Žele li da „namire“ 4,5 kvadrata do koliko-toliko prihvatljivog stana od 50 metara kvadratnih u minusu su dodatnih 10.000 KM, a za nameštaj im je potrebno još minimum toliko. Oni koji te iznose nemaju u šteku, mogu da se zaduže dodatnih 20.000 KM, ali po paprenoj kamatnoj stopi od oko devet odsto. Tako će narednih 20 godina otplaćivati dva kredita sa ukupnom ratom od 800 KM!
Inače, prosečna plata u RS trenutno je 786 KM, a puna mesečna potrošačka korpa košta 1.608,40 KM. Pod uslovom da su oboje zaposleni, a svakog meseca uspeju da zarade dve prosečne plate, bračnom paru sa stambenim kreditom i troškovima mesečni minus je oko 836 KM! U međuvremenu, ako ne uspeju da obezbede samo jednu od 240 rata, rizikuju da teret padne na žiranta ili da banka zapleni stan, koji je u pravilu pod hipotekom.
Zbog toga ne čudi što oko 85 odsto mladih u BiH živi sa roditeljima, od kojih 79 odsto u stanu ili kući koje je u vlasništvu njihovih roditelja, a šest odsto kao podstanari. Čak 93 odsto mladih koji su u braku nema vlastiti stan ili kuću!
Na poražavajuće stanje u kojem se nalazi omladina godinama upozorava i Razvojna agencija EDA. Tvrde da su stambeni krediti dostupni vrlo malom procentu mladih u BiH i da im je potrebna pomoć vlasti. Oni su izračunali da bi – ako opštine postanu investitori i odreknu se dobiti, obezbede zemljište i prepolove naknade – cena stana za mlade bila niža za 52 odsto. Međutim, izuzev Foče nijedna opština u RS nije primenila model jeftine stanogradnje.
Miloš Šipragić iz agencije EDA kaže kako je ideja obaranja cena stanova opštinskom gradnjom pala u vodu jer lokalne vlasti još nisu shvatile da će ih u budućnosti najviše koštati odlazak mladih, obrazovanih ljudi. S druge strane, oni koji se upuste u rizičnu avanturu kupovine stana čekaju i dodatni troškovi obrade kredita i usluge notara. „Na sve to banke traže dodatna obezbeđenja – žirante i hipoteke, pa mnogi odustaju na pola puta. Izuzetak su malobrojne banke koje nude nešto povoljniju kamatnu stopu kao što je IRB RS, ali su procedure za odobravanje kredita zahtevnije, komplikovanije i dugotrajnije”, navodi Šipragić.
Kada se poredi broj meseci rada potreban da se kupi kvadratni metar stana u evropskim metropolama, najpovoljnija situacija je 2007. godine bila u Briselu, a najnepovoljnija u Beogradu, gde je za kvadrat stana bilo trebalo raditi skoro četiri meseca. Situacija u Sarajevu, Zagrebu i Banjaluci je nešto bolja. Da bi kupio kvadrat stana mlad čovek u BiH treba da radi tri meseca.
Lučano Kaluža iz Udruženja za edukaciju i političko obrazovanje BiH kaže da je poražavajuće to što omladinske organizacije nisu dovoljno glasne i ne traže od vlasti izgradnju socijalnih stanova, jer je očigledno da je stanje katastrofalno.
„Od silne brige kako preživeti od prvog do prvog mladi su se zatvorili sami u sebe i ne čine ništa da to promene. Potrebno nam je kolektivno formatiranje svesti, jer dok ne dođemo do toga se svako do nas maksimalno zaduži druga rešenja nećemo ni zahtevati”, smatra Kaluža.