Ministar vanjskih poslova Sjeverne Makedonije i predsedavajući OEBS-a Bujar Osmani rekao je nedavno da će samit OEBS-a, koji treba da se održi od 30. novembra do 1. decembra u Skoplju, vjerovatno odlučiti o budućnosti organizacije, s obzirom na ruski veto na odluke.
„Ovo je najteža godina u istoriji OEBS-a. Nema budžeta, nema predsedavajućeg, nema kome da preda predsjedavanje 2024. Ovo se dešava prvi put u istoriji, jer je Rusija stavila veto na predsjedavanje Estonije, a mandati četiri izvršna lidera OEBS-a ističu i potreban je konsenzus za njihovo produženje “, rekao je Osmani Telmi.
Već dvije godine Rusija blokira odluke i usvajanje budžeta Evropske organizacije za sigurnosnu saradnju (OEBS). Tako je ova organizacija od 2021. bez budžeta, pa su neke aktivnosti upitne, neke suporene, čime se otežava rad jedne od najbitnijih sigurnosnih organizacija koja okuplja 57 država članica radi na autopilotu.
Jedinu sigurnosnu organizaciju koja okuplja evropske države, Rusiju i SAD osnovanu tokom Hladnog rata Rusi drže kao taoca svoje politike, tražeći od OEBS-a da zauzme neutralan ili proruski stav po pitanju ruske agresije na Ukrajinu.
Rusija blokira usvajanje budžeta zbog stava većine zemalja članica o ruskoj agresiji, a problem za OEBS-a su i članice sateliti Rusije poput Bjelorusije.
Sonja Biserko, predsjednica i osnivačica Helsinškog komiteta građana u Srbiji za Buku kaže kako je OEBS važna organizacija za politička i bezbjednosna pitanja i da je upravo taj aspekt važan za Bosnu jer pod stalnom bezbjednosnom prijetnjom.
“Nije to prvi put da Rusija blokira budžet OEBS-a. Sadašnja opstrukcija potpuno paralizira rad OEBS, i kako kaže generalna sekretarka te organizacije ona se nalazi u „užasnom stanju“. Rusija je svoju blokadu obrazlagala kritikama na razne aspekte rada te organizacije. Međutim, one su sada pre svega povezane sa ruskom agresijom na Ukrajinu“, dodaje Biserko.
Rusija se protivi bilo kakvom spominjanju “rata u Ukrajini” ili bilo kojoj drugoj sličnoj formulaciji u vezi sa njenim djelovanjem u susjednoj zemlji. Rusija ucjenama i blokadama pokušava svoj interes i propagandu proširiti na najvažniju evropsku sigurnosnu organizaciju u nadi da će članice i sekretarijat OEBS-a posustati.
„Ne treba izgubiti iz vida da je isto tako važno djelovanje Rusije u podrivanju međunarodnog liberalnog poretka koji počiva na pravilima i standardima. Kao što je poznato Rusija i Kina se zalažu za novi međunarodni poredak koji bi favorizovao autokratije. Problem je što je njihova razorna moć velika i što time dovode u pitanje koliko toliko regulisane međunarodne odnose“, kaže Biserko.
Kao rezultat rata protiv Ukrajine, OEBS — i širi multilateralni sistem — suočavaju se sa izazovima bez presedana. Rekla je ovo za Buku portparolka OEBS-a Aleksandra Tejlor.
Pojašnjava da je OEBS organizacija vođena konsenzusom, što znači da je potrebna samo jedna država učesnica da blokira odluku. Sa 57 država koje su predstavile različite perspektive, agende i ideje, postizanje konsenzusa nije bilo lako i sada je postizanje konsenzusa izazovnije nego ikad.
Iako se suspendovanje Rusije iz organizacije čini najboljim rješenjem, taj mehanizam ne postoji, ali i kada bi postojao ostao bi i problem država satelita i zastupnika ruskih interesa.
“Bez sumnje, ovo ima pravi uticaj na način na koji naša Organizacija funkcioniše na mnogim nivoima. Za usvajanje odluka organa OEBS-a koji donose odluke potreban je konsenzus svih 57 država učesnica, uključujući Rusku Federaciju. OEBS nema poseban mehanizam za suspendovanje država učesnica”, dodala je Tejlor.
Iako suočeni sa brojnim izazovima i problemom finansiranja iz OEBS-a za Buku kažu kako neće odustati od svojih stavova te da Rusija neće uspjeti u svojim namjerama omekšavanja statovova zemalja članica spram ruske agresije.
“Odgovor OEBS-a na akcije Rusije ostao je nepokolebljiv. Rusija je pozvana da se ponovo uskladi sa svojim međunarodnim obavezama i okonča svoj rat, uključujući i potpuno povlačenje iz Ukrajine. OEBS je spreman da obezbedi platformu za smislen i istinski dijalog za deeskalaciju tenzija, nudeći svoje jedinstveno iskustvo, mehanizme i formate”, kaže Telor.
Kaže da uprkos trenutnom izazovu, OEBS nastavlja svoj važan rad na poboljšanju života ljudi širom regiona OEBS-a, uključujući Ukrajinu.
“Čitav OEBS aktivno radi sa državama učesnicama kako bi im pomogao da ispune svoje obaveze u sve tri dimenzije – od rješavanja nelegalne trgovine malokalibarskim i lakim oružjem, do suzbijanja opakih posljedica korupcije i jačanja vladavine prava”, kaže naša sagovornica.
Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane podsjeća da je OEBS svojim djelovanjem jasno i precizno izvještavao šta se desilo od početka krize u Ukrajini, a posebno nakon posljednje agresije Rusije na ovu suverenu državu. Stoga odgovor Rusije ni ne čudi.
“OSCE je jasno zauzeo stav da je Rusija izvršila agresiju i da su počinjena teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava od strane Ruske federacije. Ne čudi onda zašto Rusija direktno sabotira rad odnosno budžet OSCE. Čudi stav SAD i država članica EU. Obaveza je SAD i svih drugi članica da osiguraju dovoljan budžet za OSCE znajući na šta su sve spremni Putinovci u međunarodnim organizacijama”, kaže Bećirović.
Dijalog se sada ne čini kao moguća opcija, ali će se u budućnosti morati tražiti rješenja.
Države članice OEBS-a nisu se složile oko Jedinstvenog budžeta za 2022. i tek treba da se dogovore o Jedinstvenom budžetu za 2023. godinu. Znajući ruske stavove i zahtjeve irealno je očekivati da će OEBS dobiti budžet za 2023.
“Ova blokada je politička i predstavlja stvarne izazove za Organizaciju. Kao rezultat toga, finansiranje Organizacije je trenutno zasnovano na privremenim izdvajanjima na osnovu Jedinstvenog budžeta za 2021. godinu, u skladu sa finansijskim propisima OEBS-a”, rekla je Tejlor.
Nedostatak usaglašenog budžeta je i dalje veliki izazov, ali Tejlor tvrdi da OEBS nastavlja da ostvaruje rezultate uprkos okolnostima, uključujući i vanbudžetske projekte koji se finansiraju donacijama pojedinačnih država učesnica.
“Na primer, uspjeli smo da uspostavimo Program podrške Ukrajini, koji se u potpunosti finansira iz vanbudžetskih sredstava 30 donatora.”
Zašto je OEBS bitan za BiH?
Ruska blokada budžeta nije zaustavila, ali je usporila rad najbitnije sigurnosne organizacije u Evropi.
Rad OEBS-a bitan je za evropsku sigurnost, ali je posebno važan za BiH. Još od okončanja rata OEBS igra važnu ulogu u reformi i edukaciji pravosuđa, policije, a proveli su i prve poslijeratne izbore u BiH. Stoga je ova organizacija od velikog značaja za BiH.
Sandi Dizdarević, stručnjak za sigurnost i profesor na Univerzitetu modernih znanosti CKM Mostar za Buku kaže da je značaj ove organizacije za državu neprocjenjiv.
“OSCE u BiH ima značajnu ulogu i kada je u pitanju Dejtonski mirovni sporazum i projekti iz domena sigurnosti i pravosuđa. Blokada rada OSCE-a u BiH bi uticala i na blokadu i pravosuđa i pravosudnih institucija. BiH bi izgubila jako puno, jedan oblik savjetodavnog tijela, ali i značajnu pomoć u vidu obuke članova pravosudnih institucija i sigurnosnih agencija”, kaže Dizdarević.
Sonja Biserko kaže kako je Misija OEBS-a u BiH vjerovatno jedna od najznačajnih s obzirom na projekte koje je sprovodila i sprovodi.
„OEBS prije svega nadgleda izbore, angažovan je u borbi protiv korupcije, jačanju i reformi sudstva, u borbi protiv trgovine ljudima, borbi protiv nasilja i diskriminacije, odgovornosti za ratne zločine i sprovodi niz drugih projekata koji u veoma nepovoljnim okolnostima održavaju barem nekakav privid bosanske države i sprečava njeno totalno rasulo“, stava je Biserko.
OEBS je veoma važan za BiH, pomogao je BiH u svemu, u razvoju i zaštiti ljudskih prava, unaprijedio vladavinu prava, doprinio zaštiti svih u BiH, posebno manjina, djece, mladih i ranjivih grupa (Romi, povratnici, itd.), kaže to direktor IFIMES-a.
OEBS je organizovao i stalne monitoringe i treninge u raznim oblastima od krivične pravde i prevencije u oblasti terorizma do organiziranog kriminala i korupcije, podržavao tranzicijsku pravdu i žrtve u BiH.
„Suđenja u BiH protiv ratnih zločinaca su imala smisla dok je OSCE realizovao monitoring ukupnih procesa i to je bio najbolji dio progona ratnih zločinaca u BiH od potpisa Dejtonskog mirovnog sporazuma“, govori Bećirović.
Šta bi BiH izgubila gašenjem OSCE?
Dok zemlje članice traže rješenje kako sa što manje posljedica preživjeti bez budžeta koji blokira Rusija,ali i potrebnih imenovanja, ostaje pitanje šta bi bilo sa Bosnom i Hercegovinom, kada bi ova organizacija bila ugašena. Jedan od ogovora na pitanje je – nepristrasan izborni proces bio bi ugrožen s obzirom na to da stotine posmatrača OEBS-ove posmatračke misije nadgleda izbore u BiH.
“BiH bi izgubila relevantnu organizaciju i njenih osam terenskih ureda, izgubila bi uspješne priče kao što su Bosanski Petrovac i region Majevice, inspirativne priče o lokalnim liderima i građanima koji sarađuju u korist svih, BiH bi izgubila podršku koju ima od OSCE u socioekonomskom rastu, podršku u jačanju institucija i unaprjeđenjuživota svih građana u BiH”, kaže Bećirović.
Angažman međunarodne zajednice u BiH bi se mogao i treba preispitivati, ali bez njenog prisustva situacija bi bila puno gora. Zato je bitno da se rad institucija i organizacija poput OHR-a i OEBS-a ne dovede u pitanje.
“Bosna bi gašenjem OEBS-a sigurno jos više klizila ka totalnom urušavanju”, zaključuje Biserko.