Odlukom koju je potpisala visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton Unija dobija prava da sankcioniše sva pravna i fizička lica, čije aktivnosti potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni karakter Bosne i Hercegovine ili ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum.
Odluka doneta 21. marta, dan kasnije objavljena je u “Službenim novinama EU”, čime je stupila na snagu.
Kako saznaje Dnevni avaz, osim 27 država članica EU, obavezu da će primenjivati sankcije koje uvede EU preuzele su i Crna Gora, Albanija, Turska, Lihtenštajn, Jermenija i Gruzija.
Sankcije se, prema pisanju sarajevskog lista, odnose na moguću zabranu putovanja, zamrzavanje imovine koju imaju kažnjena osoba ili njen srodnik, kao i pravna lica. To se odnosi i na imovinu u bilo kojoj od zemalja gde se odluka EU poštuje.
Ovakve mere nisu ništa novo u praksi EU. Unija je to “oružje” iskoristila prošlog meseca protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
U detaljnoj odluci, između ostalog, navedeno je da država članica može napraviti izuzetak kada je kažnjena osoba u pitanju i dopustiti joj posetu, ali da o tome u pisanoj formi mora da izvesti EU.
Izuzeci kada se odobrava izdavanje vize i ulazak na teritoriju EU precizno su definisani u odluci, a EU ima pravo da državi koja bi i prekršila sankcije to onemogući ako se jedna ili više država članica ne slažu s tim.
Zvaničnici u Briselu, prema pisanju sarajevskog lista, nisu želeli da spekulišu ko bi se prvi mogao naći na spisku onih koji su se zamerili Briselu, a a nisu mogli ni reći kada će se zemljama koje će poštovati odluku Eštonove priključiti Srbija i Hrvatska.