Klub poslanika Partije demokratskog progresa u Narodnoj skupštini Republike Srpske dobio je tumačenje od Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH po kojem je Radio-televizija Republike Srpske obavezna da narodnim poslanicima dostavi podatke o visini novčanih naknada koja se isplaćuju fizičkim licima po osnovu angažovanja na Javnom servisu RTRS
Pošto RTRS odbija da saopšti tražene podatke, Klub PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske ponovo je prije nekoliko dana uputilo pitanje Ministarstvu saobraćaja i veza u vezi angažmana Miroslava Lazanskog i Mate Đakovića na RTRS-u.
“Pod kojim uslovima (finansijskim i nefinansijskim) Miroslav Lazanski i Mato Đaković učestvuju u kreiranju programskog sadržaja RTRS? Koliko im je pojedinačno do sada novca isplaćeno? Molimo vas da nam dostavite sve uplate, uključujući i putne troškove”, navodi se u pisanom pitanju resornom ministarstvu vlade Republike Srpske.
Podsjetimo, kako je Klub poslanika zatražio na 12 sjednici, održanoj 17. maja prošle godine odgovor od Ministarstva saobraćaja i veza Republike Srpske na pitanje koje se odnosi, između ostalog, i na iznos primanja Miroslava Lazanskog na Radio-televiziji Republike Srpske.
“U odgovoru koji smo tada dobili iz ministarstva navodi se da „autorska naknada po osnovu Autorskog ugovora predstavlja lično primanje autora, odnosno lični podatak, i da u tom smislu JP Radio-televizija Republike Srpske nije ovlaštena da trećoj strani otkrije lične podatke, a u skladu sa članom 17. zakona o zaštiti ličnih podataka BiH“, kaže se u saopštenju PDP-a
Dalje se navodi da su, s obzirom da se radi o Javnom servisu Republike Srpske i da javnost ima pravo da bude informisana o svim isplatama iz javnih prihoda i da, u tom slučaju, bilo čiji ugovor ne može da bude sakriven od očiju javnosti, pa tako i ugovori na Radio-televiziji Republike Srpske, zatražili tumačenje od direktora Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH.
U saopštenju PDP naglašava da su se tim povodom, nakon odgovora RTRS i resornog ministarsta, obratili Agenciji za zaštitu ličnih podataka koja je dala mišljenje da “poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske imaju zakonit interes da u svrhu vršenja kontrole korištenja novčanih sredstava iz javnih prihoda traže i dobiju podatke o visini novčanih naknada koje se isplaćuju fizičkim licima po osnovu angažovanja u RTRS”.
I Transparency International BiH uputio je dopis Agenciji za zaštitu ličnih podataka upit o ličnim primanjima zaposlenih u javnim institucijama sa pitanjem da li ona predstavljaju lični podatak u smislu zaštite ličnih podataka i povjerljivih informacija.
Ova organizacija pozvala se na dio mišljenja Agencija od 25.12.2013. godine, a koji se odnosio na zakonitost davanja podatka o primanjima zaposlenih u javnim organima, te je TI BiH zanimalo da li se isto mišljenje može primijeniti i na javna preduzeća.
U odgovoru koji je dostavljen Transparancyju Agencija navodi kako se navedeno mišljenje Agencije odnosi i na javna preduzeća.
Naime, Zakon o javnim preduzećima propisuje da su javna preduzeća pravne osobe u čijem temeljnom kapitalu Republika Srpsk aima većinsko vklasništvo. Iz navedenog proizilazi da je u javnom interesu da građani znaju podatak o iznosu pojedinačne plate zaposlenih u javnim preduzećima.
“Pri tome, potrebno je naglasiti da javnosti ne trebaju biti vidljivi dijelovi pojedinačne plate koji se odnose na npr. odbitke za alimentaciju, kredite, članarinu za sindikat i slično” navedeno je u odgovoru Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH koje je dostavljeno TI BiH sredinom avgusta prošle godine.
Iz navedenog proizilazi da javnost ima pravo da zna koliko su primanja zaposlenih u svakom javnom preduzeću u RS, pa samim tim i na javnom servisu Republike Srpske.
TI BiH se konstantno suočava sa praksom da javni organi, posebno javna preduzeća, zloupotebljavaju institu zaštite ličnih podataka kako bi izbjegli dostavljanje informacija koje su od javnog interesa. Ovo se koristi čak i kada je riječ o podacima koje ne spadaju pod zakonom definisane lične podatke koji se moraju štititi.
“Kada smo tokom 2016. od svih javnih preduzeća tražili npr. ugovore o javnim nabavkama i spiskove zaposlenih, od velikog broja javnih preduzeća smo čak dobijali odgovor da se na njih ne odnosi Zakon o slobodi pristupa informacijama. Poražavajuće je da se čak i nakon mišljenja Agencije za zaštitu ličnih podataka da sve što se odnosi na raspodjelu javnih sredstava predstavlja informaciju od javnog značaja, pa čak i nakon sudskih presuda, organi oglušuju i i dalje odbijaju dostaviti tražene informacije” ističe Ivana Korajlić, portparolka TI BiH.
U ovom slučaju Agencija je jasno stavila do znanja da iznos plate zaposlenih u javnim preduzećima predstavljaju informaciju od javnog interesa, a sada čekamo odgovor RTRS-a, nakon kojeg ćemo vidjeti da li će ispoštovati ovo mišljenje, ili će ponovo na sve načine nastojati sakriti ove informacije.
“TI BiH ima već godinama negativna iskustva sa (ne)transparentnošću ovog javnog servisa, koji očigledno zanemaruje činjenicu da bi trebao biti JAVNI servis, već se i u svom poslovanju a i u programskoj politici ponaša kao da je privatna svojina jednog čovjeka” ističe Korajlićeva za BUKU.
Kako saznajemo oni su uputili dopis RTRS-u i očekuju da dobiju tražene informacije u vezi sa ličnim primanjima zaposlenih, pa tako i Miroslava Lazanskog i Mate Đakovića na RTRS-u.
Podsjetimo kako je Mato Đaković od 31.maja prošle član ekipe RTRS-a na kojoj je od 1.6 počeo sa emitovanjem svoje autorske emisije “Telering” koju je emitovala televizija OBN.
Miroslav Lazanski, vojno politički komentator i novinar iz Srbije, te poslanik u Narodnoj skupštini Srbije angažovan je na RTRS-u, gdje uređuje i vodi emisiju “Lazanski direktno”