Kada su prije pola godine održani izbori u Srbiji, skoro sve političke stranke iz Republike Srpske podržale su Vučićev SNS, a među njima je bio i lider SNSD-a Milorad Dodik, koji je čak i napadao srbijansku opoziciju da radi protiv Republike Srpske. No, njegovo zalaganje za afirmaciju politike Aleksandra Vučića nije dobilo recipročan odgovor. Podrška SNSD-u iz Srbije izostala je od SNS-a, ali stigla je od Dačićevih socijalista. Vučić je javno rekao da se ne miješa u izbore u Republici Srpskoj i da će poštovati svakoga ko bude izabran voljom naroda. Dok je Vučić mudro stajao sa strane, tabloidi pod njegovom kontrolom napadali su Dodika i medije pod kontrolom njegove porodice. Ni Dodikovi njma nisu ostali “dužni” , pa je tako Gorica Dodik na Twitteru vodila medijski rat sa režimskim tabloidima. To je u nekima izazvalo sumnju da Vučić okreće leđa Dodiku, dok neki, s druge strane, misle da se samo radi o predstavi za javnost.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović kaže da je ovo pitanje mnogo složenije.
“Samo odsustvo čestitke nedelju dana nakon okončanja opštih izbora u Bosni i Hercegovini i izbora za predsednika Republike Srpske, na neki način je pokazalo da je došlo do izvesne promene u odnosima između Vučića i Dodika”, smatra Đukanović.
On ipak ne smatra da je u ovom trenutku došlo ni do kakvih suštinskih, strateških promjena, niti iz Beograda prema RS-u, niti prema samom Dodiku.
“Mislim da će Vučić čekati da vidi kako će se prvo izjasniti o tome Centralna izborna komisija BiH vezano za same rezultate i prigovore na rezultate izbora koji mogu da uslede. Ne bih, na neki način, mogao da ustvrdim da tu ima neke suštinske promene u odnosima. Mislim da tu čak postoji i neka vrsta šuma u odnosima”, dodaje Đukanović.
No, vidljivo je da nema jasne podrške Aleksandra Vučića Miloradu Dodiku, s kojim je prije četiri godine pred Opšte izbore imao redovnu komunikaciju, slao mu pisma…
“Čini mi se da je to, zapravo, pokušaj Beograda da izbalansira odnos prema akterima u entitetu RS i meni se čini da je to u pozadini svega što smo imali priliku da vidimo”, rekao je Đukanović za BUKU.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, u razgovoru za BUKU kaže da je očigledno da je došlo do zahlađenja odnosa između Dodika i Vučića.
“To se videlo još pre samih izbora. Vučić, osim što je obeležen Dan srpskog jedinstva, ni na koji drugi način nije se potrudio da podrži Dodika. On je rekao da jednako podržava i vlast i opoziciju u izborima, pa ko pobedi neka dalje vlada… Videlo se to i po tome što nakon izbora uopšte nije čestitao Dodiku pobedu, iako je Dodik sam proglasio tu pobedu. Međutim, iako je Viktor Orban čestitao Dodiku pobedu, Vučić je juče rekao, kada su ga pitali zašto nije čestitao, da još nisu proglašeni zvanični rezultati izbora”, kaže Popov za BUKU.
Popov ne vjeruje uvjeravanjima da nema šuma u komunikacije između dvojice lidera.
“Ja imam dnevni list Danas od četvrtka 6. oktobra, u kome je autorski tekst Pere Simića koji je savetnik za medije srpskog člana Predsjendištva BiH i naslov teksta je – “Dio zvaničnog Beograda žali zbog Dodikove pobede”, tako da sad se postavlja pitanje na koje delove bi on mogao da misli sem na one koji su najrelevantniji, a to je predsednik države. Mislim da je Vučić i inače pred velikim pritiskom međunarodne zajednice. Videli smo u Pragu da je taj pritisak baš bio žestok i da je Vučić rekao da će se politika, zapravo, prilagođavati tome da li će Srbija imati štete od istrajavanja na nekoj od svojih politika”, kaže Popov.
Smatra da pored svih pritisaka sa kojima se suočava, Vučiću na vratu ne treba još i Milorad Dodik koji konstantno prelazi crvene linije. To bi mogao biti jedan od razloga zahlađenja odnosa. Bez toga bi na vratu imao Evropu koja bi mu prebacivala što nije iskoristio svoj uticaj na Dodika da spriječi njegova djelovanja.
“Tako da, Dodik je sada postao očigledno teret Vučiću, sa svim tim svojim inaćenjem zajednici, sa korupcionaškim aferama koje ga prate, sa šurovanjem sa Putinom, gde se smatra da je on Putinov čovek na terenu i da, samim tim, ide u pravcu destabilizovanja Bosne i regiona. Takva vlast nije potrebna Vučiću i njemu bi više odgovaralo da dođe neko novo lice, neopterećeno svim tim stvarima. Jelena Trivić tu idealno odgovara. Ona je spremna da sarađuje sa Beogradom i Beograd preko nje može da vrši uticaj na zbivanja u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini”, dodaje Popov.
Lošiji odnosi Vučića i Dodika, dodaje Popov, više se ne mogu sakriti, ali mogli bi se popraviti ukoliko Milorad Dodik nakon ponovnog brojanja glasova bude potvrđen kao pobjednik u izbornoj utrci za predsjednika Republike Srpske.
“Ukoliko bi se Dodik proglasio pobednikom, mislim da bi Beograd prešao preko svega ovoga i da bi se stvari vratile u normalu u odnosima, jer Beogradu je svakako stalo da ima svog čoveka u Banjaluci na čelnoj funkciji, bez obzira da li se radi o Miloradu Dodiku ili Jeleni Trivić”, zaključuje Popov.
Predsjednica Helsinškog komiteta za ljudska prava iz Beograda Sonja Biserko ipak vjeruje da se radi samo o predstavi za javnost i vještom balansiranju Aleksandra Vučića.
“Dodik i Vučić igraju uvek zajedno sa podeljenim ulogama kako nalaže situacija, posebno u odnosu na međunarodnu zajednicu. Zapad još uvek toleriše njihov odnos prema Rusiji, jer žele da ih zadrže na evropskom putu. Tako Srbija ne mora još uvesti sankcije Rusiji, a Dodik će možda dobiti igru sa državnom imovinom. Tako bar najavljuju”, rekla je Biserko za BUKU.
Dok Vučić o svom odnosu s Dodikom govori kroz naslovnice i tekstove medija koje kontroliše, Dodik se konstantno pravda i javnost pokušava uvjeriti da ima podršku Aleksandra Vučića, a Dodiku bliski mediji danima su javnost obavještavali da Dodik koristi Vučićev helikopter. Pisali su kako je “ovaj gest i neosporiv dokaz da Srbija podržava Republiku Srpsku i Milorada Dodika.”
Jasno je da je ovaj odnos o kojem se danima govori puno bitniji Miloradu Dodiku nego Aleksandru Vučiću.