Sporni ukućanin je glasan, svadljiv, mnogima i duhovit, baš onako kako je produkcija zamislila. Drugi klanovi ga kao mrze. Big Brother ga kao nešto stalno opominje. Mnogobrojna publika ga, bez kao, gleda sa pomešanim velikim osećanjima, latjmotivom divljenja i uvećanim očima što su udobno smeštena u dnevne boravke svog očaja.
Dakle, sve je u najboljem redu. Šou traje. Učesnici su podgrejani glupostima, masnim šalama, besmislenim svađama. Gledaoci su naučeni na dreku i viku. Ne menjaju kanal. Ne zanimaju ih drugi sadržaji. Svake četri godine, ili češće, glasaju o izbacivanju ukućana o svom trošku, koji je mnogo veći od onih sitno ispisanih brojki na ekranu – 1.17 KM plus PDV. Na primer: Ako želite da izbacite Milorada Dodika nemojte glasati za SNSD.
Gledaoci su se ipak povezali sa svim stanarima i njihovim ludorijama kao kada se vežete za drage i šašave likove humorističke serije, pa je svako glasanja još jedna ludorija više. Prilika za neku specijalnu emisiju posvećenu Big Brotheru koji večno traje i koji nikad ne izbacuje svoje ukućane jer to niko ne želi. Ukućani su srećni u kući. Svako ima svoj deo kuće, svoj nastup, svoj način igre, svoje ljude. Gledaoci prosto obožavaju njihova prepucavanja, i kada ih mrze. Producentima je svejedno. Postigli su ugovor sa učescnima. Osnovna klauzula ugovora je: zabavljajte raju do suza i smeha, ali ne i preko toga. Big Brother je takođe zadovoljan. On ima svoj posao dok šou traje i odlično je plaćen. On se oglašava svojim prazno strogim glasom. Opominje, podseća na pravila, preti isključenjem do kojeg nikad neće doći, organizuje žurke, pregovore, igrice, zadatke sedmice…
Šou traje skoro dve decenije. Oseti se umor igrača, ali uvek se pojavi novi igrač što liči na starog ili je još luđi i zabavniji od njega, pa onda zapali masu, posvađa klanove, naljuti i nasmeje Big Brothera. Umor gledalaca se ne oseti. Oni su izuzetno uporni. Revnosno prate sva dešavanja. Oduševljeni su nasilnim, glasnim i agresivnim učesnicima. Ponekad nazovu redakciju. Veoma su maštoviti. Predlažu još veće sukobe, još teže reči, savetuju Dodika kako da udari na Lagumdžiju i obratno, pokazuju svoje navijačke strasti. Podržavaju svoje kandidate, uživo se javljaju u emisiju da bi rekli najružnije reči o drugim učesnicima. Izjašnjavaju se klanovski.
„Dobro veče, ja sam Srbim, zovem te Brate da ti kažem da ovo više stvarno nema smisla. Sinoć su Muslimani namerno glasno slušali muziku da Srbi ne mogu spavati i to niko ne kažnjava. A kada Srbi budu malo glasniji, odmah im se mesečni budžet skreše.“
Gledaoci su u transu. Sve znaju. Znaju svaku reč u svađi Izetbegovića i Dodika. Postavljaju klipove na Youtube i onda ih komentarišu uvredama, psovkama, pretnjama. Život su svoj posvetili emisiji. Psuju i Velikog Brata. Neki kažu da je blag. Neki vele da je strog. Drugi da treba pustiti igrače jer oni se odlično igraju. Zašto ih uopšte kog đavola smiruje?
Regulatorna agencija ne reaguje. Kažu da je Big Brother legitimni i dopušteni zabavni sadržaj koji postoji u celom svetu. Svako ima pravo izbora, odnosno niko ne tera gledaoce na učešće gledanjem. Promućurniji gledaoci kažu da nije baš tako. Za raliku od ostatka sveta, mi u dnevnoj ponudi onoga što možemo gledati i čuti nemamo kvalitetan sadržaj. Ne postoji ni minimum obaveznog obrazovnog sadržaja dobrih namera. Kažu da smo svi prevareni i da je greška u celom sistemu. Ne postoji izbor. Postoji samo Big Brother u svakom prizoru i svakom trenu.
Regulatorna agencija birokratski nezainteresovano odgovara. Ne odgovara na primedbu o sistemu. Samo najavljuje novu opomenu učesnicima upozoravajući ih na pravila ponašanja. U slučaju većih ekscesa izriču se male novčane kazne.
Rejting pokazuje da je Big Brother našeg života najgledaniji reality show u istoriji prikazivanja zabavnih sadržaja na ovim područjima. Neretko o našem showu pišu ljudi iz okruženja. Neki čak mazohistički zaključuju kako im je žao što nisu u ulozi naših gledalaca jer, vele,u Bosni je najluđe. Tamo su stalno neke čarke. Večito neka borba. Strasti su prizemne i jake. Rečnik je težak i bogat gadostima. Život je spor i sav je podređen ludom zabavnom sadržaju.
Podaci pokazuju da je sav život u Bosni i Hecegovini u znaku našeg Big Brothera. Život se živi imitiranjem ukućana. Sukobi i problemi se rešavaju na njihov način, tj. ne rešavaju se. Rad je prazan i nesmislen, kao i njihov rad. Humor je primitivan i uvredljiv kao i njihov. U slobodno vreme se ubija vreme i dosađuje kao u kući. Podele su, naravno, verodostojna imitacija klanovskih podela iz kuće. Srbi, Hrvati i Bošnjaci i samo oni. Ostali ne postoje. Ponekad u kuću ubace nekog Cigu. Pardon, Roma. Regulatorna agencija i Big Brother su ovde vrlo strogi. Politička korektnost se mora poštovati.
Najotkačeniji deo kuće su verski lideri. Oni su zaduženi za podizanje morala pripadnicima klanova. Uživaju autoritet šta god da kažu, učine ili urade. Veliki Brat je pred njima nemoćan. Oni su deo stalne postavke. Oni su kič dekoracija kojom su gledaoci kupljeni. Jedan od razloga zbog kojih je show napravljen. Cerić i Kačavenda, njihove dosetke, šale i propovedi iz svetih knjiga su najpopularnije. Njih niko ne može izabaciti iz programa. Njih niko ne želi ni izbaciti iz programa. Oni su zabavni i zanimljivi. Pričaju o moralu dok piju, glasno jedu i psuju. Zahvaljujući njima malograđanština dobija opravdanje za svaku svoju glupost ili podlost.
Dok ovo pišem upravo slušam kako je Big Brother, bezlični birokrata dosadnog glasa, rekao kako onaj ukućanin koji je proglašen za opasnost zapravo ima i pozitivne talente i kako bi želeo da vidi da ih on koristi. Dodao je da bi on mogao biti i lokomotiva celog regiona. To su preneli svi mediji.
Znači sve je u najboljem redu. Big Brother voli svoju decu. Voli i svoje nevaljale pulene do nove epizode kritika posle kojih će ih opet voleti jer Big Brother birokatski reče da je ubeđen da je njegova uloga u Bosni i Hercegovini pozitivna i da je postigla izvanredne rezultate.
Gledaoci se razjapeljnih usta pitaju šta je sledeće. Sledeće će doći odmah. U tome je draž reality showa naših života.
Nije čak potrebno ni da kažete: Show must go on!