Na Drugi politički forum između Bosne i Hercegovine i Evropske unije otputovalo je 40 političara iz BiH. Među njima entiteski premijeri, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, svih 10 kantonalnih premijera, te nekoliko zastupnika i ministara.
Prije foruma politički lideri sastali su se sa evropskim komesarom za proširenje i vanjsku politiku Oliverom Varheljijem.
Prema izjavama učesnika sastanka razgovaralo se o reformama i očekivanjima od BiH.
Put bh. delegacije u Brisel i očekivanja od posjete za Buku iz Berlina komentariše viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić.
„Očekivati da će sastanak na koji je pozvano preko 40 predstavnika BiH rezultirati nečim velikim i ogromnim je bilo nerealno. Cilj ovog sastanka prije svega bio je da se razgovara o tome šta je do sada urađeno ili nije urađeno i šta je to što treba biti urađeno i da se na neki način vlastima BiH na svim nivoima pojasne neki od instrumenata odnosno inicijativa koje je Evropska komisija predstavila u posljednje vrijeme. Tu prije svega mislim na Plan za rast Evropske unije koji predviđa, u zamjenu za određene socioekonomske i političke reforme, da zemlje Zapadnog Balkana imaju pristup određenim fondovima i budu u prilici da koriste novac Evopske unije ne samo za projekte već i za direktnu podršku svojim budžetima“, kaže Ćerimagić za Buku.
U tom tonu je, dodaje Ćerimagić, sastanak i prošao. Prema prvim reakcijama učesnika, ponovljene su neke prijašnje pozicije od strane Evropske komisije.
„Stavljeno je do znanja da se očekuju dodatne reforme prije nego što se BiH može otvoriti pregovore i mislim da je, barem po izjavi ministra vanjskih poslova BiH Elmedina Konakovića, to poruka - da je puno realnije da se desi u martu ako bude reformi nego što je to realno da se to desi sada u decembru“, govori Ćerimagić o datumu otvaranja pregovora.
Konaković je novinarima u Briselu rekao da je Evropska komisija u nedavnom izvještaju o napretku Bosni i Hercegovini do sada dala najbolju ocjenu. Ćerimagić kaže da je izvještaj od 8. novembra ove godine pokazao da Evropska komisija smatra da su dva od 14 ključnih prioriteta postavljena u maju 2019. u okviru mišljenja Komisije u potpunosti ispunjena.
„Te da je jedan od devet koraka koje je Evropska komisija postavila uz preporuku za kandidatski status iz 2022. u potpunosti ispunila. S obzirom da u prošlom izvještajnom periodu iz 2022. Evropska komisija nije vidjela nijedan od 14 prioriteta kao ispunjenim, samim tim za 2023. radi se o određenom napretku. Međutim, s obzirom da je ostalo još osam koraka od devet, te da se u potpunosti ispune 12 od 14 ključnih prioriteta teško je govoriti o nekom vrlo značajnom napretku na putu ispunjavanja uslova koje je EU postavila pred BiH. Zbog toga se valjda može zaključiti da je preporuka Evropske komisije bila da BiH može otvoriti pregovore onda kada ispuni dodatne reforme“, pojašnjava Ćerimagić.
Dodaje da je Ukrajina od sedam koraka ispunila u potpunosti četiri koraka, a Moldavija šest od devet.
„Što znači da su obje zemlje ispunile više od pola uslova koji su stavljeni pred njih“, napominje Ćerimagić.
Jasno je da BiH kaska, čak i za kandidatkinjom na čijoj teritoriji traje rat. BiH će morati ubrzati proces reformi, želi li uskoro početi s pregovorima.
