Predsjednik Demokratskog centra Republike Srpske, mr Igor Davidović, ima dugogodišnje iskustvo diplomate u Evropi i Americi, a na predstojećim izborima, koji će se desiti 2. oktobra, kandidat je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
U dosadašnjoj karijeri mr Davidović bio je savjetnik u Kabinetu predsjednika Narodne skupštine Republike Srpske, ambasador i šef Misije Bosne i Hercegovine pri Evropskoj uniji u Briselu, stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri Kancelariji Ujedinjenih nacija u Beču, šef Pregovaračkog tima Bosne i Hercegovine za pregovore o Sporazumu i stabilizaciji i pridruživanju EU, ambasador Bosne i Hercegovine u SAD-u i nerezidentni ambasador u Brazilu i Meksiku, a od 1998. godine do februara 2000. godine obnašao je funkciju šefa Kabineta predsjednika Vlade Republike Srpske. Diplomirani je pravnik, magistar međunarodnih nauka i doktorand na Katedri za međunarodno pravo.
O izborima, političkoj i ekonomskoj situaciji u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, razgovarali smo sa Igorom Davidovićem.
Gospodine Davidoviću, kakvo je Vaše mišljenje o dosadašnjoj kampanji? Neki kažu da je ovo možda i najprljavija izborna kampanja do sada?
Veoma često se operiše terminom da li je to najprljavija kampanja do sada. Ja se ne bih složio da se radi o najprljavijoj kampanji, jer kod nas nikada ništa nije prljavo da ne bi bilo još prljavije. Ali da je prljava svakako da jeste, jer imate kandidate i protivkandidate koji se čašćavaju nekakvim ličnim uvredama, bez koncepcijskih ponuda i programa. Ono što mene u toj prljavoj kampanji daleko više zabrinjava jeste količina novca u toj kampanji, a kada spominjem količinu novca podrazumijevam javni novac sa kojim neko operiše da bi vodio svoju kampanju. Javni novac je onaj koji pripada svima nama i mene jako sekira bahaćenje tim javnim fondovima i budžetskim parama radi vođenja potpuno promašene i potpuno obesmišljenje kampanje. Osim javnog novca, ima tu dosta i tajkunskog novca ili novca nepoznatog porijekla, tako da je ovo prljava kampanja i zbog toga što se u njoj lakše snalaze oni koji operišu ogromnim novčanim fondovima, bez obzira na njihovo porijeklo. Utoliko ta kampanja nije ni čista, ni besprijekorna, ni normalna.
Šta je sa opozicijom? Čini se da postoji mnogo opozicionih partija, ali kao da nisu dovoljno ujedinjene u namjeri da svrgnu dugogodišnju vlast?
Primaran cilj, zadatak i namjera opozicije jeste da sruši aktuelnu vlast i da dođe u poziciju vlasti. Kada se radi o našoj opoziciji, postavlja se pitanje da li je ta opozicija jedinstvena opozicija, a ukoliko dođe do konstatacije da nije jedinstvena, onda ćemo reći da svi mi iz opozicije, pa tako i partija Demokratskog centra Republike Srpske, jurišamo svako na svoj način i zasebno. Da se ta opozicija adekvatno organizovala prije dvije godine i istupila zaista kao jedinstvena opozicija, onda bi nam izborni zadatak bio daleko lakši, a i sasvim izvjesniji. Unutar same opozicije, struktura je jako difuzna, što ne vidim nešto kao posebnu specifičnost, jer partije su raznorodne. Ali da li svaka ima istinsku opozicionu namjeru da nanese štetu sadašnjim aktuelnim vlastima time što će ih oslabiti ili oboriti sa vlasti je neko pitanje o kojem se može debatovati. Činjenica je da opozicija nije profilisana kao jedinstvena i da ne istupa jedinstveno i žalosno je, a to je činjenica, da ćemo odmah nakon izbora vidjeti ko je zaista opocija, odnosno ko će biti spreman da se posluži onim što je patentirano još i ranije, a to je takozvano preletačenje.
Da li građanima Republike Srpske odgovara politika Milorada Dodika koju vodi prema Rusiji i Putinu?
SNSD i njen lider Dodik otvoreno su okrenuti prema Rusiji. Da li je tu riječ o nekom političkom konceptu koji ima neki programski sadržaj, ili je riječ o nekom ličnom približavanju ruskoj politici i vlasti i gospodinu Putinu o tome ćemo još čuti. Ja bih rekao da se ovdje radi o pokušaju konstrukcije približavanja Rusiji iz nekoliko razloga: prvo, čini mi se da je to motivisano ličnim interesima nosilaca te politike i da se sad u predizborno vrijeme i te kako zloupotrebljava ta nekakva navodna bliskost ili privrženost ruskom konceptu, ali o čemu se tu radi imaćemo prilike tek da vidimo u narednom periodu. Siguran sam da se radi o ličnom konceptu Milorada Dodika i o njegovom manevru da se približava ruskoj politici i poziciji. Znate, Rusi ne postavljaju nikakva pitanja, ni ona koja se tiču borbe protiv korupcije, ni ljudskih prava, niti bilo kakvih realizacija sudskih odluka niti funkcionalnosti sistema. Ruskoj poziciji odgovara da se neko stavi na njihovu stranu, što je i normalno. Da li Rusija ima neke dalekosežne ciljeve na Balkanu i Bosni i Hercegovini, ja smatram da nema ni dalekosežne, ni konkretne razloge da se ozbilnije bavi ovim prostorom.
Čini se da Bosna i Hercegovina već decenijama ne napreduje i kao da se nalazi u nekakvoj zoni sumraka?
Zona sumraka je i moja omiljena sintagma, ja i sam znam često da kažem da mi živimo u zoni sumraka. Sve te napetosti između Republike Srpske i Federacije BiH unutar zajednice BiH su prisutne, jer imamo vlasti u oba entiteta koje su blizanački slične, i po namjerama, i po viziji, i po onom sistemu nakon kojeg svi oni ponovo dobijaju izbore. Najbolji metod je njihova lažirana priča o patriotizmu i nacionalnom stavu, koji se koristi kao plašt za nešto drugo. Vlasti u oba entiteta tolerišu abnormalan stepen korupcije, imamo sudske institucije koje ćute i mirno posmatraju sve što se dešava u domenu korupcije, krađe, i pljačke naroda od strane lopovije koja se infiltrirala u te vlasti i sa kojima je u simbiozi i odlično sarađuje. Postoji i ona formulacija da svugdje država ima mafiju, a kod nas mafija ima državu. Ni sa jedne strane ne postoji koncept koji bi podrazumijevao postizanje kompromisnog sporazuma i izgradnji države i društva koje svima treba. Sadašnji model države savršeno odgovara vlastima koje upravljaju zemljom jer ne moraju nikome ni za šta da budu odgovorni. Ovo je zona sumraka u kojoj imate tihe vladare koji se kompletno i stalno recikliraju.