Pravdaju se da je Parlament u protekle četiri godine bio „taoci političkih razmirica i da su do izražaja uglavnom došla pitanja koja „zadiru u tešku politiku“. Ipak, ponosni su na to što su završili reformu policiju i time omogućili potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, iako je dalji napredak ka EU „mogao biti i bolji“. Šef poslaničkog kluba SNSD u Predstavničkom domu Drago Kalabić smatra da se rad Parlamenta ne može posmatrati odvojeno od rada ostalih institucija i političkih odnosa u BiH, jer da je radio i „punom parom“, bolji rezultat bi sigurno izostao.
„Nije logično da je najviše zakonodavno telo izgleda nemoćno, ali jeste, jer je talac političkih odnosa i zato nije mogao da ostvari progres koji se očekivao. Tu su još i nejasni pogledi i uticaj međunarodne zajednice. Završili smo priču oko reforme policije, čime smo obezbedili potpisivanje sporazuma sa EU, doneli zakone o visokom obrazovanju, lekovima i sportu…, ali je činjenica da najbolnije pitanje – ustavna reforma – ostaje u nasleđe novom sazivu, sprovođenje presude iz Strazbura i pomak u evropskim integracijama“, kaže Kalabić.
On, međutim, ukazuje na činjenicu da je sadašnji saziv ispunio sve tehničke i političke uslove za viznu liberalizaciju, ali i na to da će naredni saziv to formalno završiti i u tom smislu poentirati i uknjižiti kao svoj uspeh. Takođe smatra da će novi saziv Parlamenta morati da se pozabavi više problemom terorizma, jer sadašnji nije mogao da postigne dogovor o tom pitanju.
„Reforma policije bila je centralna tema što se tiče komplikovanih političkih odnosa u BiH, a kao najteža je bila odluka visokog predstavnika o izmena poslovnika o radu, odnosno redukovanja entitetskog glasanja, što je bilo blizu ‘zapaljivog fitilja’, koji je moga da izvede nesagledive posledice“, ocenio je Kalabić.
Martin Raguž, poslanik HDZ 1990. smatra da generalno – ni Predsedništvo BiH, ni Savet ministara koji bi trebalo da su lokomotiva reformi u BiH, nisu ispunili očekivanja, a samim tim ni državni parlament. Posebno zamera na lošem radu za „običnog čoveka“, kao i slabom napretku ka EU i NATO.
„Ako to poredimo sa mandatom 2002/2006. rezultati nisu ni približni. U ovom mandatu do izražaja su došla politička pitanja posredstvom kojih su neke političke elite htele da konzerviraju status kvo i postojeće odnose“, ocenio je Raguž.
Dosta vremena se, smatra, potrošilo na usaglašavanje Krivičnog zakona i onog koji se tiče popisa stanovništva, a što pripisuje neefikasnim procedurama.
„Rad parlamenta opterećivale su i ideološke teme koje je uglavnom nametala opozicija i koje se u stvari odvlačile pažnju u raspravama. Nove političke snage moraju biti odgovornije, a to će između ostalog, zahtevati i povećanje broja poslanika, jer objektivno sadašnji Parlament sa 42 poslanika u Predstavničkom domu i 15 delegata u Domu naroda ne može više ni fizički pratiti ovoliki obim reformi, a kamoli kvalitetnim radom“, smatra Raguž.
Poslanik Stranke za BiH Adem Huskić takođe smatra da se moglo više uraditi, posebno kada je reč o usvajanju zakona koje zahteva EU.
Pitanja oko kojih se vodila najduža polemika:
– Reforma policije
– Krivični zakon BiH
– Zakon o popisu stanovništva
– Set zakona za viznu liberalizaciju
– Zakon o visokom obrazovanju
– Zakon o sportu
– Zakon u okviru CEFTA
– Izmene Ustava BiH u skladu sa presudom Suda iz Strazbura