”Kultura je vezivno tkivo svake zajednice, a ponajviše jednog naroda. Opstanak naroda zavisi od duhovne i materijalne vrednosti, a vođe jednog naroda brinu o uzajamnom napredovanju ova dva elementa. Najčešći uzroci posrnuća jednog naroda nastaju kada je taj odnos, duhovnog i materijalnog, poremećen. Da bi jedan narod vremenom postao veliki prvo i najvažnija je kvalitetna selekcija pojedinaca koji će sutra preuzimati funkciju vođe. Da bi narod postao veliki, složan, neophodno ga je edukovati, jer narod ne može to postati sam od sebe. Jadan je onaj narod koji nema svoju kulturu, njihovim vođama narod služi samo za ličnu korist, a sam narod je razbijen, nejedinstven i lako ga je pokoriti, odnosno pretvoriti u ropstvo. A narod u ropstvu s vremenom nestaje”, rekao je frontmen Galije Neša Milosavljević, u razgovoru s novinarom Buka magazina.
Galija je jedna od najautentičnijih grupa s prostora bivše Jugoslavije, a proslavile su je baladične pjesme s harmoničnim melodijama i odličnim tekstom. Bend je počeo s radom krajem sedamdesetih u Nišu, a oformio ga je kantautor i gitarista Nenad Milosavljević. Nedugo nakon osnivanja grupa Galija je osvojila prvo mjesto na Zaječarskoj gitarijadi, što joj je omogućilo da se afirmiše kao ozbiljan bend na tadašnjoj rok sceni. Nakon toga je uslijedilo snimanje prvoga albuma, a svirajući 1978. godine kao predgrupa na turneji legendarne grupe Smak, Galija je postala poznata publici širom ex-Yu. Nakon dugo vremena, grupa Galija gostovaće 30. juna u Banjaluci na devetom festivalu ”Banjalučki dani muzike” koju organizuje agencija Queen estrada. Povodom ovog koncerta, razgovarali smo s legendarnim Nenadom Milosavljevićem, poznatijim pod nadimkom Neša Galija i saznali kakvo je Nešino mišljenje o trenutnoj situaciji na muzičkoj, ali i kulturnoj sceni na prostoru bivše Jugoslavije.
Nešo, u posljednje vrijeme te i nema u medijima. Šta je uzrok tome?
Mišljenja sam da se ne treba pojavljivati u medijima kada nemate šta novo da kažete. I kada uzmete u obzir neprilike sa koronom i restrikcijama koje je ona donela, brzo shvatite da je to bio idealan period da se potpuno posvetite sebi i novim stvaralačkim izazovima. Tako da sam se ovih proteklih par godina posvetio sebi i svojoj muzici. Ja neprekidno radim na novim pesmama i istovremeno održavamo koncerte širom regiona.
Dugo niste svirali u Banjaluci. Šta za tebe predstavlja sviranje u ovom gradu, nosiš li neke fine uspomene iz grada na Vrbasu ?
Gostovanje u bilo kom gradu isključivo zavisi od lokalnih organizatora. Nekako se pogodilo da nas put nije vodio u Banjaluku, te verujem da je to jedini razlog što nas dugo nije bilo.
Uvek je predivno svirati u Banjaluci, pogotovo što nas puno toga lepog, što privatno, što profesionalno, vezuje za taj grad.
Da li misliš da se današnja muzička scena malo iskvarila i da na njoj ima svakakvih likova?
Svako vreme nosi svoj pečat. Sećam se da je isto tako bilo puno dilema i kada je rok muzika dolazila na tadašnju jugoslovensku scenu. Puno je bilo negodovanja i postavljenih sličnih pitanja od onih koji su u to vreme držali estetiku čitave muzičke scene.
Morali smo biti jako dobri da bismo opstali na takvoj sceni i izboriti se za svoje mesto pod suncem, što nije bilo nikom lako. Poučen tim iskustvom, shvatio sam, posle izvesnog vremena, da nije svaka nova scena nužno dobra ili nužno loša. Razumeo sam da jedino kvalitet obezbeđuje dugovečan život. Tako će i ovo novo stvaralaštvo morati da se izbori isključivo kvalitetom, što neće biti lako, pogotovo što se neprekidno nude laka i brza rešenja uz populističko šarenilo lakih zarada. Tu smo zamku i onda svi morali da prođemo. Zato nas je malo opstalo.
Šta je po tebi šund, a šta kvalitetna muzika?
Kada jedno stvaralaštvo ne ode dalje od najprimitivnijih ljudskih osećanja, budeći u čoveku primitivističke porive stečene samim svojim rođenjem, koji ne izdižu čoveka daleko iznad životinje, onda je to šund. Kada stvaralaštvo budi u čoveku duhovno uzdignuće koji mu je Bog dao kao mogućnost da može dostići univerzum, to je onda umetnost. Naravno, da biste se izdvojili od životinje i sebe svrstali u čoveka, potrebna je vera, i težak, naporan rad. Jednom kada otkrijete lepotu ljudskosti, shvatićete da je putovanje do velikog čoveka dug čitavog života. U tom putovanju leži odgovor smisla života. Čovek je neponovljiv, te je i svačiji put neponovljiv, zato i ne postoje recept koji vodi do cilja. Postoji samo misao koju možeš uhvatiti kada ti se pruži šansa, ako si spreman i sposoban da je prepoznaš. A da bi bio spreman, moraš neprekidno raditi na sebi i ne tražiti od bilo koga nagradu za to jer je nagrada već u tebi onog trenutka kada si poželeo da budeš bolji. Dakle, kvalitetna muzika u sebi ima ogroman broj duhovno obrađenih informacija koje mogu biti plod višegodišnjeg razmišljanja na određenu temu i koje često budu svedene kroz jedan stih ili jedan zvuk. Kada u jednoj pesmi ima više takvih kvalitetnih, svedenih misli, onda je to kvalitetna pesma i mi to zovemo umetnost. Duhovitost je samo jedna od karakternih crtica kod jedne ličnosti, i samo ona nije dovoljna da se kroz tu prizmu iskaže kopleksnost čoveka. Danas mi se nekako čini da je sve svedeno na dobre i loše viceve, što naravno nemam ništa protiv takvog gledišta, ali čovek i njegov život je mnogo više od toga.
Kako se izboriti za vrhunsku kulturu?
Kultura je vezivno tkivo svake zajednice, a ponajviše jednog naroda. Opstanak naroda zavisi od duhovne i materijalne vrednosti, a vođe jednog naroda brinu o uzajamnom napredovanju ova dva elementa. Najčešći uzroci posrnuća jednog naroda nastaju kada je taj odnos, duhovnog i materijalnog, poremećen. Da bi jedan narod vremenom postao velik,i prvo i najvažnija je kvalitetna selekcija pojedinaca koji će sutra preuzimati funkciju vođe. Da bi narod postao veliki, složan, neophodno ga je edukovati, jer narod ne može to postati sam od sebe. Jadan je onaj narod koji nema svoju kulturu, njihovim vođama narod služi samo za ličnu korist, a sam narod je razbijen, nejedinstven i lako ga je pokoriti, odnosno pretvoriti u ropstvo. A narod u ropstvu s vremenom nestaje.
Evo Galija plovi u muzičkim vodama već decenijama. Kako uspijevaš da održavaš posadu na Galiji i šta vas je održalo sve ovo vrijeme da ne potonete?
Ljubav. Ljudi u bendu su pre svega, pored talenata koje poseduju, obrazovani ljudi i isto tako posvećeni muzici.
Tvorac si mnogih hitova. Da li te i danas drži inspiracija kao nekad?
Stvaralaštvo je proces koji se neguje. Ako to radite sve vreme vašeg fizičkog postojanja, onda kreativnost ne nestaje. Muzika je neraskidivi, sastavni deo mog života, mog bića, habitusa. Vrlo je važno da je čovek u skladu sam sa sobom, onda je lako uskladiti se i sa svetom oko nas i pustiti energiji da nesmetano protiče trudeći se da bar na trenutak uhvatite I osvestite tračak svetlosti za kojim tragate. Naravno da neprekidno stvaram jer me to održava u životu, bez toga ne bih ni postojao.
Mnoge tvoje pjesme su inspirisane i tradicionalnom muzikom. Šta za tebe predstavlja ta tradicija i balkanski melos?
Mislim da bez prošlosti nema budućnosti. Mi smo stasali u vremenima kada je anglosaksonska kultura preplavila svet, u tim trenucima naša kultura je bila zapostavljenija od ove nadolazeće. Naravno, uvek treba uzimati ono što je dobro iz svih kultura ovog predivnog sveta i utkati ih u svoju. Različitosti se privlače uvek kada znaju da govore.
Tradicija je nešto što izvire iz našeg bića i koja vas određuje po mnogim parametrima, zato je neophodno poštovati tu činjenicu, pre svega sa kulturološkog aspekta. Zato je svaka različitost dobrodošla jer ona otvara nove vidike i sprečava vas da se učaurite u nešto što bi ličilo na dogmu. Svako delo koje je lišeno noviteta i razlika nije sposobno da preživi nadolazeće vreme.
Da li si ikada imao muzičkog uzora?
Bilo ih je više i određivalo ih je moje trenutno duhovno i kultuloroško stanje. Sve što sam više odrastao u estetici, moji idoli su bili umetnici sa kompleksnijom estetikom, tako da sam neke razumevao mnogo kasnije iako su mi bili pred nosem mnogo ranije. To se isto dešava i sa mlađom publikom, koja, kad estetski stasa do kvalitativnog nivoa pojedinih pesama, bude deo vaše ideje, jer ih sada razume, a onda se i vi, posmatrajući sve to, nekako podmlađujete jer udišete plodove svog rada.
Ko je najveći krivac tvoga odabira da se baviš muzikom ?
Mladost odlikuje traganje i želja za saznanjem, tako sam i ja upijao muziku koja je dolazila do mene, tražio smisao u prozi i poeziji, bivao fasciniran slikarstvom. I tako se nekako formirala moja ličnost. Ne mogu da izdvojim jednu ili nekoliko ličnosti kao učitelje onako kako me pitate već bih pre rekao da je na mene uticao, mogu reći, sublimat umetnosti vremena u kome sam živeo. Svoj put sam morao pronalaziti sam, jer nisam imao podršku ni od svojih roditelja, koji su bili protiv toga da se bavim muzikom. Tako i danas mogu govoriti o sopstvenom uticaju na druge kao posrednom, jer i svoju decu mogu samo da usmeravam i podržavam na njihovom putu spoznaje i saznanja.
U vremenima kad je bilo bombardovanje Srbije, ti si često svirao u Banjaluci. Kako su te Banjalučani prihvatili i kakva su tvoja sjećanja iz tih dana?
To su bila ružna vremena u kojima smo svi zajedno nekako patili. Pamet je ćutala nemoćna pred glupošću koja nas je zadesila. Ljudi su patili i umirali, a život je i tada pronalazio svoj put u ljudima sa beskrajnom nadom u srcu. Ja sam bio jedan od onih sa beskrajnom nadom, a utočište sam tražio u ljudima širokog srca. A bilo ih je dosta. Mislim da su se tada ljudi zbližavali više nego ikad, tolerancija je bila prisutna na svakom koraku, svako je imao strpljenja da čuje onog do sebe. Gotovo kao bajka i da nije bilo te smrti koja je lebdela u vazduhu, reklo bi se da je sve nekako bilo gotovo idealno. Kakav apsurd.
Tvoji budući planovi. Da li će biti nekakvih češćih svirki i gdje svirate nakon Banjaluke?
Ono što trenutno zavisi samo od mene je novi CD. Kao što sam rekao na početku, već duže vreme pišem nove pesme i verujem da ću na jesen krenuti u realizaciju novog CD-a. Ja nemam razloga za bilo kakvom žurbom, tako da će sve to biti gotovo kad mu dođe vreme. Sviramo jako puno, biće nas ovo leto u celom regionu.