Beogradska policija je u 11.2 uveče izvršila raciju u romskom naselju u opštini Palilula u ulici Vuka Vrčevića. Zojani Demuš u čiju kuću su upali, kaže da su policajci bili nasilni, prijetili i vrijeđali nazivajući ukućane pogrdno “Ciganima”.
Miloš Mihajlović, predsednik Unije Roma Srbije, političke partije romske nacionalne manjine po struci je diplomirani organizacioni inžinjer. Od 2023 godine radi na mjestu načelnika odeljenja za primarni prihvat i reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije.
“Romi često doživljavaju sistemsku diskriminaciju i predrasude u mnogim aspektima života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i stanovanje. Često se susreću s diskriminacijom, segregacijom u školama i visokom stopom napuštanja školovanja, imaju otežan pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, što dovodi do lošeg zdravstvenog stanja i nedostatka pristupa osnovnim uslugama zdravstvene zaštite” – kaže Mihajlović u razgovoru za BUKA magazin.
Kako tumačite nedavnu policijsku demonstraciju nadmoći u odnosu na romsku zajednicu?
Prekoračenje ovlašćenja od strane policije i demnostracija policijske brutalnosti koje se odvijalo u neformalnom romskom naselju ne samo da krši ljudska prava, već dovodi do širenja nepoverenja u pravosudni sistem i pogoršanja odnosa između policije i romske zajednice, ali i sumnju u to da državne institucije mogu da zaštite svoje građane bez obzira na njihovu versku, etničku ili nacionalnu pripadnost. Ono što ozbiljno zabrinjava jeste nereagovanje državnih institucija na ovu pojavu, izostanak sankcionisanja lica koja su prekoračila svoja ovlašćenja, i to je nešto što veoma zabrinjava ne garantuje da se takvi slučajevi neće dešavati u budućnosti. Ovo nije izolovan slučaj, ovakvi slučajevi dešavali su se i ranije, a razlog dešavanja jeste izostanak reakcije drzavnih institucija.
Kakvu poruku šalju postupci policije koje nevladine organizacije ocjenjuju kao brutalno kršenje ljudskih prava i civilnih sloboda?
Postupci policije gde oni prekoračuju svoja ovlašćenja šalju veoma zabrinjavajuće poruke koje stvaraju osećaj nemoći i straha među građanima koji policiju tada vide kao izvor pretnji po bezbednost umesto da osiguraju bezbednost i poštovanje Zakona. Nestaje poverenje u institucije koje bi trebalo da štite javni red i bezbednost građana. Policijska brutalnost predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i sloboda građana.
Da li se romskoj zajednici u Srbiji garantuju ljudska prava i civilne slobode? Da li se štite prava i slobode zajednice?
Kao što je slučaj u ćitavoj Evropi tako i u Srbiji, Romi se suočavaju sa znatnim preprekama u ostvarivanju ljudskih prava i civilne slobode. Postoji niz domačih Zakona i Međunarodnih propisa na koje se R. Srbija obavezala da će štiti ljudska i manjinska prava u Srbiji. Srbija ima dobar zakonodavni okvir kada je u pitanju zabrana diskriminacije i zaštita ljudskih i manjinskih prava, usvojene su Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Problem je što se ti Zakoni i Strategije ne sprovode u praksi. Ima pomaka u određenim oblastima kao što je obrazovanje, ali to je još uvek nedovoljno za potpunu participaju romske zajednice u društvo, nema pomaka u oblastima zapošljavanja, stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. U Srbiji, tokom 2023 godine nijedno lice nije sankcionisano u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije iako je bilo slučajeva gde su najviši zvaničnici i javni funkcioneri javno iznosili svoje diskriminatorne i rasističke izjave prema romskoj zajednici. Kada jedno lice bude sankcionisano zbog diskriminacije, ili policijski službenih bude sankcionisan zbog prekoračenja ovlašćenja ili budemo li imali javnu osudu i sankcionisanje svih onih koji šire govor mržnje i rasizam, onda možemo biti sigurni da se takve stvari neće događati u budučnosti.
Koja su osnovna ljudska prava i civilne slobode ugroženi zajednici?
Romska zajednica često se suočava s raznim oblicima diskriminacije što može dovesti do kršenja njihovih ljudskih prava. Romi često doživljavaju sistemsku diskriminaciju i predrasude u mnogim aspektima života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, pristup zdravstvenoj zaštiti i stanovanje. Često se susreću s diskriminacijom, segregacijom u školama i visokom stopom napuštanja školovanja, imaju otežan pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti, što dovodi do lošeg zdravstvenog stanja i nedostatka pristupa osnovnim uslugama zdravstvene zaštite. Romi se često suočavaju s problemima u vezi sa stanovanjem, uključujući loše uslove stanovanja, prisilna iseljavanja i nedostatak pristupa osnovnim infrastrukturnim uslugama. Ovo su samo neki od problema s kojima se Romi suočavaju u vezi s ljudskim pravima i civilnim slobodama. Važno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se zaštitila i promovisala prava Roma i osigurala puna inkluzija i participacija u društvu.
Kako parlamentarnim djelovanjem uticati na bolji položaj zajednice u zemlji i regiji?
Parlamentarno delovanje može biti ključno za unapređenje položaja romske zajednice u zemlji i regiji. Parlament donosi zakone i politike koje su usmerene na zaštitu i promociju prava Roma. To može uključivati zakone o suzbijanju diskriminacije, zakone o obrazovanju koji promovišu inkluziju Roma, kao i politike zapošljavanja koje podržavaju zapošljavanje Roma i tu je veoma bitno da predstavnici romske zajednice učestvuju odnosno predlože Zakone koje će štititi interese romske zajednice kroz Zakonodavni okvir. Prisustvom romskih parlamentaraca u Parlamentu mogu vršiti nadzor nad izvršnom vlašću kako bi se osiguralo da se politike i programi koji se odnose na romsku zajednicu sprovode efikasno i da se sredstva namenjena za njihovu podršku koriste na odgovarajući način. Parlamenti mogu sarađivati međusobno i razmenjivati iskustva kako bi se delovalo na regionalnom nivou i zajednički radilo na unapređenju položaja Roma. Ovo može uključivati uspostavljanje posebnih odbora ili radnih grupa za pitanja Roma u regionu. Romski parlamentarci mogu biti glas romske zajednice u parlamentu i zagovarati za njihove interese. To može uključivati podizanje svesti o pitanjima s kojima se Romi suočavaju, predlaganje zakona i politika koje su usmerene na njihovu podršku i aktivno učestvovanje u raspravama o tim pitanjima. Važno je da parlamentarci budu svesni problema i izazova s kojima se Romi suočavaju i da se angažuju u aktivnostima koje će doprineti unapređenju njihovog položaja. Takođe je važno da uključe romske organizacije i aktiviste u proces donošenja odluka kako bi se osiguralo da se njihovi glasovi čuju i da se prava Roma zaista promovišu i štite.
Kakav je odnos lokalnih vlasti i državne vlasti prema zajednici?
Oodnos između lokalnih i državnih vlasti i romske zajednice trenutno pokazuje neke pozitivne pomake. Postoje inicijative usmerene prema poboljšanju položaja romske zajednice, uključujući napore za rešavanje stambenih pitanja, poboljšanje obrazovnja i potsticanje zapošljavanja, ali je to još uvek na nedovoljnom nivou. Diskriminacija, socijalna isključenost i nedostatak političke zastupljenosti ostaju izazovi koje treba prevzići. Ključno je uspostaviti strategije koje če se primenjivati i na lokalnom i na državnom nivou i koje će potsticati inkluziju i pružiti konkretna rešenja za problematična pitanja koja sa kojima se romska zajednica suočava. Povećanje participacije romske zajednice u političkom procesu, uključujući donošenje odluka koje ih direktno pogađaju, može doprineti izgradnji poverenja i boljoj saradnji. Takođe, transparentnost u sprovođenju politika koje su usmerene prema romskoj zajednici ključna je za održavanje poverenja i ostvarivanje pozitivnih promjena. Važno je da postoji koordinacija i saradnja između lokalnih i državnih vlasti kako bi se osiguralo adekvatno reagovanje na potrebe romske zajednice. Takođe je važno da se romske organizacije i aktivisti uključe u proces donošenja odluka kako na lokalu tako i u državnim institucijama kako bi se osiguralo da se njihov glas čuje i da se njihove specifične potrebe uzmu u obzir.