Udruženje građana “Centar za životnu sredinu” juče, 12. novembra, organizovao je panel diskusiju o konferenciju na temu reforme javnog prevoza u Banja Luci u Domu omladine. Na konferenciji su uz zainteresovane građane Banja Luke učestvovali koordinator programa održiva mobilnost Dragan Kabić, građanska aktivistica Tijana Grujić, dekan saobraćajnog fakulteta Apeiron Danislav Drašković, te predstavnik gradske Uprave profesor Slavko Davidović, i tom prilikom su prisutnim građanima iznijeli rezultate svog istraživanja na temu javnog prevoza i dali svoje mišljenje o ovom gorućem problemu najvećeg grada na Vrbasu.
Događaj je bio otvoren za sve zainteresovane građane, korisnike i buduće korisnike javnog prevoza, kao i stručnu javnost.
Jedan od organizatora ovoga događaja Igor Uletilović ispred udruženja “Centar za životnu sredinu”, program održiva mobilnost i urbano planiranje, istakao je da je cilj ovog događaja otvoriti prostor za konstruktivnu raspravu o trenutnom stanju javnog prevoza u Banja Luci, kao i o potencijalnim pravcima za njegovu reformu.
“Centar za životnu sredinu je sproveo anketu o kvalitetu usluga javnog prevoza koju su građani imali priliku ispunjavati u proteklim sedmicama, a rezultati ankete biće predstavljeni na konferenciji. Ovi rezultati pružiće vrijedan uvid u stavove i potrebe građana i mogu značajno doprinijeti definisanju strategija za unapređenje javnog prevoza”, pojasnio je Uletilović.
On je dodao da je poseban fokus ovoga panela okupljanje predstavnika lokalne vlasti i stručnjaka iz oblasti transporta, te građana i drugih relevantnih aktera kako bi se zajedničkim snagama razgovaralo o potencijalu i mogućim strategijama unapređenja ove usluge.
“Građani su jako zainteresovani za temu javnog prevoza i mi kao udruženje građana pokušavamo da plasiramo taj problem u javnost da bi se bar pokušalo razmišljati u pravcu reforme tog jako važnog pitanja za naš grad. Razmišljajući o ovoj temi mi smo došli do zaključka da se svi koji govore na tu temu ponašaju kao da su stručnjaci. I na nedavno okončanim lokalnim izborima mnogi stranački kanidati su iznosili politike koje su se fokusirale na saobraćaj, ali nigdje se nije spominjao javni prevoz. Mi ne možemo da pričamo o regulaciji saobraćaja ako ne govorimo o javnom prevozu, koji je, po procjenama mnogih koji se bave ovom temom, nezadovoljavajući. Po tim nekim neformalnim procjenama javni prevoz koristi svega deset odsto građana Banjaluke, dok je u Beogradu taj procenat pet puta veći, u Sarajevu je oko dvadeset i dva odsto, a u Zagrebu trideset pet do četrdeset odsto. Sve dok je taj procenat tako malen mi nećemo moći da govorimo o rješavanju saobraćajnih problema u našem gradu”, zaključio je Uletilović.
Dragan Kabić prisutnima je iznio rezultate ankete “Centra za životnu sredinu” koja je rađena sa oko hiljadu građana Banjaluke.
“Najveći broj ispitanika bile su žene u životnoj dobi između dvadeset i šesdeset godina, koje su u radnom odnosu. Anketa je rađena preko društvenih mreža. Zaključak je da one koje koriste javni prevoz zapravo najviše ga koriste kada iz periferije dolaze u centar grada. Pokazalo se da i najviše koriste pojedinačne karte. Jako mali broj korisnika se služi mjesečnom kartom za sve prevoznike, a razlog je visoka cijena. Pedeset i šest odsto ispitanika je izrazilo nezodovoljstvo javnim prevozom, a dvadeset i šest odsto su djelimično nezadovoljni. Korisnici su mišljenja da je cijena jako bitna, a sadašnja je, po njihovom mišljenju, visoka. Isto tako mišljenja su da javni prevoz nije prilagođen njihovim potrebama”, iznio je podatke Kabić i predočio prisutnima da je i statistički javni prevoz grada Banja Luke katastrofalan.
Svoj stav o ovom problemu iznio je i dekan saobraćajnog fakulteta Apeiron, Danislav Drašković.
“Mi u ovom momentu, kada je u pitanju literatura, poznajemo tri faze razvoja grada: grad u razvoju, razvijeni grad i pametni grad. Gradovi u razvoju su maleni gradovi koji još uvijek imaju nerazvojenu infrastrukturu i koji nisu zakasnili da se razvijaju ka “smart” to jest pametnim gradovima. Razvijeni gradovi su zagušeni gradovi poput Beograda, Zagreba, Sarajeva i slično. Veliki probemi su integrisano urbano planiranje, koje mi nismo imali, i sada smo došli do pozicije da imamo zagušene i prljave gradove. Nismo se dali u planiranje saobraćajnih površina i saobraćajnih i transportnih procesa. Saobraćaj je posljedica transporta. Transportni procesi su malo širi pojam a u njih spada i javni prevoz”, kazao je Drašković.
On je iznio i aktuelne podatke za Beograd, Sarajevo i Zagreb gdje se javno saobraćaj koristi mnogo više nego u Banjaluci.
“U Beogradu javni prevoz koristi oko 49 odsto građana, u Zagrebu 35 odsto, a Sarajevu dvadeset i dva. To govori o tome da u Banjaluci saobraćaj pod hitno treba reformisati i prilagoditi ga da bude praktičniji. Ali bez reforme i regulacije javnog prevoza ne može se reformisati ni saobraćaj”, istakao je Drašković.
Ispred gradske Uprave i odsjeka nadležnog za regulisanje pitanja javnog prevoza govorio je profesor Slavko Davidović.
“Saobraćajni sistem sastoji se od nekoliko podsistema i bez dobro organizovanih istih nema ni dobro organizovanog saobraćaja. Bez dobro organizovanog gradskog prevoza ne može se zamisliti ni kvalitetan život i funkcionisanje kvalitetnog rada. Dobro organizovani gradski prevoz podrazumjeva da linije budu redovnije, da kvalitet javnih vozila bude standardizovan kako bi se korisnici osjećali udobrno i sigurno, a bitno je i da cijena bude prilagođena džepu naših građana. Javni prevoz je u svim naprednim gradovima subvencionisan od strane gradske uprave. Vozila kojima raspolažu sadašnji prevoznici su stari i do šesnaest godina, a karte su po mišljenju korisnika visoke. Naš plan je da cijena pojedinačne karte bude 1,5 KM, a da ostale karte budu smanjene za 25 odsto. Ne postoji financijski održiv javni prevoz nigdje. Neke linije koje vode u prigradska naselja nemaju dovoljno putnika da bi bila finansijski isplativa, ali te linije moraju da postoje zbog građana koji žive na periferiji. Dakle, u prvoj fazi reformisanja javnog prevoza najznačajnije je obezbjediti novčana sredstva”, bio je jasan Davidović.