Teoretski, da je broj nevažećih listića bio manji to bi čak moglo da utiče na izbor srpskog i bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Naime, razlika između Nebojše Radmanovića i Mladena Ivanića je oko tri odsto, dok je Bakir Izetbegović pobegao Fahrudinu Radončiću za oko četiri odsto glasova.
Predsednica CIK BiH Irena Hadžiabdić kaže da je Komisija počela proveru nevažećih listića koje su joj elektronskim putem dostavile opštinske izborne komisije. „Sasvim neoznačenih, odnosno neispunjenih, za srpskog člana Predsedništva ima 7,04 odsto, a pogrešno popunjenih 2,4 odsto listića. Za bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva sasvim neoznačenih ima 3,92 odsto, a pogrešno popunjenih 2,96 odsto“, istakla je ona. Hadžiabdićeva je istakla da će se svakom glasačkom mestu biti posvećeno dovoljno pažnje. Ukoliko bude utvrđena tolika razlika u glasovima, dodaje ona, na tom području biće raspisani novi izbori sa istim listama i kandidatima.
Slične informacije ima i potpredsednik SNSD Igor Radojičić, koji tvrdi da je više od polovine nevažećih listića zapravo prazno, „jer građani nisu želeli da glasaju ni za koga“. Da se želelo manipulisati, dodaje Radojičić, ovi listići bi bili popunjeni. On je, na osnovu ovoga, pozvao lidera PDP Mladena Ivanića „da prestane sa lažima i da čestita pobedu Nebojši Radmanoviću u trci za člana Predsedništva BiH“.
Međutim, PDP je CIK BiH zvanično predala zahtev za proveru nevažećih listića i – kao i SBB Fahrudina Radončića u FBiH – još ne priznaje rezultate za Predsedništvo. Potpredsednik PDP Branislav Borenović nije mogao da kaže mnogo više osim informacija koje je već saopoštio na konferenciji za novinare u ponedeljak. On je tada pozvao CIK da dodatno proveri oko 56.000 nevažećih listića za Predsedništvo BiH, naročito u Banjaluci, Drvaru i Mrkonjić Gradu. Međutim, kako nezvanično saznajemo u ovoj stranci, posebno su kivni na svoje posmatrače, uvereni da neki od njih nisu uradili posao, već da su „za novac koji im je dala vlast – zatvorili oči“. Naš izvor tvrdi kako je PDP nameravala da zameni svoje posmatrače nakon lokalnih izbora u Banjaluci, kada je takođe bilo mnogo nevažećih glasova, ali da ta ideja, dve godine kasnije, nije bila na dnevnom redu rukovodstva.
Kako smo saznali od nekoliko stranačkih posmatrača na biralištima, bilo je nekoliko najčešćih „grešaka“ zbog kojih su listići postajali nevažeći. Osim uobičajenih grešaka neupućenih glasača, bilo je ubacivanja u kutiju praznih listića, šaranje po njima, cepanja, ispisivanje raznih poruka kandidatima. To se može videti i na fotografijama listića koje ovih dana kruže internetom, mada je, prema Izbornom zakonu, njihovo fotografisanje zabranjeno. Takođe, saznajemo da su – u većini slučajeva gde je listić bio nevažeći zbog glasanja za više od jednog kandidata – zaokružena imena Mladena Ivanića i kandidata SzDS Rajka Papovića.
Izborni zakon BiH
Prema Izbornom zakonu BiH, listić je nevažaći nije ispunjen ili je ispunjen tako da nije moguće sa sigurnošću utvrditi kome je birač dao svoj glas, ako su dopisana imena kandidata ili ako je označeno više od jedne političke stranke, koalicije, nezavisnog kandidata ili liste nezavisnih kandidata. Takođe, nevažeći je i ako se na osnovu oznaka, koje je birač dopisao na glasački listić, može utvrditi njegov identitet, ako birač označi glasački listić na način drugačiji od onog koji je utvrđen.
Huskić: Ponoviti izbore za Predsedništvo
Direktor NVO ACIPS iz Sarajeva Sanel Huskić, koji je glasao u Banjaluci, kaže da u životu nije video jednostavniji listić od onog za srpskog člana Predsedništva BiH, pa mu nije jasno kako je u ovoj trci bilo skoro deset odsto nevažećih glasova. On upozorava da CIK ima obavezu da ispita sva biračka mesta na kojima je bio veliki procenat nevažećih listića, a da, u slučaju utvrđivanja nepravilnosti, treba da ponovi izbore za Predsedništvo, „pa makar nas to koštalo 12 miliona KM“. Njega ne čude optužbe na rad stranačkih posmatrača, „jer koliki je nivo koupcije u državi, toliki je i u izbornom procesu“.