Evropska unija po prvi put direktno će pokloniti novac građanima Bosne i Hercegovine. U okviru paketa od 70 miliona eura 50 miliona eura će biti podijeljeno socijalno najugroženijem stanovništvu.
Predsjedavajuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, Borjana Krišto, juče je uručila šefu Delegacije EU i specijalnom predstavniku EU u Bosni i Hercegovini, Johannu Sattleru, potpisan Sporazum o finansiranju iz okvira Paketa energetske podrške EU. Način raspodjele poklonjenog novca je predviđen Akcionim planom za Paket energetske pomoći koji je krajem godine usvojio Savjet ministara BiH.
Prema podacima Evropske unije 70 miliona eura dijeliće se na sljedeći način:
· 50 miliona eura – pomoć ugroženim porodicama u suočavanju sa posljedicama visokih cijena
· 10 miliona eura – podrška domaćinstvu u poboljšanju energetske efkasnosti
· 10 miliona eura – podrška mikro, malim i srednjim preduzećima u poboljšanju energetske efikasnosti.
Od 50 miliona eura koliko će direktno ići građinama za ublažavanje troškova života i energenata, Federacija BiH će dobiti 66% sredstava odnosno 33 miliona eura, Republika Srpska će dobiti 33% odnosno 16,5 miliona eura, a Brčko Distrikt 1% sredstava, odnosno 500.000 eura.
U prvom mjeri cilj je pomoći 165.000 ugroženih domaćinstava koja su koristila podršku za prevazilaženje porasta cijena računa za grijanje 2022/23, i u te svrhe će se koristiti donirana sredstva u iznosu od 50.000.000 evra. To u praksi znači da će građani Bosne i Hercegovine koji ostvare pravo na pomoć od građana Evropske unije u prosjeku dobiti 303 evra.
“Protekla zima je bila izuzetno teška za najsiromašnije porodice u Bosni i Hercegovini radi rasta cijena usljed ruske agresije na Ukrajinu. Ovo je prvi put da su vlasti u BiH dobile pomoć koja će se na ovaj način distribuirati građanima. Kako BiH napreduje na putu ka EU, potrebno je da vlasti u BiH pokažu da imaju kapacitet za implementaciju značajnih resursa na koje će BiH imati pravo kao članica EU. Način na koji će BiH raspolagati sredstvima iz Paketa energetske podrške će biti važan pokazatelj za eventualnu buduću podršku koja će se pružati direktno institucijama BiH”, rekao je šef Delegacije EU u BiH.
Kada je u pitanju pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima u mjerama energetske efikasnosti planirano je da direktnu pomoć dobije 400 takvih preduzeća. Budući da su za to planirana sredstva u iznosu od 10 miliona evra, prosječna pomoć po preduzeću iznosiće 25.000 evra.
“Cilj mjera je podsticanje MMSP, sa posebnim fokusom na mikro preduzeća i preduzeća u vlasništvu žena da smanje potrošnju energije davanjem subvencija za ulaganja u mjere energetske efikasnosti”, navodi se u Akcionom planu.
Kada je u pitanju podrška mjerama energetske efikasnosti za stambene zgrade plan je finansijski pomoći unaprijeđenje enegrgetske efikasnosti na 4.000 stambenih zgrada. U prosjeku, to je pomoć od po 2.500 evra.
U 2022. nijedna stambena zgrada nije podržana za mjere energetske efikasnosti, pa će ova pomoć doprinijeti povećanju energetske egikasnosti i smanjenju rasipanja energije.
Konačnu raspodjelu novca će vršiti nadležna entitetska ministarstva i fondovi za zaštitu okoliša.
No, zanimljivo da u zemlji sa velikim brojem siromašnih i u zemlji koja je dobila milijarde maraka donacija ne postoji registar najugroženijih. Potvrdio je to za BUKU glasogovornik Delegacije EU u BiH.
“Entitetske vlasti trenutno nemaju izrađene socijalne karte o ugroženim kategorijama građana i iz tog razloga će organizovati javne pozive kako bi se domaćinstva koja ispunjavaju određene kriterije mogla prijaviti za dodjelu sredstava. Ovi pozivi bi trebali biti organizovani u narednim sedmicama. Brčko distrikt ima svoju bazu podataka, te stoga neće biti potrebe za javnim pozivom”, rekao je za BUKU Ferdinand Koenig glasnogovornik Delegacije EU u BiH.
No, Bosna i Hercegovina sada ima priliku riješiti problem nedostatka registra alternativnim načinima, ali vlasti će morati uspostaviti bazu najugroženijih.
“Kako BiH bude napredovala na evropskom putu, očekujemo unapređenje sistema socijalne zaštite u ovoj zemlji. Funkcionalne institucije sposobne za upravljanje socijalnom politikom bit će jedan od elemenata u pristupnim pregovorima kada isti budu otvoreni sa EU”, rekao je Koenig za BUKU.
Dok Evropska unija poklanja novac bh. građanima, bh. političari nisu sposobni ni napraviti bazu kome je pomoć najpotrebnija. Pomoć koju dobija BiH dio je pomoći od milijardu evra za zemlje Zapadnog Balkana.