Prvi je ostavku podneo Milenko Stanković, sada već bivši dekan Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci. Ostavka je obrazložena zdravstvenim razlozima, ali rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić kaže da je Stanković to učinio „iritiran zbog pisanja medija u proteklih nekoliko meseci o stanju na AGF”. „Nadam se da će dekan uvažiti moju molbu da se vrati na ovo mesto”, kaže Stanić. Stanković juče nije bio dostupan za komentar.
Međutim, još nekoliko dekana fakulteta u Banjaluci nezadovoljno je svojom pozicijom. Tako dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Rajko Gnjato kaže da je „njemu svega preko glave i da ga ne čudi što mnoge njegove kolege razmišljaju o ostavci, pa i on sam”. „Kako možemo da funkcionišemo kada smo ograničeni?! Mi ne tražimo da budemo država u državi ili želimo da razbijemo Univerzitet – to je zamena teza. Hoćemo da se jasno podele nadležnosti koje će biti u zakonu, a ne da to bude regulisano Statutom Univerziteta”, kaže Gnjato.
Dekan Ekonomskog fakulteta Novak Kondić poručuje da „sadašnji dekani deluju kao vatrogasci koji treba da odgovaraju za bezbednost studenata i nastavni proces, a da su njihova ovlaštenja minimalna”. „Tražimo da se vrati pravni subjektivitet fakulteta. Sada Univerzitet funkcioniše kao velika troma organizacija i nisu zakonski definisane nadležnosti fakulteta”, kaže Kondić.
Da će svi problemi biti rešeni kada se bude tačno znalo koja su prava, obaveze i nadležnosti fakulteta i Univerziteta smatra dekan Filozofskog fakulteta Drago Branković. „Suština je što dekan sada ne odgovara za nastavni proces”, kaže Branković.
Iako svestan nezadovoljstva pojedinih dekana, rektor Stanić kaže da nema nikakve pobune na Banjalučkom univerzitetu. Tvrdi da samo trojica dekana – Pravnog, Ekonomskog i PMF žele da fakulteti postanu pravna lica. „Hoće li se to desiti ili ne, odlučiće parlament RS pri usvajanju novog zakona o visokom obrazovanju”, kaže Stanić.
Ministar Anton Kasipović razume „nešto višu temperaturu na Univerzitetu”, ali ne shvata one dekane koji žele da se vrate na staro, kada su fakulteti bili pravna lica. To, kaže Kasipović, nije dobro funkcionisalo, niti je to donelo napredak visokom obrazovanju. „Veoma cenim rad dekana, ali očekujem od njih da dostave Ministarstvu predloge kako unaprediti rad integrisanog Univerziteta, a već su imali tu priliku tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju”, kaže on.
Ministar moli Stankovića da se vrati
Ministar prosvete i kulture Anton Kasipović rekao je da poštuje rad dekana AGF Milenka Stankovića i da ga je zamolio da odustane od odluke da se povuče. „Dekan Stanković je značajno unapredio AGF, jer 2006. kada je došla ova vlada imali smo fakultet sa 1.250 studenata i jednog stalno zaposlenog profesora. Ti isti koji su tako organizovali ovaj fakultet i koji su ga doveli u situaciju da radi potpuno neregularno sad žele otežati rad profesoru Stankoviću i izdejstvovati njegovu odluku o povlačenju”, rekao je ministar Kasipović.
Zakon daje mala ovlašćenja
Nezadovoljstvo dekana proizlazi iz činjenice da po sadašnjem zakonu, ali i onom koji je u skupštinskoj proceduri, fakulteti više nisu pravna lica kao što je to ranije regulisano Zakonom o Univerzitetu. Upravljačko telo na Univerzitetu je Upravni odbor, a najviše akademsko telo Senat, dok Univerzitetom rukovodi rektor koji ima najveća ovlašćenja, a dekani su faktički formalno na čelu organizacionih jedinica.
Tekst preuzet sa www.blic.rs