“Cijena električne
energije za domaćinstva u Republici Srpskoj neće poskupiti sve dok se ne uradi socijalna
karta RS”, Radovan Višković, premijer Republike Srpske, 22.02.2022.
“Zima bez rizičnih situacija i poskupljenja struje”, Luka
Petrović, direktor Elektroprivrede Republike Srpske, 27. avgust 2022.
“Imamo dovoljno struje, cijena neće rasti”, Milorad Dodik, srpski
član Predsjedništva BiH, 3. juli 2022.
A nakon izbora, druga
priča- struja će ipak poskupiti.
“Neodrživo je da cijena struje ostane na sadašnjem nivou,
ali će struja biti i dalje najpovolnija u regionu”, Radovan Višković, mandatar
za sastav nove vlade RS, 22.11.2022.
“Najvećem dijelu stanovništva ostaće ista cijena električne
energije, dok oni koji budu trošili više električne energije treba i da plate
veću cijenu”, napisio je Dodik na “Tviteru” 28. novembra.
Tako smo, ubrzo nakon izbora, slušali o “blok tarifama” i novom tarifnom sistemu za prodaju
električne energije, koji je na kraju prošle sedmice usvojen, u petak objavljen
u “Službenom glasniku” i istog dana
stupio na snagu.
Međutim, to nije kraj- sada je u planu da se ukine ljetna i zimska
tarifa. To znači nema više jeftinije tarife od aprila do oktobra, a skuplje u
drugom dijelu godine, nego ćemo imati jednu tarifu koja će na snazi biti tokom
čitave godine.
LJETNJA I ZIMSKA
TARIFA
Podsjetimo, od 2016.
godine kupci električne energije u Republici Srpskoj, u kategoriji
“Domaćinstva 1” i “Domaćinstva 2” sa jednotarifnim brojilom
plaćaju 0.1229 KM po kilovatsatu za zimsku sezonu i 0.0945 KM po potrošenom
kilovatsatu u ljetnjoj sezoni.
Domaćinstva sa
dvotarifnim brojilom u zimskoj sezoni višu tarifu plaća 0.1486 KM po potrošenom
kilovatsatu, a nižu tarifu 0.0743 KM po kW.
U ljetnoj sezoni
domaćinstva sa dvotarifnim brojilom višu tarifu plaćaju 0.1140 KM po potrošenom
kilovatsatu, a 0.0570 nižu tarifu.
BLOK TARIFE
Ako se vratimo na novi tarifni sistem kojim su uvedene
“blok tarife” za naplatu električne energije, po kome će se do 500
potrošenih kilovata prilikom obračuna električne energije u kategoriji
domaćinstva plaćati po jednoj cijeni, od 500 do 1.500 kilovata po drugoj, a od
1.500 po trećoj cijeni, pitanje je kolika ćemo plaćati više, odnosno manje?
Prema računici iz RERS onim domaćinstvima koja potroše do 500
kilovata struje računi bi trebalo da budu 67,57 maraka bez PDV ili 4,3 KM manji. Računi od 500 do 1.500
kilovata od januara bi trebalo da budu veći za četiri KM, dok će onima koji
budu trošili više od 1.500 KW račun biti veći čak za 75 KM.
KOLIKO JE POTROŠNJA
DO 500 KILOVATI?
Diplomirani inženjer mašinstva i docent na Mašinskom
fakultetu u Banjaluci, Milovan Kotur kaže da je to jako malo- da kuvate na
struju i to maksimalno dva sata dnevno. Pri tome ništa od veš mašine, bojlera,
grijalice…
Naglašava i da svaka država svoje resurse koristi da zaštiti
domaće tržište, i zato se postavlja pitanje zašto naš višak električne energije
i biomase ne trošimo mi, već izvozimo: „Način da se ograniči potrošnja
električne energije,jer je trošite previše, što jeste tačno, kroz blok tarife,
dok se istovremeno struja izvozi po 4 do 5 puta većoj cijeni? Njima se
jednostavno ne ispalti da tu energiju troši domaće stanovništvo, hoće da je
izvezu i onda se nađe neko obrazloženje“.
Petar Gvero, profesor Mašinskog fakulteta kaže da je kod nas nesreća to što mi zadnjih
30 godina imamo državu, odnosno vladajuće partije, koje su vršile stalni uticaj
na elektroprivredne sisteme i onda se nešto što je bila tržišna kategorija, a
eltkrična energija to jeste, prevelo u socijalnu kategoriju na način da mi sada
imamo najjeftiniju struju u regionu. “Mi smo smo jednostavno navikli da imamo
najjeftiniju struju. Zašto? Zato jer smo strujom kupovali socijalni mir, jer da
to nije urađeno procenat energetsko siromašnih ljudi bi bio puno veći. A kada
imate državu u kojoj se isplati grijati na struju, u odnosu na bilo koji drugi
energent, tu imate debeo problem i sa državom i sa tarifom i sa svim ostalim”,
jasan je Gvero.
Jedno je sigurno- neodrživo je da cijena struje ostane na
dosdašnjem nivou.
Kako će to preživjeti domaćinstava koja preko 10% svojih prihoda
troše za podmirivanje računa za vodu, struju i toplotnu energiju, a koja po definiciji spadaju u energetski ugrožene potrošače, a takva je većina u BiH, pitanje je na koje danas
niko u BiH nema odgovor.