Sud
je već odlučivao o istoj stvari, te je u sudskom sporu okončanom krajem oktobra
2022. godine, pokrenutom po tužbi
Centra, pravosnažno
odlučio
na način da je Ministarstvu naložio da tužitelju dostavi traženi Ugovor o koncesiji, kako se radi o
informacijama od opšteg značaja.
Međutim, kako je Ministarstvo ponovo odbilo da omogući uvid u
ovaj dokument, pozivajući se na klauzulu povjerljivosti i zaštitu komercijalnih
interesa koncesionara, Centar je bio primoran da svoje pravo pristupa javnim
informacijama traži kod suda. Ponovo donesenom presudom, Centar je to pravo
ostvario na način da je Ministarstvo sada ponovno, po drugi put, obavezano da
tužitelju ustupi traženi ugovor.
“Ovo je samo jedan od pokazatelja kome pripadaju institucije
Republike Srpske. Centar sve ove godine pruža šansu da se pokaže drugačije, te
da institucije počnu da brane interes građana, no svaki put se iznenadimo dokle
seže granica servilnosti naših institucija stranim i domaćim investitorima. Ovo
je takođe samo jedan od testova za pravosudne institucije u Bosni i
Hercegovini, da vidimo da li su oni posljednji bedem odbrane prava građana.
Vrijeme i sve više slučajeva koje pokreću udruženja u BiH će pokazati”, izjavio
je Tihomir Dakić, predsjednik Centra za životnu sredinu.
Podsjećamo da je Centar, u postupku pristupa informacijama, i
to konkretno kopije Studije
ekonomske opravdanosti izrađene za isti projekat, u januaru 2023. godine pokrenuo
poseban sudski postupak usljed odbijanja dostave i ovog dokumenta, a koji
postupak je još uvijek u toku.
Redžib Skomorac, pravni savjetnik u Centru za životnu
sredinu, dodao je:
“Evidentirana je tendencija da se pristup informacijama u vezi
određenih projekata koji se direktno tiču raspolaganja javnim dobrima,
uslovljavaju od strane trećih subjekata kojima se odlučivanje o ustupanju
informacija praktički delegira od strane organa javne vlasti. Naime, situacija
da se ‘test
javnog interesa’, tj. test neophodnosti
pružanja traženih informacija, a koje se tiču bitnih elemenata pravnih poslova
koji su zaključeni u ime građana, vrši primarno od strane samih koncesionara je
nedopustiva. Informacije o takvim projektima su u vlasništvu građana, te test
javnog interesa isključivo mora da sprovodi legitimna vlast, naročito vrednujući
korist od pružanja traženih informacija i kroz primjenu principa ‘proaktivne transparentnosti’”.
Ističemo zabrinjavajući porast netransparentnosti u
predmetima pristupa informacijama od javnog značaja, naročito u vezi projekata
kapitalnih investicija i raspolaganja javnim dobrima, jer u praksi realizacija
tih projekata značajno utiče na stanje životne sredine, ali i temeljna prava i
slobode građana.
U kontekstu sve većih pritisaka na zajednička javna dobra, što
sve češće rezultuje nelegitimnom prevagom komercijalnih interesa nad opštim
javnim interesom, odnosno prevagom pretpostavke o ugrožavanju komercijalnih
interesa privatnih kompanija nad ljudskim pravima i slobodama, na nedavno održanom
konsultativnom sastanku sa Institucijom ombudsmana za ljudska prava u BiH,
predstavnici Centra su od ombudsmana zahtjevali proaktivniju zaštitu prava građana
na informisanost o koncesijama i povezanim investicijama stranih kompanija. Stoga, nadležno Ministarstvo ohrabrujemo da postupi po
principu proaktivne transparentnosti, te da informacije glede realizacije
predmetnog autoputa bez odlaganja ustupi zainteresovanoj javnosti” navodi se u saopštenju Centra za životnu sredinu