O tome da dijaspora može biti pokretač ekonomskih aktivnosti u Bosni i Hercegovini se govori godinama, ali konkretnih investicija do sada nije bilo. Potencijal dijaspore nedovoljno je iskorišćen, jer vlasti u BiH ne stvaraju ambijent za investiranje – tvrde ekonomski stručnjaci. Međutim, donijećemo i priču kako je jedna manje razvijena opština postala primjer kako ulaganje dijaspore može unaprijediti razvoj lokalne zajednice.
Dijaspora je u BiH za samo devet mjeseci poslala 2,61 milijardu maraka. Kada se saberu podaci od 1998. do 2023, u BiH je iz dijaspore stiglo više od 60 milijardi maraka, a brojka sa novcem “na ruke” sigurno iznosi i više od 100 milijardi maraka.
“Više trošimo nego stvaramo i proizvodimo i lgično da u takvim uslovima imaju bitan značaj strane isvesticije i doznake ovih radnika u inostranstvu”, kaže ekonomista Milenko Stanić.
Opština Lopare je bila bukvalno pred gašenjem, fabrike su se zatvorile. Ljudi bez mogućnosti opstanka masovno su odlazili u inostranstvo.
Međutim, kolo sreće se okrenulo. Inostranstvo je reagovalo, konkrento. Sada isti ti ljudi koju su u otišli u bijeli svijet ulažu u Lopare otvarajući male firme i proizvodne pogone.
“Trenutno 15 firmi postoji, a naši iz dijaspore iz Švajcarske, Austije su ih otvorili, a radi se o raznim idejama, od poljoprtivrede, prerade metala, ugostiteljstva… To su zanimljivi i održivi projekti i oko 150 ljudi je zaposleno kroz te njihove projekte”, kaže načelnik opštine Rado Savić.
Upravo dvadesettrogodišnji Dorđo Perić iz Mačkovca kod Lopara radi u jednoj od firmi koje su u majevičkom kraju pokrenuli naši ljudi iz dijaspore.
“Radim u ovoj firmi godinu i po dana, uslovima sam zadovoljan i platom, obavljam posao zavarivača”, kaže on.
Radnici i u drugim malim fabrikama kažu da su evropsku firmu dobili na svom pragu.
“Naravno da znači, mnogo je bolje što smo tu sa porodicama”, navodi Slađana Đurić iz Lopara.
Dijaspora će i narednih pet godina imati mogućnost da iskoristi više od 15 miliona američkih dolara. Kako? Uz pomoć projekta “Dijaspora invest” biće moguće otvaranje 2000 radnih mjesta kroz pomoć za 600 mikro, malih i srednjih poduzeća.
“Normalno da se podrazumjeva i saradnja sa lokalnom upravom, podrška oko otvaranja firmi, transparentnost i sve ono što lokalna zajednica radi u ovom slučaju”, kaže Željko Kerović, načelnik Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti Lopara.
Sa dobrom praksom treba nastaviti, dok nam sva omladina nije, trbuhom za kruhom, sigurnijim životom, i većim platama otišla u svijet jer:
“Baš nekoliko mojih drugara koji su planirali odlazak u inostranstvo, ali uz investitore iz dijaspore koji su uložili u naš kraj i otvorili firme koje posluju uspješno, mislim da je njih zaustavlo da odu u inostranstvo i sada su stvorili porodice i rade u tim firmama”, kaže jedan od stanovnika Lopara.
Da bi animirali dijasporu da što više investira u BiH i pomogne posrnuloj privredi i društvu struka kaže da je potrebno imati strategiju i odigrati pametne poteze koji bi povezali iskusne i uspješne poslovne lidere u dijaspori sa privrednim, pa i političkim liderima u BiH.
“Moralo bi se tom pitanju prići organizovano”, jasan je ekonomista Stanić.
Bez dobre poslovne klime nema ni procvata sistema. Ako toga ne bude, izgubićemo snagu koju imamo.
(BN)