Predsednik RS Milorad Dodik sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom po četvrti put nakon početka rata u Ukrajini. Putin mu je dodelio Orden Aleksandra Nevskog za doprinos razvoju saradnje Rusije i BiH.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik se u ruskom Kazanju, gde se održava visokotehnološki turnir „Igre budućnosti“, sastao s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, s kojim je razgovarao o političkim odnosima na Balkanu, stanju u Bosni i Hercegovini, kao i o sankcijama Zapada i NATO.
Nevski za Dodika
„Potvrđujemo dobre odnose koje Srpska ima i gaji prema ruskoj državi i prema Vama. Ono što mi radimo u sadašnjim okolnostima, odbijamo bilo kakvu mogućnost da se pridružimo sankcijama Zapada prema Rusiji“, rekao je Dodik Putinu tokom sastanka, istakavši da neće pokleknuti pred sankcijama Zapada i pritiscima da se uvedu sankcije Rusiji, za šta RS neće dati svoj glas. Dodik je Putinu rekao mu u tim pritiscima sa Zapada, posebnu podršku daju premijer Mađarske Viktor Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Međutim čitavo rukovodstvo Srpske, predsednik Vlade, predsednik Narodne skupštine, srpski član Predsedništva BiH i ja, svi smo dobili sankcije SAD i Britanije. Zahvaljujući našim prijateljima u EU, Evropa nije uvela iste sankcije nama“, rekao je Dodik, vodeći se, kako je rekao, onom narodnom: „što vas ne uništi, to vas ojača“.
Ovo je četvrti sastanak Dodika i Putina, od početka rata u Ukrajini i svaki put je Dodik dobio podršku vrha Moskve za politiku koju sprovodi, bilo da se radi o ekonomskoj saradnji ili sprečavanju sankcija. Putin je i ovoga puta zahvalio Dodiku na podršci koju dobija iz BiH, zbog čega mu je uručio i Orden Aleksandra Nevskog.
„Za veliki doprinos razvoju saradnje Rusije i Bosne i Hercegovine, jačanju partnerstva sa Republikom Srpskom, odlikovati Ordenom Aleksandra Nevskog Milorada Dodika – predsednika Republike Srpske“, navedeno je u ranije potpisanom ukazu.
„Znamo da situacija u Republici Srpskoj nije jednostavna i spremi smo da razgovaramo i o tom pitanju“, rekao je Putin, tokom razgovora sa Dodikom i dao do znanja da podrška neće izostati.
„Naši odnosi s Republikom Srpskom nose apsolutno stvaralački karakter i mi ćemo uraditi još više kada je reč o našim odnosima“, rekao je Putin.
Srbija, crkva i Rusija
S druge strane, stvaralački karakter za usvajanje potrebnih zakona na evropskom putu BiH niko više i ne spominje, a vreme neumitno teče do sednice šefova država-članica EU, od kojih se očekuje zeleno svetlo za otvaranje pregovora. Ipak, pored geopolitičkih odnosa i pozicije Republike Srpske, Dodik mora da misli i na poziciju unutar Bosne i Hercegovine, odnosno domaćeg biračkog tela, smatra novinar „Oslobođenja“ Goran Dakić. On podseća na ranije izjave Dodika koje pokazuju da takvi susreti nisu iznenađenje.
„Dodik je jednom u Narodnoj skupštini rekao da politički lider Srba u Republici Srpskoj mora imati dobre odnose sa Srbijom, sa crkvom i sa Rusijom. Odnosi sa Rusijom, naravno, mogu biti nikakvi, ali politika na tom nivou ne bira sredstva da ostane na vlasti. Dodik zna da je jedna fotografija sa Putinom vrednija nego pola godine rada na terenu. I to će uvek biti tako“, kaže Dakić.
Dodikova poseta više je razljutila opoziciju u RS, nego čitav federalni politički establišment. Dok iz Federacije gotovo nema reakcija na Dodikovi posetu, delom jer je, kako smatraju analitičari, postala praksa, opozicija zamera Dodiku jer ih je „tužio Putinu“.
„Opozicija podriva sistem“
„Stalno se radi na podrivanju Republike Srpske koje vrši opozicija i alternativne grupe“, požalio se Dodik, na šta mu opozicija nije ostala dužna.
„Predsednik RS Milorad Dodik je OHR-u nekada klevetao SDS, baš kao što je klevetao opoziciju predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu“, rekao je prvi čovek SDS-a Milan Miličević, navodeći da je Dodik Putinu, „iznosio najobičnije laži“. Nešto oštriji bio je Nebojša Vukanović, prvi čovek Liste za pravdu i red, koji kaže da je cilj Dodikove posete samo njegova lična promocija i trgovina resursima, kako bi opstao na vlasti.
„Rusi imaju tradiciju da uvek sarađuju sa svima koji su na vlasti, pa onda ne čudi što daju orden Dodiku, uprkos činjenici da je otvorio vrata za NATO, potpisao ANP i pridružio se antiruskoj spoljnoj politici Evropske unije. Ali, to je njihova pragmatičnost“, kaže Vukanović, poručivši da nikome neće dati rudnike i resurse, pa ni Rusima.
„Jer, ako smo braća po veri, kese nam nisu sestre. A dobro bi bilo da od njih dobijemo odgovore gde su stotine miliona maraka izvučenih iz opljačkane naftne industrije, Rafinerije nafte i ulja u Brodu i Modriči, zašto nema najavljenih gasovoda, elektrana i investicija“, kaže Vukanović.
Sastankom Dodika i Putina nisu oduševljeni ni međunarodni predstavnici u BiH, prvenstveno OHR. Za visokog predstavnika Kristijana Šmita, saradnja lidera koji žele da pristupe EU s onima koji su pod sankcijama, nije dobra.
Kopernikanski zaokret
„Bosna i Hercegovina se obavezala da sledi bezbednosne spoljnopolitičke smernice EU, kao zemlja-kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. To isključuje saradnju sa državama koje su pod sankcijama, uključujući i lične sastanke sa šefovima tih država“, naveli su iz OHR-a.
Iako ih to ne amnestira od bilo čega, Dakić podseća da su oba pomenuta lidera pod sankcijama neke od zemalja, pa je bespredmetno bilo šta govoriti u tom kontekstu. S druge strane, Dakić ne propušta da uvidi i mogućnost političkog manevra Dodika ovom posetom, koji se savršeno poklopio upravo s isticanjem roka za ispunjavanje uslova za sednicu Evropskog saveta u martu. Dvostruka igra, kaže, ne bi bila novost.
„A šta ako će poseta izazvati upravo suprotan efekat u odnosu na očekivanja, pa umesto da posledice budu negativne u procesu približavanja, želja EU za kontrolom BiH zbog ruskih aspiracija bude još veća bez obzira na ispunjenost uslova. To bi bez sumnje imalo pozitivne efekte za BiH na sednici u martu“, zaključuje Dakić.