Lider SNSD i premijer RS Milorad Dodik ne krije da sa Čovićem “usaglašeno deluje o mnogim važnim pitanjima”, ali da to nije na štetu “nekog trećeg” već isključivo zbog poklapanja interesa.
Čović nije mogao da kaže da li će sve hrvatske stranke u BiH imati jedinstvenog kandidata za člana Predsedništva, o čemu se nedavno razgovaralo na sastanku potpisnica tzv. Kreševske deklaracije. Čović tvrdi da će kandidat sigurno biti iz HDZ BiH, a da se od ostalih hrvatskih stranaka očekuje da ga podrže.
Predsednik HKDU Ivan Musa smatra da je logično da najjača hrvatska stranka u BiH predloži kandidata, ali je uveren da “zbog egoizma” neće biti podrške svih stranaka. “Dogovor Dodika i Čovića je pozitivan za Hrvate. Hrvatske stranke moraju da učine sve da imamo istinskog našeg člana Predsedništva, kako ga ne bi predlagale stranke poput SDP u slučaju Željka Komšića”, kaže Musa.
Portparol SDA i član Predsedništva ove stranke Salmir Kaplan nije iznenađen dogovorom u Banjaluci, “jer je neformalna koalicija Dodika i Čovića na snazi oko dve godine”. To se, kaže Kaplan, najbolje vidi u raznim državnim agencijama “gde članovi koje delegiraju SNSD i HDZ BiH uvek rade zajedno”.
Politički analitičar iz Mostara Slavo Kukić smatra da povezivanje SNSD i HDZ ne predstavlja stvaranje bilo kakvog političkog fronta prema bošnjačkim političarima. “To je interesno povezivanje. Prisetite se da je do pre koji mesec postojala čvrsta veza između Čovića i lidera SDA Sulejmana Tihića. Ako je to tako, i tada se moglo govoriti o hrvatsko-bošnjačkoj osovini. Ali, ne, jer su političari makijavelisti i ono što im je u interesu u nekom trenutku – oni to preferiraju”, kaže Kukić. On je uveren da se hrvatske stranke neće moći dogovoriti o zajedničkom kandidatu.
Dragan Čović je, kaže, Dodika informisao i o poseti Madridu i razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Španije, koji mu je predstavio nacrt deklaracije o kojoj će se uskoro raspravljati. Cilj je da se njom političari iz BiH obavežu na promene Ustava nakon izbora. Između ostalog, navodi se opredeljenost za EU, NATO, zaštitu ljudskih prava… Predstavnici SAD, EU i političkih stranaka iz BiH prvo će se sastati u Sarajevu, 6. i 7. aprila, a potpisivanje deklaracije očekuje se u Španiji, 19. ili 20. aprila. Novi sastanak usledio bi 1. i 2. juna u Sarajevu, na kome bi se razgovaralo o ubrzanju aktuelnih procesa u BiH, poput ukidanja viza građanima i ulaska u NATO.
„Ne damo entitetsko glasanje“
Milorad Dodik kaže da će učestvovati na najavljenom sastanku u Španiji, ali da neće prihvatiti pokušaj ukidanja entitetskog glasanja u PS BiH niti unošenje u Ustav svega onoga što je nasilno preneseno na državni nivo. Dodik smatra „problematičnim“ i to što sadašnji lideri preuzimaju obavezu za one posle izbora. Ipak, uveren je da će „on i Dragan“ ostati na vlasti, dok za ostale „nije siguran“. Dodik i Čović su uvereni da se uskoro neće ispoštovati presuda Suda iz Strazbura, zbog prevelikih zahteva bošnjačkih političara, zbog čega bi Ustav i Izborni zakon BiH izbore mogli dočekati u sadašnjem obliku.
Preuzeto sa www.blic.rs