U doba krize treba da pomažete privredi da preživi, a kod nas je Vlada uradila obratno, ističe Karamujić
Parlament Federacije BiH usvojio je izmjene i dopune Zakona o doprinosima kojima se smanjuje zbirna stopa doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje s 41.5 posto na 36 posto i one će stupiti na snagu 1. jula ove godine.
Poslodavci u ovom entitetu godinama traže smanjenje zbirne stope doprinosa ispod 30 posto, a njihove zahtjeve su podržavali ekonomski stručnjaci iz Bosne i Hercegovine koji odavno upozoravaju kako je potrebno provesti kompletnu fiskalnu reformu u Federaciji BiH.
Sveobuhvatna fiskalna reforma bi podrazumijevala, prema stavovima ekonomista, smanjenje zbirne stope doprinosa na nivo ispod 30 posto, ali i oporezivanje dividende, s obzirom da se u FBiH dividenda ne oporezuje.
Također, neizostavan dio fiskalne reforme bi moralo biti i rješavanje statusa freelancera. Naime, prema važećim zakonima, osobe koje ostvaruju prihode po osnovu ugovora o djelu plaćaju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje u iznosu od 10 posto, ali zauzvrat nisu ni penziono ni zdravstveno osigurane.
Intervencija, a ne reforma
Dakle, fiskalna reforma podrazumijeva niz zahvata unutar fiskalnog sistema i ekonomisti su godinama upozoravali da se ona ne smije odlagati.
No, ovu reformu je odlagala i bivša i aktuelna Vlada FBiH. Sada je napravljen mali korak smanjenjem doprinosa, korak koji predstavnici Vlade nazivaju reformom.
Da li se ovo minimalno smanjenje doprinosa može nazvati reformom, pitali smo profesora na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Muharema Karamujića.
“Prvo moramo stvari poredati po hijerarhiji. Kada govorimo o fiskalnoj reformi, ona je konsekvenca fiskalne strategije. A strategija mora da ima glavu i rep, odnosno moramo znati zbog čega i šta radimo. Ona treba da ima razvojni karakter. Ovo što je sada uradila Vlada FBiH nema elemente reforme, jer nismo dobili fiskalnu strategiju. Ne znamo šta očekuju i zbog čega nešto rade. Dio strategije treba biti i ekonomska analiza utjecaja. Mi ne znamo uopšte koji je smisao iza ovoga. Ovdje se radi o ad hoc mjerama, po meni populističkim, da se u suštini ugasi vatra”, objašnjava za Buku profesor Karamujić na početku razgovora.
Dobar dio ekonomske aktivnosti je udavljen
Napominje da ovim potezom Vlada FBiH pokušava ugasiti vatru nastalu 1. januara ove godine kada je stupilo na snagu povećanje minimalne plate u FBiH na 1.000 KM.
“Novogodišnje povećanje minimalca nije bilo ništa drugo nego povećanje poreza i opterećenja privredi. Troškovi minimalne plate su povećani za 60 posto. To je udavilo dobar dio ekonomske aktivnosti, a to vidimo i na smanjenju stope razvoja. Prošle godine je ekonomija Federacije narasla za nekih 7.000 radnih mjesta, i sve to smo izgubili u prva tri mjeseca ove godine. Na kraju marta imamo 8.649 radnika manje nego na kraju prošle godine. Dakle, za tri mjeseca smo poništili rast iz prošle godine i trend je negativan, nastavlja se”, ističe Karamujić.
Podvlači da je Vlada FBiH nesmotrenim i populističkim potezom u vidu podizanja minimalca bez provođenja fiskalne reforme opteretila privredu.
“To se desilo upravo zbog toga što nemamo pametnog pristupa iz Vlade, nemamo te strategije koju sam spomenuo. Složio bih se s kolegama ekonomistima koji kažu da je ovo samo gašenje vatre, ali u pravom smjeru. Mi treba da smanjimo opterećenja na rad jer se nalazimo u recesionom okruženju. U Evropi je recesiono okruženje. Njemačka je u recesiji, a mi znamo da kada Njemačka kiše mi imamo upalu pluća”, navodi profesor.
Konstatuje kako ne želi licitirati stopama doprinosa, odnosno nivou na koji bi trebali biti spušteni.
“To se ne može raditi bez strateške analize. To mora da bude dokument Vlade. To je reforma, kada oni nama objasne zbog čega je 15 optimalno a ne 16. Mi to nemamo, i zbog toga se bavimo licitiranjem. Bez strategije i analize, ne možemo reći šta je optimalno i sve je onda ad hoc rješenje. Očigledno ljudi koji su u ovoj Vladi FBiH strategiju ne mogu da naprave, kao što nisu mogli ni njihovi prethodnici”, jasan je Karamujić.
Populizam umjesto strateškog pristupa
Profesor je stava da ovakav potez Vlade FBiH nije smislen pristup jer nisu obuhvaćeni bitni elementi koji su se morali popravljati.
“Kada govorimo o freelancerima, tim ljudima se naplaćuju doprinosi onako reda radi. To pitanje se moralo riješiti, ili da budu oslobođeni doprinosa, ili da dobiju protuuslugu u vidu zdravstvenog i penzionog osiguranja. Međutim, ovo što je uradila Vlada FBiH je nepametni pristup populističke naravi. Ovo nije ni r od reforme, već gašenje vatre. Problem je što je jedina obaveza Vlade, glede rukovođenja ekonomijom, taj fiskalni paket. Oni drugo ne mogu ništa raditi, jer nisu odgovorni. Dakle, taj jedini dio kojim se mogu baviti, oni se nisu bavili na adekvatan način”, upozorava Karamujić.
Problemima s kojima se susreću freelanceri, a koje izvršna vlast u FBiH godinama ne želi riješiti, bavili su se i Ombudsmeni za ljudska prava BiH.
Ova institucija je izdala preporuke Vladi i Parlamentu FBiH da otklone odredbe Zakona kojima se pojedine skupine dovode u neravnopravan položaj.
Zastupnici Stranke za BiH u Parlamentu FBiH Admir Čavalić i Haris Silajdžić 2023. godine su pokušali riješiti ovaj problem upućivanjem izmjena i dopuna Zakona o doprinosima u parlamentarnu proceduru.
No, njihov pokušaj je bio uzaludan jer Vlada FBiH nije imala sluha.
Parafiskalni nameti ili kako otežati poslovanje
Profesor Karamujić podsjeća da osim fiskalnih, ekonomski ambijent u Federaciji BiH narušavaju i parafiskalni nameti. Međutim, ni njima se nadležni ne bave na pravi način.
“Mi u Federaciji BiH imamo 3.500 parafiskalnih nameta koji udaviše ekonomiju. To su razne takse. Kod nas je administracija svrha sama sebi. Imamo ih na nivou opštine, pa na kantonu, pa na nivou entiteta i države i firme sve to moraju ispratiti. Zašto vam trebaju mjeseci za registraciju firme, zašto to ne može za dva dana? To je kompletan paket kako da učinimo naše ekonomsko okruženje efikasnijim. Mora se konačno početi sistemski raditi. Ne može se samo populistički djelovati ad-hoc potezima i govoriti ‘oni prije nas nisu ništa uradili’. Sve ovo o čemu smo mi govorili pravi pakao od poslovnog ambijenta i ovakvo stanje tjera investitore jer sve ovo nema u drugim državama. Vlada mora biti servis privredi i stanovništvu. Mi imamo pametne ljude ekonomske struke koji bi sve ovo mogli napraviti, ali oni nisu u Vladi”, zaključuje profesor Karamujić.