Povodom Svjetskog dana slobode medija koji se danas obilježava, razgovaramo sa novinarima, urednicima i medijskim radnicima o stanju u medijima, slobodi medija i radu u novinarstvu u BiH.
Razgovaramo sa novinarkom iz Gacka Milankom Kovačević
Ranijih godina sagovornike/ce sam pitala koliko su mediji kod nas slobodni, a danas se postavlja pitanje koliko su mediji ugroženi imajući u vidu sve šta se dešava?
Mediji su ugroženi u onoj meri u kojoj je i slobodna misao nepoželjna. Naime, naše društvo neguje diktate, informacije koje se plasiraju iz centra u kojoj su i finansijska i politička moć. Mediji koji prenose te diktirane vesti nisu ugroženi. Problem su oni koji pružaju neku drugačiju sliku stvarnosti. Oni više nisu ugroženi već su nepoželjni, a na putu smo da budu proglašeni i za neprijatelje. Živimo u društvu koje je sve isključivije i agresivnije, kritiku ne trpi kao ni propitivanje odluka U RS je to još izraženije jer moć nije disperzirana, pa je tu ambijent za rad medija, čini mi se, još teži.
Koliko je sloboda medija važna za razvoj demokratkog društva, posebno u vremenima kad su postulati demokratije poljuljani?
Ovde postulati demokratije nisu poljuljani nego smrvljeni. Svedoci smo, posebno u RS, da zakone predlaže, piše i usvaja jedan čovek koji je svoje eksponente, kao pione, rasporedio na pozicije na kojima se odlučuje. Još sudovima nije ovladao, ali na tome radi. Sloboda medija se svela skoro na incident. Taj plamen održava nekolicina medija na sopstvenu odgovornost. Njihova pozicija bi bila daleko lakša da ovde postoji neka akademska javnost, stručnjaci sa integritetom, pa čak i grupa intelektualaca koja bi dala neku drugačiju perspektivu ili mišljenje. Nažalost, rezon koji preovladava je da je mudrije prikloniti se nego izložiti neprijatnostima. I tako smo stigli do društva u kome je trenutno na sceni grabež. Počev od vrha, pa do najsitnijeg činovnika u vlasti, svako gleda da se okoristi I da nešto za sebe prigrabi. Svi su u biznisu. Jedni kradu na milione, drugi na hiljade, a neki, ako ništa drugo ne mogu, barem naftu ili komad žice, šta je kome pri ruci.
Političari na našim prostorima nisu sretni kad im se postavljaju pitanja, kad se propituju neke njihove odluke i radnje, ali to je osnovni zadatak novinara – postavljanje pitanja? Koliko je važno postavljati neugodna pitanja, jer nije cilj medija samo da povlađuju političarima?
Povlađivanje traje predugo i sve je prisutnije, pa se može reći da su političari postali razmaženi. Čini mi se što su niže na lestvici vlasti i uticaja, sve su sujetniji. Prošle nedelje se desio slučaj kada je jedan v. d. direktora javnog preduzeća, istovremeno i narodni poslanik i potpredsednik stranke, odbio da razgovara sa koleginicom koja mu je nekada, kako je rekao, postavljala provokativna pitanja. Suština je da njemu ne trebaju pitanja, ali rado bi da se promoviše. A sada se oseća i dovoljno moćnim da to i ostvari. Ne treba ni da pominjem da su iz redakcije poslali drugog novinara i da je javnost dobila jedan monolog. Dakle, na tom primeru vidimo kako se novinarstvo pretvara u promociju i kako izneverava svoju osnovnu funkciju, a to je informisanje javnosti. Nažalost, ovakvo stanje stvari u teži položaj stavlja one novinare sa “nezgodnim” pitanjima. Ako mogu, političari će ih zaobići. A, kako vidimo na ovom primeru, to i uspevaju.
Petog maja održava se prva javna rasprava vezana za Novi zakon o kleveti u RS. Ukoliko se ovi zakoni usvoje koliko će to uticati na tvoj rad?
Ja sam se i do sada trudila da radim profesionalno i ozbiljno. Mene u ovoj priči o kriminalizaciji klevete najviše brine nepreciznost odredbi, ogromne novčane kazne i činjenica da radeći svoj posao najbolje i najčasnije što mogu, rizikujem da budem počinilac krivičnog dela, što će reći kriminalac. Jer, oni o kojima pišem imaju, kako je rekao Dodik, biznise. što će reći- milione. Njima jedan sudski proces ne znači mnogo, u stanju su da plate advokata ili ceo tim, koji će samo time da se bavi. Za mene to veoma komplikuje situaciju. Logično je da se zapitam: treba li sebe i porodicu da izložim takvom pritisku i potencijalnom bankrotu? Iz Hercegovine su blizu i Hrvatska i Crna Gora. Zar nije mudrije isti novac zaraditi negde na primorju tokom sezone? Nadam se da će nekim ljudima ipak savest proraditi ili će shvatiti koliko je to korak unazad u demokratskom, pa, ako hoćete, i u civilizacijskom smislu. Priželjkujem da se od kriminalizacije klevete odustane, ali poznajući društvo i sistem u kom živimo, strahujem da će izmene biti usvojene kao i ostali zakoni koje je najavio vrhovni zakonodavac.