Koliko je rasprostranjen ekološki kriminal u BiH, da li su u njega uključene političke elite i šta sve podrazumijeva od ilegalne deforestizacije i eksploatacije prirodnih resursa.
Oslučajevima kamenoloma u Donjoj Jablanici i upitne gradnje na Trebeviću za N1 govorila je Sandra Kobajica Mišanović, profesorica na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i i sigurnosne studije UNSA i Armin Macanović, doktor bioloških nauka u oblasti ekologije iz Konjica.
Na samom početku razgovora za Dan uživo gosti su prokomentarisali slučaj kamenoloma u Donjoj Jablanici i da li je on doprinio razornosti bujičnih poplava.
Između ostalog, prokomentarisali su i koliko će se dugo čekati na nalaze nadležnog tužilaštva.
– Nažalost, imamo jednu tragediju koja nas je zadesila tog kobnog petka. Imamo veliki broj žrtava koji je nastao nepromišljenim ljudskim aktivnostima. Kamenolom u Donjoj Jablanici je navodno u posljednje vrijeme radio. Velike količine vode, on je doprinio tome da imamo veliku tragediju. To je trebalo biti depanovan na jedan pravilan način. Bile su velike poplave, ali nesreća je uvećana tim kamenolom. Otvoren je put prema Mostaru, svako će se zapitati. Kada će biti nalaz, ne mogu kazati. Nadam se da će biti vrlo brzo i da će biti korektan – kazao je Armin Macnović, doktor bioloških nauka u oblasti ekologije
– Imamo jako puno ovakvih kamenoloma širom Bosne i Hercegovine – dodao je.
Na ovu temu govorila je i Sandra Kobajica Mišanović, profesorica na Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i i sigurnosne studije UNSA.
– Mi pratimo zvanične statistike od 2003. godine. Do pada optužnica u FBiH dolazi već 2015. godine, u RS je započeo 2013. godine. Pad optužnica, bilježimo i pad prijava. Slabi institucionalni kapaciteti su veliki problem, ali i ova problematika je bila zanemarena – rekla je.
Na pitanje da li će neko odgovarati za ovo što se desilo, Macanović je kazao:
– Ima tu dosta i odluka pojedinaca. Ko je dao rješenja, a nije dao neke mjere. Mi eksploatišemo nešto, što nećemo imati sutra. Idemo do krajnjih granica. Treba raditi sve u skladu sa propisima.
Sandra Kobajica Mišanović rekla je da su brojni izazovi.
– Izazovi su brojni. Nedostatak svijesti i volje, prisutan je i kod opšte javnosti. BiH se nalazi u jako lošoj poziciji. Po stopi kriminaliteta smo 18. Organizovani kriminalitet se isprepliće. Radi se o jednoj profitabilnoj aktivnosti, sa malim stepenom otkrivanja – poručila je profesorica.
Macanović je govorio i da li je Trebević Hils protivan svim logikama prostornog planiranja.
– To otvara jednu potpuno novu stranicu problema u našem društvu. Problem na Trebeviću se ne bi ni spomenuo da nije bilo stradanja u Jablanici. Tek kada se nešto desi, onda gledamo da ispravimo stvari. Upravljanje prirodom koja nije na državnom nivou. Čitava vegetacija na Trebeviću je sađena. Tu se trebala poštovati struka pri pravljenju takve građevine. Ono se vizuelno ističe u prvom planu. Niko ne gleda ljepotu objektu, a problem je i težina – naveo je, a potom dodao:
– Svaki teret koji stavljate na prirodu, ne može biti dobro za okolinu. Upravljanje prirodom je svedeno na entitete. Imate entitetske zakone. Svaki manjak komunikacije među entitetima je problem. Uništavanje prirodnog staništa je krajnji korak ka uništenju. Svaka promjena će progovoriti tamo gdje čovjek prirodu najviše dira. Najviše diramo u vode i šume.
Profesorica Sandra smatra da u BiH ima veliki broj ekoloških incidenata.
– Ekoloških incidenata ima jako puno. Možemo izdvojiti jedan razoran incident. Izlijevanje u rijeku Spreču, zatrovanih supstanci. Gikil je za to osuđen, neočišćenje okoliša. Reakcija nadležnih ili izostane ili ne bude adekvatna – zaključila je.