska inicijativa nije usvojena, jer taj bitan dokument koji određuje strateški pravac davanja koncesija i razvoja zemlje, od 2006. godine nije ažuriran a ove godine u planu je i novi zakon o koncesijama. Inicijativa za zaštitu Majevice je u toku, treba da se sad radi studija zaštite i dalja procedura oko čitavog postupka. Svjedoci smo, tokom proteklih godina, da se veći broj koncesija koje su dodeljene raznim privatnim, stranim i domaćim preduzećima, naročito iz oblasti energetike, pokazao negativno po našu zemlju i da zbog štetnih ugovora sa tim koncesionarima, građani ove zemlje moraju da strahuju za svoju budućnost, za svoj život, zdravlje i posao. Takođe, svjedoci smo neodgovornog upravljanja našim prirodnim resursima, bahatog poslovanja preduzeća za eksploataciju, nemarnog i bezobzirnog odnosa prema životnoj sredini i zajednicama ljudi koji žive u neposrednoj blizini tih eksploatacionih polja. Ovde se dotičemo pitanja kvaliteta života, ljudskih prava, zdrave prirode i kompletne budućnosti i razvoja ovog područja, čije bi eventualno zagađenje teškim metalima, kiselinama itd. moglo da izazove veliki negativni uticaj na prirodu i ekološku katastrofu širokih razmera koja može da dosegne i do zemalja u regionu i EU. Upravo zbog svega ovog nastavljamo našu borbu za Majevicu, za Ozren, za naša prirodna bogatstva koja i ako treba da se eksploatišu, to treba da bude sa standardima zaštite makar na nivou onih u Evropskoj uniji. Tako da, bez obzira na ne usvajanje GI, nastavljamo dalje i ako bude trebalo da sprovedemo još jednu Građansku inicijativu, ovog puta širih razmera, da naše narodne poslanike razbudimo da vide i shvate šta je najvažnije u životu svih ljudi a to je da pijemo zdravu vodu, dišemo čist vazduh i jedemo zdravu hranu.
Koji je Vaš stav, zašto je važno da se Majevica proglasi parkom prirode?
Zašto Majevica? Zato što je Majevica višestruko značajna – ekološki, kulturno, istorijski i socijalno. To je prostor izuzetne biološke raznolikosti, bogat je šumama i tu obitavaju reliktne vrste koje se nalaze na međunarodnim listama za zaštitu. Majevica predstavlja pluća čitave regije. Uz to, ona ima ogroman potencijal za razvoj održivog turizma, ekološke poljoprivrede i obrazovanja, a tu se nalaze i objekti pod UNESCO-vom zaštitom. Ovo su samo preliminarni rezultati istraživanja, a u narednom periodu kada dobijemo kompletan izvještaj očekuje se da slika bioraznolikosti Majevice bude još bogatija. Majevica je planina koja ima ogromna prirodna, tradicionalna i kulturno-istorijska bogatstva i naseljena je na skoro cijeloj svojoj teritoriji. Građani imaju pitku vodu, zdravu i plodnu zemlju i čist vazduh u izobilju, te može biti dugoročno održiva i bogata. Strategija razvoja ovog područja je usmjerena na očuvanje planine i zaštitu njene teritorije pod kategorijom Parka prirode. Kao Park prirode bi bila zakonom zaštićena i regulisana teritorija u pogledu svih negativnih uticaja na nju a podsticala bi zdrav i održiv razvoj i ekonomiju baziranu na obnovljivim i trajnim domaćim vrijednostima, uslugama i proizvodima. Time bi sačuvali njeno zdravlje, umnožili prirodno, kulturno i ekonomsko bogatstvo ali i dostojno je ostavili potomcima. Prostorni plan Republike Srpske predviđa da Majevica bude Park prirode i građani su već iskazali i podržali taj čvrst stav kroz dosadašnje građanske inicijative i javno obraćanje.
Kako komentarišete činjenicu da 6.057 građana nije bilo dovoljno da se inicijativa ozbiljnije razmotri i usvoji?
Šta reći na to, da li i kada bi skupili 10.000 potpisa i to bilo malo, ne znam. Mislim da je ovo veliki broj ljudi, građana sa biračkim pravom, podržao i da bi poslanici trebali pažljivije da slušaju glas građana koji poručuje da se vremena mijenjaju i da je samo tkivo našeg društva bolesno i trulo i ono što želimo je obnova razorenog tkiva našeg društva, jačanje naših snaga, njegovanje i korištenje našeg znanja i razvoj potencijala naših zajednica.
Kako planirate nastaviti borbu sada kada inicijativa nije usvojena?
Planiramo da nastavimo borbu svakako kroz razne aktivnosti i događaje koji će uticati na svest ‘’donosioca odluka’’ da promene svoj sadašnji stav i da ne dodele koncesiju za otvaranje rudnika litijuma na Majevici.
Koji su konkretni rizici po zdravlje i životnu sredinu ukoliko se rudnik litijuma otvori na Majevici?
Dovoljno je pogledati kako izgleda Bor u Srbiji i rudnik šta je sve uradio zajednicama ljudi koji tamo žive, koliki je broj obolelih od kancera i drugih bolesti i koliko samo smrtovnica je zalepljeno po oglasnim tablama da svima bude jasno koji su to rizici po zdravlje i po životnu sredinu.
Kako bi rudarska eksploatacija uticala na kvalitet vazduha, vode i zemljišta u regionu? Postoje li uopšte studije uticaja na životnu sredinu za planirani rudnik?
Rad rudnika svakako ne bi poboljšao kvalitet vazduha, zemlje i vode, a što se studije uticaja tiče mislim da je ili nema ili nije dostupna javnosti na uvid.
Da li nam ova situacija sa Majevicom govori da političke strukture u RS, pa i šire, služe interesima kapitala više nego interesima građana?
Na Balkanu čitavom, u Srbiji, kod nas u RS-BiH, kao i u ostalim tzv ”siromašnijim” zemljama trećeg svijeta, na udaru su resursi, vrijednosti i dobra prirode i društva. Bjesomučnoj eksploataciji podliježu rude, voda, šume, zemljište, izvori energije, prostor, ali i sami ljudi i njihove zajednice. Eksploatacijom se direktno ugrožavaju prirodne vrijednosti, biodiverzitet, vazduh, zemljište, društveno i kulturno-istorijsko naslijeđe, zdravlje živog svijeta uopšte i kvalitet života. Tako se trajno podrivaju opstanak i razvojni potencijali društva. Taj proces je u ovom momentu potpuno pod kontrolom globalnog kapitala, kojem služe domaće i strane političke, pravne, finansijske i medijske strukture. Sve to nalikuje novom obliku kolonijalizma koji, pod izgovorom spašavanja planete Zemlje, donosi prelazak na obnovljive, čistije izvore energije samo bogatijem dijelu svijeta, bez uvažavanja činjenice da su i energija i zdrava životna sredina nasušna potreba svih nas.
Za kraj da Vas pitam šta je za Vas konkretno Majevica?
Majevica je kao i Semberija deo mog života i deo života svih ljudi koji ovde žive i voleli bi da je još dugo gledamo plodnu i bogatu, pluća čitavog ovog regiona.