Ministar bezbjednosti BiH Sadik Ahmetović kaže za da će kampanja verovatno startovati iduće sedmice i da će se sprovoditi kroz štampane i elektronske medije, a biće uključena i diplomatsko-konzularna predstavništva BiH.
U međuvremenu, građani se mogu poslužiti iskustvima zemalja u okruženju. Tamo će vidjeti da je preduslov za bilo kakvo bezvizno putovanje biometrijski pasoš, i da dobijeni bezvizni režim ne znači mogućnost zaposlenja u zemljama EU, nego da se radi o mogućnosti putovanja u trajanju do 90 dana u periodu od šest mjeseci. Iz MUP RS podsjećaju da su biometrijski pasoši počeli da se izdaju 15. oktobra 2009, što znači da se s pasošem koji je izdat pre ovog datuma ne može putovati bez vize u zemlje šengena. Cena izdavanja biometrijskog pasoša je 40 KM, a zakonski rok za izdavanje je mjesec dana. Čini se da su ova upozorenja shvaćena ozbiljno, pa su na šalterima za izdavanje pasoša u Banjaluci juče već primjećene gužve.
U slučaju da se građani nakon 15. decembra odluče na putovanje avionom, moraju da budu spremni na mnogo rigoroznija pravila u odnosu na putovanje drugim prevoznim sredstvima. Između ostalog, na aerodrom treba doći dva sata prije poletanja, zbog bezbednosnih provera, a prilikom čekiranja karte treba paziti da ime i prezime na njoj potpuno odgovara onome u pasošu. Takođe, sve kompanije imaju strogo utvrđena pravila o količini i sastavu prtljaga, kako onog ručnog, tako i prtljaga koji se prevozi u posebnom dijelu aviona. Elektronski uređaji podležu posebnoj kontroli, a zabranjeno je unošenje eksplozivnih naprava, zapaljivih i otrovnih materija, magneta… Ako se prtljag izgubi, što je česta pojava, nadležna aerodromska služba pravi službenu belešku i u roku od sedam dana treba da dostavi izgubljeni prtljag. Ako se on ne nađe u roku od 21 dan, kompanija plaća odštetu, koja po pravilu ne može da bude veća od oko 1.000 evra.
Ko se odluči na putovanje automobilom, pravila za sve zemlje šengena su posjedovanje zelenog kartona, međunarodne vozačke dozvole, kao i dozvola za upravljanje eventualno tuđim automobilom. Osim ovih, svaka zemlja ima svoja pravila, koja obavezno treba proučiti. Iako polisa međunarodnog zdravstvenog osiguranja uglavnom nije obavezna, može se desiti da je carinski službenik zatraži. Ako je nema, moguće je da carinik zatraži da dokažete posjedovanje veće sume novca, što može da bude problematično.
Kada putnik uđe u šengen zonu, treba da zna da je evropski broj za sve hitne slučajeve 112. Ipak, u slučaju bilo kakvih problema u inostranstvu, građani mogu da se obrate diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH. Prema informacijama na službenoj internet stranici MIP BiH, na primer, u slučaju gubitka dokumenata i prijavljivanja policiji, ambasada može izdati putni list za povratak u BiH, ili izdati novi pasoš, “ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi”. U slučaju hapšenja, građani mogu zahtijevati da se o tome obavijesti ambasada ili konzulat, konzularni službenik može tražiti objašnjenje zašto se sve desilo i posjetiti uhapšenog, ali ne može za njega platiti kaznu ili račune. U slučaju da je konzulat obavješten o bolesti građanina, može mu pomoći u pronalaženju odgovarajuće zdravstvene ustanove, a ako se desila smrt, konzularni službenik izvještava porodicu sa kojom se dogovara o daljim koracima.
BLIC