Po nekoj logici stvari, onaj koji gubi bi trebalo da bude, zapravo, onaj koji ne dobija, to jest da se nazove gubitnikom, a onaj koji nešto dobije, to jest onaj koji nije izgubio, trebalo bi da bude dobitnik. Tako je to po logici stvari, ali u našem dobrom i ugodnom entitetu RS stvari se nikada ne nazivaju pravim imenom, te se gubitnici ovdje shvataju kao dobitnici, a dobitnici kao gubitnici.
Po našoj logici, posljednja kriza, ničim izazvana od strane vladajućeg SNSD-a, iako nije svršila onako kako su se ljudi iz ove političke organizacije nadali, ipak je od strane istih prozvana i okarakterisana kao nešto što je pozitivno i uspješno za RS, njeno stanovništvo, a samim tim i njih same.
Od samoga nastanka RS, valjda se misli na 95. a ne 92. godinu, jer više niko ne zna koliko je stara ova komadina teritorije zvana RS, ona nikada nije shvatana ozbiljnije nego danas, kaže visoki čelnik snsdea profesor Mirjanić u jednoj od emisija za djecu, političkom magazinu Pressing na RTRS. I zato možemo biti ponosni na svoga predsjednika i njegovu hrabrost da se odupre OHR-u kojeg je ovaj put zaobišla Evropska zajednica, te preko svog komesara za spoljne poslove Ketrin Ešton direktno stupila u kontakt s predsjednikom RS. Primijetićemo da je ovakvim slijedom događaja EU, zapravo, zaobišla samu sebe. A kako i ne bi sluđeni harizmom zvaničnika RS.
A sa kim bi trebalo da stupi u kontakt nego sa onima koji su čitavu halabuku i digli. Ono što zabrinjava je da se jedan ozbiljan političar, stručnjak, doktor nauka zamajava ovakvim stvarima i ponaša kao da je đak, a ne profesor. Ne znam koga je očekivao u posjeti i zašto se čudi što je neko iz Evropske Unije došao da smiruje stvari. Pa zar RS zajedno sa BiH nije na putu za Evropu?
Ono na šta nam profesor ukazuje jeste i to da svršena kriza nije sama sebi bila cilj, već da je bila sredstvo da se dođe do cilja. Ovo je malo konfuzna teorija, jer niko ne zna šta je bio cilj stvaranja političke krize. A tvrdnja je smiješna i kontradiktorna, jer bi ovo značilo da naši političari jedino znaju stvarati krizne momente i pomoću njih dolaziti do nekakvih samo-njima-znanih rješenja.
Ali pošteno bi bilo da je sam predsjednik došao u šou program i objasnio svoje postupke. Ovako je dokazao da su njegovi partijski suborci zapravo njegovi advokati, te da se njihovim titulama i zvanjima služi kako bi stekao ugled u narodu. Nažalost, u redovima ove partije je mnogo ljudi koji pristaju da rade političke rabote nedostojne ljudi od imena i zvanja.
Ova činjenica zabrinjava ne zbog omađijanosti svojim liderom stranke onih koji su od iste dobili visoke državne funkcije, već zbog omađijanosti naroda koji je ubijeđen da će ih ovakvi odvesti u bolju i sretniju budućnost.
To se naravno neće desiti sve dok živimo logikom u kojoj ne postoji nikakva logika. Logikom entiteta koji je zbog pojma republika koji se nalazi u njegovom imenu samoga sebe ubijedio da se zaista radi o republici i državi i da će kao takav zasebno ući u EU. E to bi se možda i moglo desiti, ali kada bi i u Evropi vladala ova čudna vrsta nelogične logike!