Međutim, dokle se došlo sa njenim sprovođenjem, pitanje je na koje ne postoji precizan odgovor, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što se njena uspešnost znatno razlikuje ne od fakulteta do fakulteta, već od odseka do odseka istog fakulteta. Iako poprilično nezadovoljni bolonjskim studiranjem, ni profesori, ali ni studenti zasad ne dižu svoj glas protiv Bolonje.
Istovremeno, u RS još nije sprovedeno nijedno kvalitetno istraživanje po fakultetima o tome dokle se stiglo sa njenom primenom i sve se svodi na paušalne ocene stručnjaka iz ove oblasti. Nešto drugačija situacija je u Hrvatskoj, gde su najnovija istraživanja sa 22 zagrebačka fakulteta pokazala da većina profesora i studenata smatra da je bolonjski način studiranja usporio napredak studenata i da sve više razmišljaju o vraćanju tradicionalnom načinu učenja. Talas studentskih protesta koji su u direktnoj vezi sa Bolonjskom deklaracijom zahvatio je krajem prošle godine Austriju, Nemačku, Italiju i Švajcarsku do te mere da se već govori o krahu čitave ideje objedinjenog evropskog sistema visokog školstva.
Da se bliži raspad celog sistema, uveren je i profesor filozofije Zoran Arsović, koji kaže da na univerzitetima u RS vlada “bolonjski haos, samo što to niko ne želi da prizna”.
– Nijedna evropska zemlja nije bezglavo ušla u bolonjski proces, jedino smo to mi uradili. Nas su terali resorna ministarstva, govorili “morate i morate” i tako smo napravili jednu zbrku da ni profesori a ni studenti ne znaju više da li je sistem 3+2 ili 4+1. Sve u svemu – katastrofa! Bolonja u RS je fikcija jer nje u praksi nema – kaže Arsović. On dodaje da Bolonja ne rađa kvalitet jer se univerzitetska nastava svodi na srednjoškolsku, a studenti bezlično usvajaju znanja.
– Nema naučnog rada, studenti sada samo vode računa o bodovima. I to što ministar i rektori pričaju pohvalno o Bolonji, niko nije došao na nastavu da vidi kako to izgleda. Nemamo materijalne uslove, nikada se niko nije pitao kakve su naše biblioteke i laboratorije – kaže on.
I predsednik Studentskog parlamenta u Banjaluci Bojan Grebenar kaže da su studenti preopterećeni i da su neke analize koje bi trebalo da se obelodane do kraja februara pokazala da profesori nemaju toliko vremena da se posvećuju studentima.
– Nemoguće je da jedan profesor koji predaje po nekoliko predmeta za svaki drži konsultacije, da studentima bude i mentor i slično. Drugo, broj ispita koje treba da studenti polažu u jednoj godini prelazi uobičajenu granicu, pa se dešava da imamo i po 16 predmeta – kaže Grebenar.
Za rektora Univerziteta u Banjaluci Stanka Stanića “Bolonja je dobra, ako ni zbog čega, onda zbog toga što je naterala profesore da više uče i rade nešto što su to činili ranije”.
– Činjenica da u RS i generalno na našim prostorima ne postoje još materijalne pretpostavke da Bolonja uspe u celosti, zbog čega smo sada ocenjeni sa jedva trojkom. Treba nam više novca kao i savremenih laboratorija, ali i više prostora kako bi se moglo raditi u manjim grupama, i to bi dalo rezultat – uveren je Stanić.
Ocena Bolonje u martu
U Ministarstvu prosvete uveravaju da će do marta radna grupa za unapređenje Bolonjskog procesa u BiH prezentovati podatke o ostvarenim rezultatima visokog obrazovanja zasnovane na bolonjskim principima u proteklih 10 godina. „Istovremeno, do kraja januara sve visokoškolske ustanove u RS bile su dužne da Savetu za razvoj visokog obrazovanja dostave svoje izveštaje o sprovođenju Bolonje i oni će pokazati dokle se došlo sa njenom primenom u RS – navode u Ministarstvu.
Preuzeto sa www.blic.rs