Foto: Anadolija
Ekstremni desničari sada ulaze u Skupštinu Srbije pa raste i njihova moć, a pitanje je kako će oni oblikovati srbijansku vanjsku politiku te kakav će odnos Srbija imati prema BiH.
Osnivačica i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko kaže da to ne zavisi samo od Srbije već i od međuanrodne zajednice, ali i Moskve. Pitanje je da li će Moskva otvarati nove frontove i manje konfilkte, ali s druge strane je Evropska unija koja nakon rata u Ukrajini ozbiljnije posmatra Zapadni Balkan, posebno Bosnu i Hercegovinu.
„Bosna je dobila posebno veliku pažnju kod međunarodne zajednice i ja mislim da od toga prije svega zavisi kako će djelovati izborni rezultati Srbije na Bosnu i Hercegovinu“, mišljenja je Biserko.
Ona u razgovoru za BUKU kaže da odnos Srbije prema BiH zavisi i od toga koga će Aleksandar Vučić izabrati kao koalicionog partnera.
„Drugo Vučić iako je pobedio, posebno kao predsednički kandidat, imaće dva problema: i na republičkom i na beogradskom nivou. On se prije svega očituje o tome da ili će uzeti SPS kao koalicionog partnera čime bi rešio stvari na republičkom i na beogradskom nivou. Međutim pitanje je da li on hoće u ovoj fazi da ima takav ruski faktor u svojoj vladi, i da li će u tom slučaju biti primoran da se opredeli na ove dvije druge stranke: Zavetnici i Dveri, najavio je i Mađare. On je sada u popriličnoj neprilici u smislu izbora koalicionih partnera koji će pokazati u kom pravcu će on eventualno ići“, ocjenjuje Biserko.
Pred Vučićem je težak izbor jer je pod pritiscima s obje strane: ruske i zapadne. Prva opcija je bitna zbog proruskog raspoloženja, a pritisak sa zapada opravdan je velikim ulaganjem i finansijskom pomoći.
„Srbija puno više zavisi od zapadne podrške, investicija… S druge strane Rusija ima veći dio javnosti na svojoj strani, prorusko raspoloženje je 80%. Tu su duboko ušle paravojske, bezbednosne službe. Tako će se nekako lomiti i stav Vlade kada je u pitanju budućnost Srbije i regiona“, dodaje Biserko.
Opozicija u Srbiji, konstatuje Biserko, ima slične stavove kao i ostale partije kada su u pitanju ključne teme za budućnost regiona poput suočavanja sa prošlošću bez kojeg nema koračanja unaprijed. „Moramo“ je jedina koalicija koja se usko bavila ekološkim temama, ali želi li se pretvoriti u ozbiljnu partiju moraće proširiti fokus.
„Nije to samo neka mantra o prošlosti, to je pitanje koje kreira dobrosusedske odnose“, kaže Biserko.
Mišljenja je da Aleksandar Vučić snosi odgovornost za, nikad veće, prorusko raspoloženje.
„Bilo je uvek ovde proruskih raspoloženja, ali nikada u tolikoj mjeri. Anti-NATO raspoloženje je takođe pokrenula Rusija 2013.“
Vučić je blokiran, izbori nisu bili regularni, BIA pravila koalicije
Dušan Janjić, politički analitičar i koordinator beogradskog Foruma za etničke odnose za BUKU kaže da su rezultati izbora, kao što je rekao sam Aleksandar Vučić, u suštini nepovoljni za promjenu poltike jer je Srbija gurnuta u desno.
„To je rezultat Vučićeve politike. On je sada blokiran“, siguran je Janjić.
Novoizabrani predsjednik Srbije kaže da poštuje izbornu volju građana pa bi bilo opravdano očekivati zaoštavanje retorike prema BiH, ali i nastavak forsiranja Dodika.
„Ali on to ne može nastaviti, zbog plana i ideje da se uključi u Evropsku uniju“, smatra Janjić dodajući da će Vučić morati pronaći način da se osloni na drugačiju politiku.
„Disciplinujući SNS, ali i oslanjajući se na druge desne partije koje su satelit partije i koalicije napravljene od BIA i da tako napravi formalnu većinu, a da politički menja odnos prema Republici Srpskoj i Dodiku tako da jednostavno ne ometa izborne reforme u BiH“, rekao je Janjić kog pitamo i da li prelazak ekstremne desnice iz vanparlamentarnih u status parlamentarnih stranaka znači i češće negiranje genocida i pozive na ugrožavanje teritorijalnog integriteta BiH.
„To je sigurno“, odgovara Janjić.
Izbori u Srbiji, Mađarskoj i Francuskoj, objašnjava naš sagovornik, dokaz su da u Evropi postoje dvije vrste društava: ona u kojima vlada ekstremna desnica i ona u kojima vladaju zeleno-lijeve koalicije.
„Srbija se svrstala u ove prve. A ti prvi u suštini su protiv EU integracija i to je ta kontradikcija. Srbija bez evropske pomoći i bez ulaska u EU ne može da opstane. Francuzi mogu sebi da dozvole taj luksuz da se ideologijom bave zbog potreba izbora, a da onda prave pragmatične korake, što i rade“, uočava Janjić.
Praveći paralelu između evropskih i desničara u Srbiji uviđa da evropski desničaru znaju kada se trebaju zaustaviti.
„Ti njihovi desničari nisu kao naši. Oni ne idu u ratove. Oni prebiju nekad nekog migranta, crnca, ali paze da ne ulete u ono što je Evropa bila u evropskim ratovima. Naši nemaju odgvornost prema rečima pa su spremni da idu u ekstreme. Sam Vučić je to shvatio“, primjećuje naš sagovornik.
Njegova procjena je da desničari nisu donijeli nove glasove SNS-u nego su preuzeli dio njihovih birača. S druge strane Vučić ih sada može koristiti kao alibi da ne može brzo da se distancira od Rusije.
„Neće mu biti lako. Neće izdržati ovakva vlada sa ovakvim parlamentom duže od dve godine. Srbija to ne može da izdrži. Ovi izbori nisu bili regularni. To da BIA pravi koaliciju i da forsira pojedine ličnosti nije dobro, ali ima jedan dobar signal – Šešelj nije prošao. To je valjda lekcija koja treba da bude na umu svima“, zaključuje Janjić.