– Zahvaljujući investiranju u opremu i stručnom usavršavanju naših zdravstvenih radnika, broj usluga koje naše bolnice ne mogu da pruže značajno je smanjen, i to se uglavnom odnosi na složene dijagnostičke procedure, kao što je, na primer, koronarografija, ili na intervencije poput ugradnje stenta, što se sada uspešno radi u Kliničkom centru Banjaluke – kaže Dušanićeva, dodajući da je osim toga započela izgradnja centra za radioterapiju, a planirano je i podizanje centra za kardiohirurgiju. Realizacijom ovih investicija prestaće potreba za upućivanjem u inostranstvo obolelih od dve najzastupljenije grupe bolesti – kardiovaskularnih i malignih.
U ovoj godini u te svrhe planirano je, kao i lane, izdvajanje 27 miliona KM.
– Osiguranici FZO RS imaju pravo na lečenje izvan RS samo onda kad lečenje nije moguće sprovesti u našim zdravstvenim ustanovama. Naravno, to pravo može se sprovesti samo u zdravstvenim ustanovama sa kojima Fond ima potpisan ugovor o poslovnoj saradnji – rekla nam je Dušanićeva.
Fond zdravstvenog osiguranja RS ima potpisane ugovore sa pojedinim zdravstvenim ustanovama iz Srbije, Crne Gore, Federacije BiH, kao i Slovenije, a spisak ovih zdravstvenih ustanova izvan RS dostupan je na internet-stranici Fonda.
Odluku o upućivanju na lečenje u zdravstvene ustanove izvan Srpske donosi komisija Fonda, i
to na osnovu predloga zdravstvene ustanove u kojoj je osiguranik lečen i njegove medicinske dokumentacije. Za osiguranike kojima je odobreno lečenje u zdravstvenim ustanovama izvan RS Fond snosi sve troškove, izuzev dela participacije za osiguranike koji nisu oslobođeni te obaveze. Konkretno, Fond plaća boravak u bolnici, lekove, dijagnostičke procedure i lečenje.
Takođe, za vreme privremenog boravka u inostranstvu, na primer za vreme godišnjih odmora, osiguranici Fonda mogu da koriste prava iz zdravstvenog osiguranja u slučaju da im zatreba hitna medicinska pomoć, i to u onim zemljama sa kojima BiH ima potpisane konvencije o socijalnoj zaštiti. Trenutno BiH ima potpisane takve konvencije sa Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Slovenijom, Makedonijom, Nemačkom, Holandijom, Turskom i Italijom.
INOSTRANSTVO
PORED lečenja u zdravstvenim ustanovama izvan RS, osiguranici Fonda mogu da ostvare pravo i na lečenje u drugim zdravstvenim ustanovama u inostranstvu, na primer u Nemačkoj, Italiji, Austriji…
– Ostvarivanje ovog prava moguće je onda kad referentna zdravstvena ustanova, recimo u Srbiji, u koju je osiguranik upućen, nije u mogućnosti da obavi lečenje, pa preporuči da se lečenje obavi u inostranstvu. U tom slučaju Fond snosi deo troškova lečenja – kaže Dušanićeva.
POTPISANI UGOVORI
Fond zdravstvenog osiguranja RS potpisao je ugovore sa 24 zdravstvene ustanove u Srbiji. To su Klinički centar Srbije – Beograd, Institut za plućne bolesti Vojvodine – Sremska Kamenica, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ – Beograd, Institut za reumatologiju – Beograd, KBC „Bežanijska kosa“ – Beograd, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ – Beograd, Institut za onkologiju Vojvodine – Sremska Kamenica, Zavod za psihofizičke poremećaje i govornu patologiju „Cvetko Brajović“ – Beograd, KC Vojvodine – Novi Sad, kao i Institut medicine rada Srbije. Ugovori su potpisani i sa Vojnomedicinskom akademijom (VMA) – Beograd, Institutom za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora – Beograd, „Just Audit“ d.o.o. Beograd, Specijalnom bolnicom za rehabilitaciju – Banja Koviljača, Bolnicom za cerebrovaskularna oboljenja „Sveti Sava“ – Beograd, Specijalnom bolnicom – Sokobanja, ZU „Kolevka“ – Subotica, Atomskom banjom „Gornja Trepča“, Institutom za neonatologiju – Beograd, Poliklinikom „Panacea“, hotelom „Stari krovovi“, OB „Beoklinika“, Institutom „Dr Vukan Čupić“ – Beograd i beogradskim KBC.
Fond zdravstvenog osiguranja RS sa Crnom Gorom ima potpisan ugovor samo sa Specijalnom bolnicom za psihijatriju – Kotor, a sa Slovenijom samo sa Hirurškim sanatorijumom „Rožna dolina“ – Ljubljana
Večernje novosti