Zemljama zapadnog Balkana uveden je još jedan uslov za dobijanje šest milijardi evra iz Plana za rast, koji je EU u narednim godinama pripremila za naš region, a odnosi se na uvođenje viza Rusiji, Kini, Turskoj i još nekoliko zemalja.
Naime, kako je na javnoj sjednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta rekao Gert Jan Kopman, direktor u Direkciji za susjedstvo i pregovore o proširenju, zemlje zapadnog Balkana trebalo bi postepeno da usklađuju viznu politiku s viznom politikom EU, te je podvukao da su zemlje regiona tokom razgovora o reformama izrazile spremnost da rade više na pitanjima bezbjednosti, migracija, kontrole i prelaska granice.
Ovo, inače, nije novi uslov, on je naveden i kao jedan od uslova za održavanje bezviznog režima koje zemlje regiona imaju s EU, ali je prvi put da se on dovodi u kontekst sa dobijanjem novca iz Plana, što predstavlja značajan iskorak u odnosu na dosadašnju politiku iz Brisela.
Prema zahtjevima iz Mehanizma za monitoring bezviznog režima, BiH bi, u skladu s spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, trebalo da uvede vize Azerbejdžanu, Kini, Kuvajtu, Omanu, Kataru, Rusiji i Turskoj. U toku sezone BiH ima bezvizni režim sa Saudijskom Arabijom, pa EU traži da BiH ukine ovu pogodnost.
Radi stavljanja stvari u kontekst, kada je EU ukinula vize BiH, zemlja se obavezala da će uskladiti svoju viznu politiku s viznom politikom šengenske zone. Drugim riječima, EU i BiH bi trebalo da teže ka tome da usklade procedure o izdavanju viza i kontroli prekograničnog kretanja. Ovaj uslov je ponovo došao u fokus briselske politike nakon jačanja desnog populizma u brojnim članicama EU, koje zahtijevaju strožu kontrolu migracija i prelaska granica.
Kopman je rekao da su brojne reforme koje su navedene u sklopu pregovaračkog procesa slične reformama koje se traže u listama reformi za dobijanje sredstava iz Plana rasta.
“To se takođe odnosi i na politiku migracija i azila. Zemlje su se obavezale da će donijeti dodatne sigurnosne mjere i bolje kontrolisati tokove ljudi iz zemalja čijim državljanima ne treba viza za ulazak. Takođe, obavezale su se da će progresivno usklađivati svoju viznu politiku s viznom politikom EU”, kazao je on.
Ovdje treba napomenuti da je Kopman ovo govorio u kontekstu onih zemalja koje su podnijele listu reformi kao uslov za dobijanje novca iz ovog izdašnog programa. S obzirom na to da je BiH i dalje jedina zemlja u regionu čija lista reformi još nije prihvaćena, striktno gledano ovo što je Kopman rekao ne odnosi se na BiH, ali će je ta obaveza čekati čim njena lista reformi bude prihvaćena.
Sada je sasvim jasno da BiH neće dobiti prvu tranšu evropskih sredstava, s obzirom na to da se danas održava sastanak u Briselu o prihvatanju lista ostalih zemalja i povlačenja prvih sredstava. S obzirom na to da Evropska komisija smatra da su sve zemlje, osim BiH, čak i prevazišle očekivanja u onom što su predložile kao reforme, vjeruje se da će ovo biti samo formalnost i da će im novac biti odobren u narednih nekoliko mjeseci.
Kako nam je rekao relevantni sagovornik, BiH još uvijek nije trajno izgubila tih prvih 70 miliona evra, pod uslovom da u narednom periodu podnese prihvatljivu listu reformi. Međutim, upozorio je da će novac na kraju biti doznačen samo onim zemljama koje reforme budu sprovodile. To, praktično, znači da bi dio novca od oko milijardu evra za BiH, u narednim godinama mogle među sobom podijeliti ostale zemlje regiona.
I Kopman je naznačio da će za isplatu ovih sredstava biti primijenjeno strogo uslovljavanje – novac će dobiti ne onaj ko obeća da će sprovoditi reforme, nego onaj ko ih bude sprovodio u praksi.
Reforme iz Plana za rast odnose se na jačanje vladavine prava i temeljnih sloboda, reformu javnog sektora, podršku privatnom sektoru, digitalizaciju, zelenu tranziciju i jačanje ljudskog kapitala. Osmišljene su da pomognu zemljama regiona da se približe jedinstvenom tržištu EU, najvećem globalnom ekonomskom prostoru.