Budžet BiH limitiran je političkim odlukama, pa najveći dio kolača uzimaju entiteti – FBiH 1,56 milijardi, a Republika Srpska 878 miliona KM
U prva četiri mjeseca ove godine Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH prikupila je 3,6 milijardi KM prihoda od indirektnih poreza, koji su za čak 398 miliona KM ili 12,42 odsto viši u odnosu na isti period prošle godine. Samo u aprilu prihodi su iznosili 972 miliona KM.
Samo grabiNa osnovu povrata PDV-a privredi je vraćen 691 milion, dok su entiteti i Distrikt Brčko dobili 2,91 milijardu, odnosno 422 miliona KM više nego u prva četiri mjeseca 2023. godine.
Budžet BiH limitiran je političkim odlukama, pa najveći dio kolača uzimaju entiteti – FBiH 1,56 milijardi, a Srpska 878 miliona, dok je Distriktu Brčko uplaćeno 88 miliona KM. Prihod FBiH za prva četiri mjeseca ove godine viši je za 18,3 odsto, a Srpske za 21,3 procenta u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, vanjski dug FBiH povećan je za 18,3, a Srpske za 24,43 odsto.
Po osnovu posebne putarine za izgradnju autoputeva i izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva, FBiH je dobila dodatna 70,3 miliona, a Republika Srpska 46,5 miliona KM.
“Proizvodnja stagnira, izvoz pada, BDP nije rastao, pa su rekordni prihodi rezultat inflacije, rasta broja turista, te izdašnih uplata i potrošnje bh. dijaspore u BiH”, kaže profesor Ekonomskog fakulteta UNSA-e Muharem Karamujić.
Nema pomaka
Na pitanje gdje nestaju stotine miliona KM viška prihoda ako puteve gradimo kreditima, a građani ne vide posebne pomake, odgovor nemaju ni ekonomski stručnjaci.
“Imamo različite nivoe vlasti – opštine, kantone, entitete, državu, niko nije odgovoran nikome, a među sobom ne pričaju. Fiskalna politika se ne može voditi bez sistemskog pristupa. Loša mašina će potrošiti puno goriva, a ubrzati nećete”, navodi Karamujić.
Puteve gradimo kreditima
Ni deset puta veći prihodi ne bi rezultirali vidljivijim napretkom u BiH u kojoj se oni uglavnom rasporede na rast potrošnje, plata, kupovinu limuzina, te luksuz u institucijama, dok puteve gradimo kreditima.
“Bez dijaspore mi bismo davno bili gladni, jer godinama trošimo više nego što zaradimo. Zapošljava se, kupuju se glasovi na svim nivoima, a za to možemo kriviti samo sebe. Politika se ponaša racionalno, našim parama kupuje svoje glasove”, ističe profesor Muharem Karamujić.