Stanje ljudskih prava u Bosni i Hercegovini proteklih godina je takvo da građani imaju pravo da ćute, a kada progovore i krenu u bitku za svoja prava ili za spas okoliša onda se nađu u problemu. Pritisci, zastrašivanja, tužbe...
Znajući koliko su građani u svojim borbama nezaštićeni, u okviru projekta „Misli o prirodi!“ kojeg implmenetira Centar za promociju civilnog društva uz finansijsku podršku Švedske, Aarhus centar pokrenuo je inicijativu za donošenje Zakona o građanskoj inicijativi i zaštiti građana/ki i aktivista/kinja na nivou Federacije BiH.
Aida Daguda, direktorica CPCD-a kaže da je inicijativa trebala biti pokrenuta davno, ali da je možda sada odličan trenutak za usvajanje zakona nakon formiranja nove vlade. Dodaje da je BiH zemlja koja ima jako puno izazova i problema sa kojima se građani suočavaju pa im je potreban mehanizam koji funkcioniše i pomoću kojeg građani i građanke mogu pokrenuti neke inicijative oko onoga što ih muči u životu i što žele da promijene.
„Nažalost do sada je bila situacija da je ta regulativa raznoliko riješena u BiH. Mislim da je bitno da uredimo tu zakonsku osnovu. Ova inicijativa je bitna za cijeli civilni sektor, za cijelo društvo, i mislim da je odlično što je pokrenuta upravo od sektora zaštite okoliša“, kaže Daguda napominjući da su ekološki aktivisti najaktivnije aktivističke grupe.
Emina Veljović, izvršna direktorica Aarhus centra u BiH kaže da je više razloga za pokretanje ove inicijative. Jedan od njih je i taj što se u Federaciji BiH pokretanje inicijative razlikuje od lokalne zajednice do lokalne zajednice dok je to u Republici Srpskoj regulisano jednako na području cijelog entiteta.
„U Republici Srpskoj već 13 godina postoji Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi koji jasno propisuje šta je inicijativa, koliko je potrebno potpisa da bi se razmatrala određena inicijativa i koji su rokovi, u FBiH svaka opština ima svoju regualtivu i na taj način dolazi do svojevrsne diskriminacije i pravne nesigurnosti“, kaže Veljović.
Drugi razlog zbog kojeg je pokrenuta inicijativa jeste činjenica da opštine primoravaju građane da prilikom pokretanja inicijative krše zakon.
„U statutu općina nalaže se građanima koji žele prikupljati potpise da moraju prikupljati i JMBG što je u suprotnosti sa članom 9. Zakona o zaštiti ličnih podataka. Treći razlog je zaštita građana od SLAPP tužbi - strateška tužba protiv javnog sudjelovanja“, kaže Veljović.
Srž samog zakona na federalnom nivou je definisanje pravila o načinu prikupljanja potpisa, načinu sprovođenja građanske inicijative te određivanje rokova vezanih za građansku inicijativu. Iz Aarhus centra pozivaju građane da učestvuju u kreiranju teksta zakona. Napominju da je ovakva inicijativa ranije pokrenuta u Kantonu Sarajevo i dobila je podršku nekoliko klubova zastupnika.
„Mi u Aarhus centru volimo reći da je demokratija bez građanskih inicijativa kao sunkoret napušten u mračnoj prostoriji, osuđen na život bez svjetlosti, odnosno na smrt“, kaže Veljović.
SLAPP tuže postaju prošlost?
Drugi dio zakona odnosi se na zaštitu građana od SLAPP tužbi. Aktivisti Udruženja građana „Za Doljanku“ su klasični primjer građana koje se pokušalo zastrašiti SLAPP tužbama. Predsjednika Udruženja koji je u trenutku podnošenja tužbe bio student, te potpredsjednicu koja je penzionerka, investitor je tužio za naknadu štete u iznosu od 10.067KM jer su na 15 minuta protestima blokirali rad gradilišta na MHE. Tužba je na kraju odbačena, ali jasno je da se u ovom, i sličnim slučajevima, radi o pritisku na aktiviste.
To bi se novim zakonom, bude li podrške vlasti, moglo promijeniti.
„Tražićemo zakonsko rješenje u kojem će sud imati obavezu da odbaci takve tužbe. Drugi dio Zakona tiče se anti-SLAPP odredbi – da nemate pravo koristiti tužbe odnosno podnositi tužbe u smislu klevete u cilju zastrašivanja. Tražićemo zakonsku odredbu gdje će kantonalni i općinski sudovi imati pravo diskrecije da odmah odbace te tužbe ako je jasno iz samog teksta tužbe da se radi o SLAPP tužbi“, govori Veljović o tekstu nacrta Zakona koji bi trebalo da bude spreman u toj formi do kraja februara.
Završni dio zakona odnosi se na zaštitu građana/ki i aktivsta/ica od fizičkog i psihičkog nasilja.
„Veliki dio zakona se tiče zaštite od psihičkog i fizičkog nasilja po uzoru na ono što se dešavalo sa ženama Kruščice, da zakonom kažemo vlastima - nemate pravo koristiti sigurnosne službe i policiju kako bi koristili nasilje nad građanima koji mirno protestuju. Nemate pravo da vršite torturu“, dodaje Veljović.
Pojašnjava da treba razlikovati najavljene i mirne proteste, od nasilnih protesta.
„Imati ovakav zakon na nivou Federacije je vitalni društveni interes“, mišljenja je Veljović.
Plan je do kraja mjeseca da se usklade sa nivoom Kantona Sarajevo, a da do kraja Februara imaju gotov nacrt zakona na federalnom nivou koji će biti usklađen sa propisima Evropske unije.
„U dizajniranju zakona će se u obzir uzeti i EU prakse gdje je uobičajen mehanizam ovo o čemu govorimo“, dodaje Daguda.
Građani su godinama nezaštićeni, a da li će nova vlast stati na stranu građana ili uzurpatora, investitora i nasilnika, biće poznato kad nacrt zakona bude upućen u proceduru.
