Aleksandru Vučiću, predsjedniku Republike Srbije, poznata je cijena “obojene revolucije”. Vučić misli da je riječ o četiri miliona evra, a poznato mu je i ko će, kada i kako da provede zamisao čiji je cilj da Srbija više nikada ne bude samostalna, nezavisna, već poslušna, slaba i jadna.
“Namera je široka spoljna i unutrašnja akcija sa dovoljno municije, oruđa i oružja za uništavanje te političke opcije i promenu kursa Srbije. Da Srbija više nikada ne sme da bude samostalna, nezavisna, već poslušna, slaba, jadna, baš kakva je bila između 2000. i 2012. godine. Napraviće jednu intelektualnu formu koja bi trebalo da bude ujedinitelj i pokazatelj kako bi mudri i pametni ljudi trebalo da upravljaju Srbijom, iako ih tu baš i nema, tako će da se to umisli, tipa Proglas. Sve će to da se finansira spolja. Nađu novinarku, znam joj i ime, ali ne moram o tome da govorim, njoj će da uplate četiri miliona evra, a ona će – da se to ne bi videlo – da ide direktno na Proglas, da prebaci taj novac njima. To će se desiti i preko jednog glumca kojem će da prebace veće svote novca, opet će to da ide tako, sve direktno spolja finansirano – objasnio je Vučić, prenosi “Politika”.
Termini “obojene revolucije”, “hibridni rat”, “kolektivni zapad” nisu Vučićevi termini, podsjeća Milivoj Bešlin, istoričar, u razgovoru za BUKA magazin.
“To su termini koji koristi Putinov režim u Kremlju za diskreditaciju političkih neprijatelja i to je deo kategorijalnog aparata Gebelsovske propagande, koju režim u Kremlju koristi, a Vučić samo prenosi. To su prazne floskule koje imaju za cilj da diskredituju i zaplaše svaki pobunjenički, građanski pokret. Obojene revolucije finansira po običaju ‘kolektivni zapad’, i to su propagandisti u Kremlju smislili, a Vučić i njegovi huškački, strogo kontrolisani mediji krajnje podanički i nekreativno samo prenose, etiketirajući građanke i građane. Vučić i njegov režim su, kao i u svemu drugom, krajnje neoriginalni” – kaže Bešlin.
Kada je Vučić počeo da se obraća pobunjenim studentima govorio je “ja ću da primim njihovu delegaciju”, “ja ću da otvorim dokumentaciju”, “ja ću da dam objašnjenja”, priča naš sagovornik.
“Dobio je najbolji mogući odgovor i najmudriju rečenicu u Srbiji u zadnjih 30 godina. Ona glasi: ‘Ko si ti? Mi nećemo da pričamo sa tobom, mi hoćemo da institucije funkcionišu.’ Na isti način studenti reaguju kada Vučić dođe na jednu od svojih mafijaških televizija i po celo veče objašnjava uspavanom Mariću šta će sve da učini za studente. Naravno da se ništa od toga neće ostvariti. Studenti ne znaju o čemu priča, jer kod njih ne postoji koncept gledanja kriminalne, propagandističke televizije koju kontrolišu njegovi ljudi” – kaže Bešlin.
Koga je zaista briga šta jedan dobrano urušeni, delegitimisani režim priča danas, pita se naš sagovornik.
“Te su iste priče pričali i devedesetih godina, a isto reketiranje ljudi provode sve od tada. Dobra vest je da se društvo u Srbiji probudila, odbacilo okove straha, a imamo i mlade ozbiljne ljude koje ne zanima koju će sledeću dimnu bombu da baci u svojoj propagandi” – kaže Bešlin.
Sličnosti između režima Aleksandra Vučića i režima Slobodana Miloševića ima, kaže naš sagovornik.
“Kada govorimo o studentskom, učeničkom pokretu koji se javlja kao vid otpora autoritarnom i duboko kriminalizovanom režimu, ova vrsta disperzije protesta, širine, kreativnosti, maštovitosti u velikoj meri podseća na proteste 96/97. godine. Sve je različito u smislu motiva, jer ono je bila izborna krađa, a ovo je režimska korupcija koja je ubila 15 ljudi, ali forme društvenog otpora danas podsećaju na najbolje tradicije višemesečnog protesta. Razlika je u tome što je tada opoziciona koalicija “Zajedno” bila u prvom planu, dok su studenti pratili protest, a ovde studenti predvode protest, formulišu zahteve, daju ton, a opozicija to pokušava da prati s manje snage nego ondašnja opozicija” – kaže Bešlin.
Razlika je i u tome što je Vučićev režim značajno koruptivniji od Miloševićevog režima, jer je to režim radikalne, ekstremno desne partije koja je započela nevjerovatnu kriminalizaciju čitavog društva tokom devedesetih, kaže naš sagovornik.
“Ovaj režim je danas opasniji nego što je bio Miloševićev tokom 1996-7. godine, i mnogo više se zasniva na strahu. Milošević je hteo da ubedi ljude u ispravnost, lidersku harizmu. Suštinski, Vučića malo ko voli onako kako su pristalice volele Miloševića. Vučić vlada potkupljivanjem i strahom i to se sada raspada, a videćemo koliko će trajati delegitimizacija režima” – kaže Bešlin.
Treba povući još jednu paralelu, napominje naš sagovornik.
“Milošević je te 1996-7. u očima međunarodne zajednice bio faktor mira i stabilnosti netom nakon Daytona, dok je Vučić lider koji takođe danas isporučuje njima stvari, poput litijuma. Ni tada ni danas suštinski nema podrške spolja. Ovo će biti borba srpskog društva za vlastitu emancipaciju” – zaključuje Bešlin.