Stotine žena i muškaraca, među njima radnice, aktivistikinje, novinarke, pravnice, političke, majke, u braku, slobodne… marširalo je u subotu ulicama Sarajeva tražeći nužno potrebnu i ustavom garantovanu jednakopravnost.
U Osmomartovskom maršu koji je počeo u 17 časova isticane su poruke potreba žena u BiH – ove godine u fokusu su radnička prava.
„Neću u Njemačku“, „Hoću plaćen rad kod kuće“, „Hoću plaćen godišnji“, “Nisam plata, ali bih legla” samo su neki od transparenata kojima je poslana poruka – vlastima, poslodavcima, građanima…
Aktivistkinja Maida Zagorac rekla je kako se žene u Bosni i Hercegovini godinama suočavaju sa istim izazovima.
“Žene Bosne i Hercegovine su za rad jednake vrijednosti koje rade i muškarci manje plaćene”, upozorila je Zagorac.
Aktivistkinja Dženana Alađuz pozvala je građane da oni budu prva linija odbrane žena i radničkih prava naših sugrađanki.
“Kada vidite ženu, djevojku da neko vrši mobing nad njom, pomozite joj. Mi smo nedavno objavili priču o radnici koja je obolila i na bolovanju dobila otkaz. Je li to 21. vijek”, poručuje Alađuz.
Fokus ovogodišnjeg Osmomartovskog marša su radnička prava i baš zbog toga predsjednica Sindikata radnika u trgovini i uslužnim djelatnostima Bosne i Hercegovine Mersiha Beširović žali što nije bilo predstavnika drugih sindikata.
“Razlog što smo ovdje je što mislimo da jedan osmomartovski marš ne može proći bez jednog sindikata. Jasna je poruka – želimo da živimo od svog rada”, rekla je Beširović.
Radnice u BiH su diskriminasane u odnosu na svoje muške kolege. To je činjenica koju mnogi ignorišu. Ko je kriv za to?
“Mi smo najgori. Mislim da je sada svako svjestan da mi kao narod nismo ponosni na sebe i ne želimo sebi dobro jer da želimo ne bismo ovo radili. Moramo dići glavu iz stražnjice i nešto uraditi. Neće nam niko drugi pomoći. Ko će nam pomoći. Visoki predstavnik”, pita se Alađuz.
Šta žele žene u BiH?
Opšta diskriminacija žena vidljiva je svuda oko nas, a u sektoru rada posebno je prisutna. Žene, za razliku od muškaraca, obavljaju i ograman, neprepoznat i neplaćen rad kod kuće.
“Žene u BiH hoće da imaju pravo na rad, ali vrednovan rad. Da budu dobro plaćene, da ne budu maltretirane, ucjenjivane, da ne budu izložene mobingu. I da neko počne da priznaje njihov kućni rad, to je neplaćeni rad, a najviše ga rade žene”, odgovara Miličević na pitanje Buke šta žele žene u BiH.
“Najviše žele dostojanstvo, ali i solidarnost”, odgovara Beširović.
Do tada treba biti svjesni u kakvim uslovima rade žene.
“Rade u većini slučajeva u lošim radnim uslovima, na osnovu ugovora koji ne garantuju sigurnost, trpe mobing, ismijavanje, ponižavanje, seksualno uznemiravanje, dobijaju ukor kada zatraže slobodan dan”, kaže aktivistkinja Maida Zagorac.