Foto: BUKA
Tema koja je povezala Draška Stanivukovića i Milorada Dodika koji su sjeli za isti sto jeste nova gradnja u Banjaluci. Očigledno je da su “ratne sjekire” zakopane kada je u pitanju veliki kapital i da investitorska korist ne mari za politička prepucavanja.
Podsjetimo da se Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, sastao prošle sedmice sa članom Predsjedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsjednicom Republike Srpske, Željkom Cvijanović, i predsjednikom Vlade RS, Radovanom Viškovićem.
Po prvi put od kada je Stanivuković na čelu najvećeg grada RS, održan je sastanak njega i lidera RS.
Na pres konferenciji mogli smo čuti da će Banjaluka dobiti novi izgled, Dodik je najavio da će se u Banjaluci, između ostalog, zatvoriti ulica koja ide od Narodnog pozorišta prema pijaci:
“Banjaluka će dobiti neke nove sadržaje, šetačku zonu, sa značajnim ugostiteljskim i trgovinskim centrima i sve to zajedno ponudićemo investitorima koji bi to gradili”, rekao je Dodik.
Znači, riječ je o najužem centru Banjaluke gdje se očigledno može očekivati nova gradnja iako znamo da je Nacrt izmjene regulacionog plana centralnog područja Banjaluke već sad naišao na kritike struke. Ostaje otvoreno pitanje šta će se to graditi u glavnoj ulici u Banjaluci i ko će to graditi?!
Politička analitičarka Tanja Topić kaže da je pitanje koliko je to “pomirenje” stvarno i vjerodostojno, odnosno, šta se krije iza toga.
“Znamo da su njihovi narušeni odnosi upravo donijeli da neke velike investicije ne budu u Banjaluci izvedene. Podsjetiću na onu italijansku firmu koja je trebala investirati u Ramićima. Tačno se vidjelo to njihovo neslaganje. Ako se uzme u obzir koliko je bilo blokiranih projekata u samom gradu onda se postavlja pitanje šta je stvarna namjera kako ranijih blokada, tako i ovog sad naizgled ‘pomirenja’”, rekla je za BUKU Tanja Topić.
Ona dodaje da padaju maske i pokazuje nam se da ovim gradom ne vladaju političari, već vladaju tajkuni.
“Oni zapravo koriste političare kao svoje moćno oružje, raspolažu kapitalom i prevazilaze sve gadljivosti i netrpeljivosti među političarima. U ovom gradu vladaju ljudi iz sjene koji dolaze iz takozvanog biznis sektora”, rekla je Topić Tanja.
Politički analitičar Velizar Antić kaže da je sastanak Stanivukovića sa Dodikom u javnosti zaista ocijenjen kao određena vrsta pomirenja između njih dvojice.
“Posebno posle mnogo teških reči koje su u prethodnom periodu jedan drugom uputili. Ovaj sastanak je došao u trenutku kada se vode javne rasprave oko urbanističkih planova centra grada pa su mnogi upravo u tome našli poveznu tačku njih dvojice, mada to ne mora da bude tačno. Ono što je sasvim sigurno je da ovaj sastanak mnogo više koristi donosi Dodiku i vlastima nego opoziciji. Zašto je to tako. Iz prostog razloga što je vlast na entitetskom nivou koja kontroliše skupštinsku većinu u gradskoj skupšini u javnosti bila označena kao neko ko blokira razvoj grada i samim tim kao neko ko se sveti građanima Banjaluke zbog izbornog rezultata. Sa ovim sastankom je Stanivuković na određeni način izvukao vlast iz jako nezgodnog položaja u koji su se sami uvukli, jer im je dao ruku pomirenja a samim tim ih je predstavio kao partnere koji će raditi za dobrobit svih građana Banjaluke”, rekao je Antić za BUKU.
Ali dodaje da je ovo jako loše odigrao ukoliko postavimo jedno ključno pitanje: da li vlast sa RS nivoa daje Banjaluci nešto što građanima ovog grada već pripada ili im daje nešto što njima ne pripada?
“Ukoliko vlast RS koči projekte razvoja grada jer su građani Banjaluke dali poverenje opoziciji a gradu pripadaju određena sredstva sa entitetskog nivoa, onda takva vlast koristi resurse svih građana za dobrobit i u interesu vladajućih partija, a ne u interesu građana. I takvo ponašanje bi građani sasvim sigurno kaznili na izborima. Sa druge strane, ukoliko vlast RS daje nešto građanima Banjaluke što njima ne pripada, onda zanemaruje sve ostale građane Republike Srpske radi popravljanja narušenog rejtinga u Banjaluci. U svakom slučaju vlast je ta koja bi bila kažnjena na izborima. Sa ovim pomirenjem sa Stanivukovićem vlast se veoma lagodno izvukla iz tog nepovoljnog položaja u koji je sama sebe dovela”, pojašnjava Antić.
Naš sagovornik kaže da političari kod nas jako dobro znaju da smo mi siromašno društvo i da im je potrebna saradnja sa krupnim kapitalom kako bi se ili održali na vlasti ili došli do vlasti.
“Iz tog razloga, politika sarađuje sa investitorima i privrednicima, jer od njih očekuje finansijsku podršku u predizbornoj kampanji. Sa druge strane i krupni kapital jako dobro zna da u društvu gde su institucije jako slabe veoma često diskreciona odluka bilo političara ili pojedinaca može doneti veliku finansijsku korist. Iz tog odnosa se stvorila jedna koalicija politike i ekonomije koja donosi korist jako uskom krugu ljudi u politici i ekonomiji, a sve na štetu interesa građana i društva. Ovaj odnos koji je u suštini korupcija će nas pratiti sve dok ne izgradimo čvrste i stabilne institucije gde će se poštovati procedure i jasna pravila igre i gde neće biti moguće ‘završiti’ neki posao jer će vam to ‘završavanje’ posla biti omogućeno diskrecionom odlukom nekog pojedinca iz vlasti”, kaže Antić.
On dodaje da u siromašnom društvu kao što je naše, onaj ko ima novac sasvim sigurno ima veliki uticaj u društvu i može se reći da dobrim delom on i vlada u društvu.
“Interes krupnog kapitala je takav da će sarađivati sa svima ko god da je na vlasti. Njih ne zanima da li je to Dodik, Stanivuković, Borenović ili Šarović. I taj deo nije sporan. Vi morate da imate jednu vrstu saradnje između politike i ekonomije i takva veza postoji u svim državama sveta. Međutim, gde je problem u našem društvu. Problem je u tome što se kod nas iz te saradnje privrede i politike ne poštuju procedure i pravila igre i što postoji velika korupcija. Pa dolazimo u situaciju da krupni kapital uz pomoć političkih partija na vlasti ostvaruje svoje projekte i umesto da plaćaju punu naknadu u budžet, oni u budžet uplaćuju mnogo manji iznos od onog koji bi trebali a deo svog profita daju političkim partijama na vlasti ili pojedincima”, kaže Antić.
Antić zaključuje da je to klasična korupcija i iz tog odnosa štetu trpe svi građani, a korist izvlači krupni kapital koji mnogo manje daje u budžet i tako ostvaruje ekstraprofit, a korist ostvaruju političke partije na vlasti i pojedinci koji su na takvom položaju da mogu svojim odlukama da „pomognu“ investitorima. Ističe da je taj dio problematičan u našem društvu, jer institucije nisu nezavisne i u njima rade partijski poslušnici, a ne profesionalci.