Sve dok virus negde postoji, postoji šansa da jedan zaraženi putnik ponovo zapali sveže iskre u zemljama koje su već ugasile vatru. To se već događa u Kini, Singapuru i drugim azijskim zemljama za koje se nakratko činilo da imaju virus pod kontrolom. U tim uslovima, piše Atlantik, postoje tri moguća scenarija: jedan koji je vrlo malo verovatan, jedan koji je vrlo opasan i jedan koji je vrlo dugotrajan.
Prvi je da svaka nacija uspe istovremeno da obuzda virus, kao i izvorni SARS 2003. S obzirom na to koliko je široka pandemija koronavirusa i kojom brzinom zemlje napreduju, izgledi za svetsku sinhronizovanu kontrolu izgledaju poprilično slabašno.
Drugi je da virus čini ono što su radile pandemije gripa: žari i pali svetom i ostavlja iza sebe dovoljno imunoloških preživelih te se na kraju bori za pronalazak održivih domaćina. Ovaj scenario „imuniteta stada“ bio bi brz, a time i primamljiv. Ali moglao bi imati strašnu cenu: SARS-CoV-2 zarazniji je i pogubniji od gripa i verovatno će iza sebe ostaviti mnogo miliona leševa i devastiran zdravstveni sustav. Činilo se da je Velika Britanija u početku pribegavala ovoj strategiji, pre nego što je, upoređujući modele, otkrila strašne posledice. Čini se da SAD takođe razmišljaju u tom smeru.
Treći scenario podrazumeva da svet igra dugu igru mačke i miša s virusom, uništavajući epidemiju dok se ne proizvede vakcina. Ovo je najbolja opcija, ali i najduža i najkomplikovaija.
Za početak, zavisi od proizvodnje vakcine. Da se radi o pandemiji gripa, bilo bi lakše. Svet ima iskustva u izradi vakcina protiv gripa i to čini svake godine. Ali ne postoje vakcine protiv koronavirusa – do sada se činilo da ti virusi uzrokuju blage ili retke bolesti – tako da istraživači moraju početi ispočetka.
Prvi koraci bili su impresivno brzi. Prošlog ponedjeljka je moguća vakcina koju su stvorili Moderna i Nacionalni instituti za zdravstvo poslata na klinička ispitivanja. To znači da je postojao jaz od tek 63 dana između naučnika koji prvi put prate gene virusa i doktora koji ubrizgavaju moguću vakcinu u nečiju ruku.
“Ovo je svetski rekord,” rekao je Fauci.
Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 428), od 26.marta do 2. aprila
Ali to je i najbrži korak među mnogim kasnijim sporim koracima.
“Čak i ako uspe sve iz prve, nema jednostavnog načina da se cjepivo proizvede u masovnim razmjerima”, rekao je Set Berkli iz Gavija. To je zato što Moderna koristi novi pristup u vakcinisanju. Postojeće vakcine deluju tako što nude telu neaktivne ili fragmentirane viruse, omogućujući imunološkom sistemu da unapred pripremi odbranu. Suprotno tome, Moderina vakcina sadrži deo genetskog materijala SARS-CoV-2 – njegovu RNK. Ideja je da telo pomoću toga izgradi sopstvene virusne fragmente koji će tada činiti bazu priprema imunološkog sistema.
Ovaj pristup deluje na životinjama, ali još nije dokazan kod ljudi.
Suprotno tome, francuski naučnici pokušavaju da modifikuju postojeću vakcinu protiv ospica koristeći fragmente novog koronavirusa.
“Prednost je u tome što ako nam sutra budu potrebne stotine doza, puno laboratorija u svetu zna kako to da napravi”, rekao je Berkli. Bez obzira koja strategija je brža, Berkli i drugi procenjuju da će trebati 12 do 18 mjeseci da se razvije dokazana vakcina, a zatim još više vremena da se proizvede u dovoljnoj količini, dopremi i ubrizga u nečiju ruku.
Bilo zahvaljujući imunitetu stada ili dugo očekivanoj vakcini, virusu će se biti sve teže i teže da se širi. No, malo je verojatno da će potpuno nestati. Vakcina će možda morati da se ažurira na nekoliko godina.
Možda će ova bolest postati vremenom toliko uobičajena da, iako postoji vakcina, mnogi se pripadnici generacije Z neće želeti da se vakcinišu, zaboravljajući kakvu je dramu svet proživljavao dok te vakcine nije bilo.
Troškovi dolaženja do te tačke, uz što je moguće manje smrtnih slučajeva, biće ogromni. Kao što je napisala Ani Lauri, ekonomija proživljava šok “iznenadniji i ozbiljniji nego što je iko živ doživeo”.
Otprilike svaki peti čovek u SAD izgubio je svoje redovno radno vreme ili posao. Hoteli su prazni. Avio kompanije su prizemljile letove. Restorani i druga mala preduzeća se zatvaraju.
Nejednakosti će se proširiti: ljudi s malim primanjima najteže će biti pogođeni merama socijalnog distanciranja, a najverovatnije će imati hronična zdravstvena stanja koja povećavaju rizik od teških infekcija.
Nakon što infekcije počnu jenjavati, uslediće sekundarna pandemija problema mentalnog zdravlja. U trenutku duboke strepnje i neizvesnosti ljudi su lišeni umirujućeg ljudskog kontakta. Zagrljaji, stisak ruke i drugi društveni rituali sada su opasni. Ljudi s anksioznošću ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem su u problemu.
Nakon pandemije, ljudi koji se oporavljaju od COVID-19 mogli bi biti stigmatizovanii, kao što su bili oni koji su preživeli ebolu, SARS i HIV.
Ali “postoji i potencijal za puno bolji svet nakon što prođemo kroz ovu traumu”, kaže Richard Danzig iz Centra za novu američku bezbednost.
Već sada zajednice pronalaze nove načine zbližavanja, čak i kad moraju ostati razdvojene. Stav prema zdravlju takođe se može promeniti na bolje.
Možda bi mogla da se zamisli budućnost u kojoj će Amerika naučiti drugačiju lekciju. Zajednički duh, ironično rođen socijalnim distanciranjem, tera ljude da se okrenu spolja, prema stranim i domaćimkomšijama.
Narod se okreće, kao i nakon Drugog svetskog rata, od izolacionizma prema međunarodnoj saradnji. Zaokupljeni stalnim ulaganjima i prilivom najsjajnijih umova, radna snaga u zdravstvu raste. Deca iz generacije Z pišu školske eseje o tome kako žele postati epidemiolozi. Javno zdravstvo postaje središnje mesto spoljne politike. Nije teško zamisliti da se 2030. godine SARS-CoV-3 pojavi niotkuda i biva pobeđen u roku od mesec dana, zaključuje se u tekstu portala The Atlantic.