Foto: BUKA
Produkciju je uradio maestralno, doveo je statiste iz “svojih” poslaničkih klubova, opojasao se vitalnim nacionalnim interesom i pokušao da isposluje još jednu podršku za svoj veto. Kao i mnogo puta prije toga, Dodik nije ispao baš tako vješt scenarista, pa je već negdje u sredini tročasovna rasprave bilo jasno da njegova ideja neće proći.
Od Dodikovog veta na agreman njemačkom ambasadoru na kraju nije bilo ništa. Novi ambasador doći će u Bosnu i Hercegovinu jer čak ni poslanici vladajuće koalicije nisu gasali ZA veto već su bili suzdržani. Drugim riječima, čak se ni oni drznuli da budu izričito protiv dolaska Tomasa Fičena kao novog ambasadora u BiH.
Narodna skupština je uz to većinom glasova usvojila dva zaključka koje su usaglasile stranke vladajuće koalicije.
U prvom se kaže da Narodna skupština daje agreman ambasadoru, što u principu jeste rečenica koja ništ ane govori, jer NSRS ne može davati agremane, a istovremeno je to totalni zaokret, pošto jer je Dodik uložio dva puta veto u Predsjedništvu BiH u vezi sa davanjem agremana budućem ambasadoru Njemačke. Drugi zaključak NSRS tiče se rezolucije Bundestaga, a u tom zaključku su odbačeni, kako se navodi, “njemačka intervencionistička politika” te se Njemačka poziva da dosljedno primjenjuje Dejtonski sporazum.
Napomenimo i to da se opozicije odnosno poslanici SDS-a, PDP-a i DNS-a nisu pojavili u skupštinskim salama, dok su “boje opozicije” branili Nebojša Vukanović, te poslanici SPS-a RS.
Da će Dodikov veto pasti, bilo je jasno danima unapijed, ali da će biti ovakav ishod niko nije mogao očekivati. Da “Dodik puca iz prazne” pokazalo se već tokom govora u skupštini kada je u jednom momentu rekao da je očigledno da neće dobiti podršku Narodne skupštine RS, te da to nije “njegov poraz, već stav Narodne skupštine RS” čime se de facto amnestirao od fijaska koji je imao u skupštini ali je svu krivicu prebaci na druge.
Očigledan je i trenutni spin vlasti da se krivci pronađu u opozicionim poslanicima koji se nisu pojavili na sjednici, ali istovremeno nisu objasnili zbog čega oni nisu bili ZA veto Milorada Dodika.
Zaključak Narodne skupštine RS na posebnoj sjednici o dodjeli agremana njemačkom ambasadoru u BiH za Buku je juče komentarisala politička analitičarka Tanja Topić.
“Ovakav ishod je krajnje čudan i kontroverzan. Negdje bismo mogli postaviti i ironično stvari, znači li ovakav obrat to da su članovi SNSD okrenuli leđa svom predsjedniku, glasajući za agreman i unatoč njegovom vetu. Čini mi se da to ipak nije slučaj i da je ovo ipak povlačenje ručne. Ili je uslijedio određeni pritisak. Biće zanimljivo čuti objašnjenje pokretača ove inicijative, jer je ovo možda poraz jače gorčine nego nepostojanje dvotrećinske većine u NSRS”, komentarisala je za Topić.
Dodala je i da Narodna skupština “nije nadležna za davanje agremana, tako da ovaj zaključak sem izlazne strategije i spasavanja vojnika Rajana znači mrtvo slovo na papiru”.
Dejan Lučka iz Banjalučkog Centra za ljudska prava ističe da se prebacivanje pitanja imenovanja ambasadora u Narodnu skupštinu može da se doživi na više načina.
“Prvi je onaj vezan za priču koju SNSD proklamuje a to je da institucije Republike Srpske dobiju više nadležnosti, za šta je sada poslužio mehanizam vitalnog interesa Republike Srpske. Drugi je vezan za to da član Predsjedništva želi da „opere ruke” od odluke i da nekome drugom prebaci odgovornost za to pitanje, te da ne bude on onaj u koga će se pokazivati. Saglasno tome, šta god da odluči NSRS, to će se predstaviti kao volja naroda odnosno narodnih predstavnika. Treći je onaj vezan za predizbornu priču i dobijanje još kojeg poena na konto igre oko prihvatanja ambasadora, koja se predstavlja kao borba protiv njemačke politike i otpor Davida protiv Golijata.Mislim da ovdje ima pomalo od svake priče, i možda još nešto sa strane, ali da je svakako ponajviše još jedan izborni igrokaz” ističe Lučka za BUKU.
Ono što je veoma loša stvar u svemu ovome je to da se korišćenje vitalnog interesa entiteta olako shvata i da se počinje koristiti za stvari koje ne bi trebalo da se podvode pod njega, što može samo umanjiti značaj i ozbiljnost ovog mehanizma. Glasanje u Narodnoj skupštini govori u prilog tome.
“Naravno, pitanje je zašto se tako glasalo, da li je to zbog pritiska sa strane, problematike vezane za saradnju Njemačke i Bosne i Hercegovine, otpor odluci od strane poslanika, da li je to bio od početka cilj pokretanja ove priče da se zatalasa javnost ili nešto peto ne može se sa sigurnošću reći gledajući sa strane. O tome najbolje znaju oni koji su glasali. Sigurno je samo da Republika Srpska nije dobila praktično ništa sa ovakvim razvojem događaja. Čak, mislim da se desilo suprotno, da je više izgubila nego dobila” naglašava naš sagovornik
Što se tiče osude njemačke politike i rezolucije Bundestaga, to je politički stav koji iznosi Narodna skupština i koji nije rijetkost ni u drugim parlamentima u svijetu.
“Ta osuda je na kraju i izvučena iz dokumenta vezanog za vitalni interes Srpske koji je Milorad Dodik poslao Narodnoj skupštini. Međutim, o tom pitanju se moglo raspravljati dosta ranije i na mnogo primjereniji i svrsishodniji način u najvišem predstavničkom tijelu, kroz druge metode i mehanizme. Ovako, NSRS praktično nije ništa konkretno uradila, sem pokazivanja zuba Njemačkoj” zaključuje Lučka u izjavi za BUKU.
Politički analitičar Velzar Antić za BUKU je rekao da se jednom poslovicom može opisati posebna – „ko drugome jamu kopa, sam u nju upada“.
“Milorad Dodik je jednom potpuno iracionalnom odlukom da uskrati agreman nemačkom ambasadoru želeo da napravi još jednu predstavu za narod u Narodnoj skupštini Republike Srpske gde bi sebe i vladajuću koaliciju predstavio kao zaštitnike nacionalnih interesa a opoziciju predstavio kao izdajničku. Ja sam potpuno ubeđen da bi Milorad Dodik dao agreman nemačkom ambasadoru samo da je dolazak ambasadora bio nekoliko meseci ranije. Međutim, njegov dolazak se preklopio sa predizbornom kampanjom i Dodik je odlučio da upravo ambasadora iskoristi za svoju predizbornu kampanju koja se i zasniva samo na priči o patriotama i izdajnicima. Vladajuća koalicija u Srpskoj je na vlasti punih 16 godina. Za sve to vreme rezultati su jako skromni i vladajući ne mogu na osnovu rezultata da traže podršku naroda na izborima”
Jedini teren gdje mogu da traže podršku su upravo identitetska pitanja i priča o zaštitnicima nacionalnih interesa i vezivanje sopstvenog rezultata na izborima sa sudbinom Republike Srpske.
“Međutim, u ovoj igri se ovoga puta Milorad Dodik zaigrao i sam sebi dao autogol. Da je to tako, najbolji je dokaz da za svoju odluku nije dobio podršku ni poslanika SNSD-a kao ni koalicionih partnera. Dakle, sami poslanici njegove partije nisu podržali njegovu potpuno iracionalnu odluku. Da bi izbegli potpuni brodolom, pokušali su da se izvade sa dodavanjem druge tačke u zaključku Narodne skupštine koja se odnosi na osudu rezolucije koja je usvojena u nemačkom parlamentu. Ta rezolucija zaista zadire u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine i zaslužuje kritiku, ali je postojalo mnogo drugih načina na koje se moglo reagovati na tu rezoluciju” smatra Velzar Antić.
Istovremeno smatra da je odluka opozicije da ne prisustvuje posebnoj sednici loša.
“Oni su imali prazan gol i trebalo je samo da gurnu loptu u mrežu i da Dodikov loš potez dodatno iskoriste u predizbornoj kampanji. Međutim, oni su odlučili da se uopšte i ne pojave na sednici i da ne iskoriste ovaj besplatan medijski prostor i odličnu priliku da poentiraju. Jer nerazumnu i lošu odluku Milorada Dodika poslanici vladajuće koalicije nikako nisu mogli racionalno da brane. Jedini koji je prepoznao dobar trenutak i priliku da pred narodom pokaže da se radilo o lošoj odluci jeste Nebojša Vukanović i odlično je iskoristio ukazanu priliku da se besplatno promoviše i iskoristi medijski prostor na samo petnaestak dana pre izbora” ističe Antić.