“Tri decenije kasnije, još uvek nemamo političare koji neće eksploatisati tenzije u regionu“ – Radulović o vojnim savezima u regionu
Hrvatska i Slovenija potpisale su deklaraciju o vojnoj saradnji, otvarajući novo poglavlje u bilateralnim odnosima. Dve članice EU i NATO-a ističu da žele da ojačaju bezbednost i stabilnost u regionu, sa posebnim fokusom na Bosnu i Hercegovinu i Kosovo i Metohiju. Pominje se i mogućnost uključivanja Bugarske u buduće inicijative.
Vojni analitičar Vlade Radulović ističe razliku između saveza Zagreb–Tirana–Priština i novouspostavljene saradnje Hrvatske i Slovenije.
„U prvom slučaju jasno se vidi da je reč o direktnoj i nedvosmislenoj podršci kosovskim bezbednosnim snagama, i to je suština celog dokumenta. Kada se pogledaju četiri navedene tačke, poslednja se izričito odnosi na prištinske institucije. U njoj se, parafrazirano, kaže da postoji apsolutna podrška njihovom evroatlantskom putu, odnosno procesu evroatlantskih integracija.“
Radulović podseća da su Kosovo i Metohija, kao i Bosna i Hercegovina, ključne „neuralgične tačke“ Evrope.
„Ako izuzmemo Ukrajinu, jedine dve neuralgične tačke u Evropi jesu Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina. To, naravno, nije nikakva novost niti nešto neočekivano – mislim da je svima jasno. Na prostoru Kosova i Metohije prisutan je NATO kroz KFOR, kome je poveren suštinski mandat. U Bosni i Hercegovini deluje misija EUFOR Althea, najdugotrajnija misija Evropske unije, ali i tu se, zapravo, krije NATO, jer funkcioniše na osnovu takozvanog „Berlin plus“ aranžmana.
Dakle, u slučaju potrebe, na raspolaganju su snage za brzo raspoređivanje, pre svega NATO-a, kao podrška Evropskoj uniji. Namerno su ostavljena određena pitanja na Balkanu nerešenim, kako bi u trenutku kada mu zatreba mogao da otvori krizno žarište upravo ovde. Jer, mnogo je jednostavnije i ‘pogodnije’ izazvati nestabilnost na Balkanu, nego u Švajcarskoj, Nemačkoj ili negde drugde u Belgiji.“
Posebnu odgovornost u održavanju stabilnosti, prema Raduloviću, imaju političari u regionu.
„Propaganda, sa kog god nivoa da dolazi, nikada nije dobra – bilo da potiče od ekstremističkih grupa, desničarskih pokreta, organizacija ili navijačkih grupa. Potpuno je svejedno da li dolazi sa jedne, druge ili treće strane.Nakon tri decenije, još uvek nismo dobili političare na Balkanu koji neće eksploatisati tenzije i otvarati stare, nedovoljno zarasle rane. To, nažalost, važi za sve narode podjednako, što dodatno komplikuje odnose. Eksploatacija tih tema i dalje je najbrži način za sakupljanje dnevno-političkih poena.“
U regionu, u poslednjih godinu dana, beleži se niz vojnih sporazuma: od saveza Prištine, Zagreba i Tirane, preko strateškog partnerstva Srbije i Mađarske, do najnovije deklaracije Hrvatske i Slovenije.