Dženan Imamović iz Donje Jablanice izgubio je devet članova porodice u bujičnim poplavama koje su zadesile ovo mjesto.
Ipak, smogao je snage da ispriča svoju potresnu sudbinu. Njegova kuća je odmah do bratove, međutim, bratova porodica se nije spasla.
– Ne znam šta bi rekao. Tutanj, blato, grmljavina nenormalna, cuko laje. Amina mala ustaje i govori mi: „Babo, voda je neobično velika“. Ja na prozor i vidim blato iz sobe ulazi u predsoblje i tada zvanično sve prestaje, tada bježimo. Igrom slučaja imao sam merdevine u kući i bježimo kroz prozor. Žena mi govori da nema Redžine kuće, ja govorim: “Šta nema?” U tome komšija dolazi, udar munja sijeva, izvlačimo se ispod žice, bježimo, ja se zadnji izvlačim i kroz onaj cik munje vidim da zvanično sve ode odavde – priča Imamović.
Kaže da nije bilo kao da pada kiša, nego kao da je neko hidrant upalio.
– Ne razmišlja još čovjek ništa, da je neko poginuo. Odjednom jauci, dozivanje, “upomoć, upomoć”, komšija Senad Tufek i ja pokušamo pomoći – prisjeća se Imamović.
Dodao je da su pronašli tetku i tetka, žive srećom.
– Izgubio sam brata, sestru, zeta, sestrića i njegovu ženu. Svijetla tačka je naš Edi koji je ostao živ – naveo je Dženan Imamović