Budžet Republike Srpske nalazi se pred ozbiljnim izazovom – u toku su ili prijete najmanje četiri međunarodne arbitraže, čija bi ukupna cijena mogla premašiti milijardu evra.
Najnoviji udar dolazi iz Slovenije. Rok za plaćanje 67 miliona evra duga Elektroprivredi Slovenije od strane Rudnika i termoelektrane Ugljevik istekao je 1. juna. Sada se očekuje aktiviranje arbitraže pred međunarodnim sudom u Vašingtonu vrijedne čak 700 miliona evra. Presudom arbitražnog suda u Beogradu iz 2023. RiTE Ugljevik obavezana je da obnovi isporuku trećine struje slovenskoj strani i plati pomenuti dug. Dodatna potraživanja za period 2022–2024. dostižu još 62 miliona evra.
Još tri slučaja dodatno opterećuju budžetsku neizvjesnost.
Prvi je tužba slovenačke firme Viadukt iz Portoroža, koja je BiH tužila zbog navodnog nepoštovanja ugovora u vezi sa projektom Koridora 5C. Vrijednost spora prvobitno je iznosila 42,6 miliona evra, ali je po arbitražnoj presudi iznos narastao na čak 110 miliona konvertibilnih maraka. Taj iznos je sada predmet ozbiljnih pravnih i političkih previranja, s obzirom na to da se arbitražna presuda već tretira kao gotova stvar i traži se način isplate iz budžeta.
Drugi je slučaj Termoelektrane Gacko, gdje Hrvatska elektroprivreda (HEP) traži naknadu od 100 miliona evra zbog spora oko ulaganja u ovaj energetski objekat.
Treći je predarbitražni spor za vjetropark Trusina, gdje zagrebačka Kermas energija, većinski vlasnik firme Eol Prvi, traži najmanje 102 miliona evra nakon što im je Vlada RS 2019. godine oduzela koncesiju. Iako projekat nikada nije počeo zbog nedostatka bankarske garancije, firma smatra da je oduzimanje bilo nezakonito i u februaru ove godine poslala je opomenu pred arbitražu Savjetu ministara BiH. Rok za dogovor ističe u avgustu.
Poslanica Zagorka Grahovac izjavila je u BUKA podcastu da je za slučaj Trusina odgovoran bivši ministar Željko Kovačević, koji je 2014. godine potpisao aneks ugovora kojim je investitoru omogućeno da konkuriše za podsticaje. Sumnja se da je sve bilo izrežirano radi lične koristi tadašnjih funkcionera.
Ekonomista Slaviša Raković za BUKU upozorava da se ovi sporovi ne smiju voditi olako:
„Ugovori su pravljeni kao da se kupuje polovni automobil. Omogućili su prostor za mešetarenje, ali i ozbiljne kriminalne aktivnosti“, kaže Raković.
On ističe i da Republika Srpska nije na vrijeme formirala fiskalne rezerve za ovakve slučajeve:
„U posljednjih deset, ili barem pet godina, trebalo je stvarati fiskalnu rezervu. Umjesto toga, sad ćemo ih formirati naknadno uz silno povećanje troškova.“
I ekonomista Igor Gavran za BUKU upozorava da ove arbitraže podrivaju povjerenje u sistem i otvaraju prostor za korupciju:
„Postoje ozbiljne sumnje da su neki ‘ulagači’ došli isključivo s ciljem da izgube, pa kasnije tuže državu i iznude apsurdno veliki iznos kompenzacije za nepostojeću štetu. Ako se sav taj novac bude isplatio iz javnih sredstava, to će drastično umanjiti sredstva za zdravstvo, obrazovanje i druge javne potrebe“, kaže Gavran.