Po svemu sudeći, ovakva praksa postoji u celoj RS, jer je lider SNSD Milorad Dodik internim dopisom od 5. februara od predsednika svih opštinskih odbora zatražio da njemu lično dostave izveštaje o radu „svih postavljenih i imenovanih direktora preduzeća i javnih ustanovama“. Kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje rada direktora, Dodik je u dopisu naveo „obim zapošljavanja naših aktivista i članova u odnosu na druge“.
On je značaj političkog angažmana za uspeh naglasio i na prošlogodišnjem predavanju studentima Fakulteta političkih nauka u Banjaluci. Budućim akademcima tada je, u ulozi premijera, poručio da „završe fakultet i politički se angažuju jer bez toga nema uspeha“.
Da je politička pripadnost uslov za ostanak na poslu, naročito kada su u pitanju bitnije funkcije, videlo se i prošle godine, kada je pukla koalicija SNSD i PDP. Za mesec-dva nekoliko istaknutih direktora javnih ustanova u RS napustilo je Ivanićev PDP da im SNSD ne bi izmakao fotelju i pokazao vrata.
Mada je javna tajna da je ovo način rada svih dosadašnjih vlasti u RS, SNSD je jedina stranka koja je to, praktično, javno priznala. Tako je predsednik OO SNSD Trebinje Dragan Sorajić nedavno „EuroBlicu“ rekao da je „ovako trebalo raditi još pre 15 godina, kako bi se smanjio broj nezaposlenih u Trebinju“. On tvrdi da su sada na spisku zapošljavanja članovi SNSD, a da planiraju u narednom periodu napraviti liste prioriteta ostalih nezaposlenih, koji dugo čekaju posao ili su socijalno ugroženi.
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da Sindikat podržava nova zapošljavanja radnika, ali da je kategorično protiv toga da se partijska pripadnost uzima kao ključni i četo jedini kriterijum za dobijanje posla. Ona upozorava da pri zapošljavanju jedini kriterijum mora da bude stručnost, a nikako partijska pripadnost, rodbinska veza ili bilo šta drugo što bi nekome ugrozilo osnovno ljudsko pravo na radno mesto. Ona kaže da se Sindikatu nije javio niko od radnika, koji ima problema zbog partijske (ne)pripadnosti, ali da „kao svaki građanin čuje i vidi da se ljudi, koji su članovi određene stranke, grupišu u lokalnim zajednicama i na osnovu toga dobijaju posao“. „To ne ide u prilog demokratizaciji društva. Imamo mnogo ljudi koji ne pripadaju nijednoj stranci. Šta ćemo sa njima? Kako oni da reaguju“, pita Mišićeva.
Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić podseća da su osnovni kriterijumi za dobijanje posla nacionalna i stranačka pripadnost, a oni koji se ne uklapaju u taj šablon, gotovo da nemaju nikakve šane. Zahvaljujući tome, dodaje ona, građani se pretvaraju u kolekcionare partijskih članskih karata – ulaze u politiku, ne zbog uverenja, nego da bi postigli neki lični cilj.
„Onda ti isti ljudi zameraju političarima što u politici zastupaju svoje lične interese. Dakle, svi smo deo priče. Nismo društvo jednakih mogućnosti, što dobija na snazi kada je razlog tome postupak jedne socijaldemokratske partije. To su radile i sve prethodne vlade, ali sada dolazi do izražaja zbog toga što stranka ima ogromnu moć“, zaključuje Topićeva.
Doktori i magistri
Prema podacima Zavoda za zapošljavanje RS, u Srpskoj trenutno posao traže 141.064 radnika, a posao ima 252.026. Po podacima iz januara, nezaposlena su dva doktora nauka i pet magistara.