Da je ekonomsko stanje lošije danas nego 2005., reči su bivšeg premijera, sadašnjeg Predsednika RS, izrečene u emisiji Svedok na Radio-televiziji Srbije. Doduše, reče kako je to posledica krize koja je došla „naglo i nečekivano“. Ne znam za koga neočekivano, a to naglo izgleda kao da je Kriza stajala iza ćoška i lupila nas palicom po glavi kad smo naišli kolektivno. Spremila nam sačekušu, a mi naivni nismo videli šta se sprema onda kada su frcale izjave kako to nas neće, jer smo mali i nerazvijeni (!), pa onda 15. 12. 2009. čak ide ova vest: „Nakon završetka javne rasprave u Privrednoj komori RS u Banjaluci o dokumentu “Ekonomska politika u 2010. godini”, Dodik je rekao novinarima da je važno da RS u narednoj godini održi stepen investiranja od 20 odsto bruto društvenog proizvoda, ističući da je Vlada za investicione projekte u narednoj godini obezbijedila 1,9 milijardi KM. ‘Mislim da će to biti dovoljno da na kraju 2010. godine kažemo da nas nije `satrala` svjetska ekonomska kriza kao neke ekonomije u okruženju i da imamo perspektivu da u narednim godinama napredujemo dalje’, istakao je Dodik.“ A 17. aprila te godine bilo je i ovo: „Predsjednik Vlade Republike Srpske /RS/ Milorad Dodik izjavio je da je RS dovoljno jaka da se odupre svjetskoj ekonomskoj krizi i političkim uticajima, ‘pa makar ona dolazila i iz Amerike’.“
Da podsetim ona ambiciozna predviđanja za 2009. kad su malobrojni koji su posumnjali u taj optimizam bili dočekani na nož: „Cilj Vlade Republike Srpske je da bruto domaći proizvod u narednoj godini raste po stopi od najmanje 6,4%, što je negdje na nivou ostvarene stope iz 2007. (6,5%), ali niže od procijenjene stope rasta u 2008. godini (7,5%)…“. Ovo je iz Ekonomske politike za 2009. godinu, koja je, po Vladinom priznanju, završila padom od 3% BDP-a.
Na sve to, evo novih nameta privredi, a i o taksama se raspravlja u opštinama. Para nema, valjda je jasno i onima koji su se oglušivali na sva upozorenja smatrajući ih malicioznim, zlobnim i podrivačkim, a nikako dobronamernim ili pokušajem da se na vreme skrene pažnja gde srljamo. Povremeno dođem u iskušenje da izlistam sve, odnosno da za svoju dušu poredam šta sam govorila ja, a šta su govorili meni. Gledam, takođe, u nedelju na B92 profesora Miodraga Zeca i Aleksandra Stevanovića i prisećam se koliko je puta i prof. Zec javno upozoravao da je izlaz, prvo, suočiti se sa istinom i da je napogubnije pričati kako je sve lepo i dobro i da sledi blagostanje, mada građani to najviše vole da slušaju. Kako taj istinski gospodin reče, za ove što govore istinu niko ne bi glasao, jer ljudi ne vole istinu. Na istom tv kanalu u emisiji Utisak nedelje, nešto slično u drugom kontekstu rekla je o politici i Vedrana Rudan – koliko je važna istina i koju tragediju je laž i manipulacija dugoročno donela ovom području. Zato mi je melem na rane bilo to priznanje, ničim izazvano, Milorada Dodika direktno u kamere, jer te 2005. nije bilo ni PDV-a, ni para od Telekoma, vodio se rat sa Vitolom i Rafinerija nije radila, a ipak je završeno suficitom, penzije konačno isplaćene po koeficijentu jedan, industrijska proizvodnja rasla…Uostalom, evo citata iz zvaničnog Godišnjeg izveštaja za 2005. godinu, kojeg je lako pronaći na internet stranici Direkcije za ekonomsko planiranje. Čisto da ne bude da opet maliciozna ja nešto podmećem i podrivam, a i da potvrdim javnu izjavu g-dina Milorada Dodika:
„Industrijska proizvodnja u BiH u 2005. godini bilježi kumulativni porast od 9,8% (FBiH 6,1% i RS 19,8%) u odnosu na 2004. Industrijska proizvodnja u prerađivačkoj industriji, koja predstavlja najveći industrijski sektor, porasla je za 14,2 %( FBiH 11,4% i RS 23,3%) u toku 2005.(…)
Proizvodnja hrane i pića je porasla za 1,3% u FBiH i 37% u RS, kao posljedica povećane proizvodnje u nekoliko privatizovanih kompanija, poput firmi Meggle, Dukat, Vegafruit u FBiH i Vitaminke Banja Luka i Mljekoprodukta u RS.
Proizvodnja duhanskih prerađevina je porasla za 18,3% u RS zbog privatizacije i investiranja u Fabriku Duhana Banja Luka od strane British-American Tobacco kompanije.
Proizvodnja tekstilnih proizvoda je zabilježila rast od 38,6% u FBiH i 42,9% u RS, uglavnom zbog aktivnosti u kompanijama Borac Travnik u FBiH kao i Scontoprom Prijedor, Novoteks Trebinje i Carmen Line u RS. Kompanije u ovom sektoru često obavljaju LOHN poslove u saradnji sa stranim partnerima.
Proizvodnja kožnih proizvoda zabilježila je značajan rast od 98% u RS, uglavnom zbog povećane proizvodnje u firmama Bema Banja Luka, Odesa Kotor Varoš, Sanino Derventa, koja sarađuje sa firmom Adidas, i Baja Company Derventa. Kao i kod tekstilne proizvodnje, proizvodnja kožnih proizvoda jako ovisi od LOHN poslova i velikim dijelom je izvozno orijentisana
S obzirom na globalnu krizu u industriji odjeće, tekstila i kože (obratiti pažnju!, op.a.), a posebno na sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Kine, kojim su ukinute kvote za uvoz iz Kine, uspjeh BH proizvođaća je još značajniji. U cilju odgovora na jeftine proizvode iz Azije, evropske kompanije preseljavaju svoje proizvodne kapacitete na Balkan i u istočnoevropske zemlje, da bi iskoristile između ostalog i jeftiniju radnu snagu. Iako LOHN poslovi nisu najpovoljniji oblik međunarodne saradnje u tim vrstama industrije, BiH može imati koristi od ovog preseljavanja proizvodnje, što bi moglo doprinijeti i uspostavljanju novih domaćih linija i brendova. Dalje ohrabrenje za razvoj LOHN poslova dolazi iz činjenice da su po BH odredbama o PDV-u LOHN poslovi izuzeti od plaćanja PDV-a. (…)
U 2005. godini Bosna i Hercegovina je zabilježila najznačajniji porast nivoa industrijske proizvodnje u regionu, koji je u skladu sa visokom stopom rasta BDP-a. (…)
Građevinski sektor je također zabilježio značajan rast od i 16,5% u FBiH i 18,8% u RS u 2005. godini, u usporedbi s prethodnom. (…)
Željeznički transport roba, kao važan indikator razvoja industrijske proizvodnje, zabilježio je značajan porast od 27,2% u FBiH i 101% u RS u 2005. u odnosu na prethodnu godinu. (…)
U FBiH, maloprodaja se povećala za 40,5% u 2005. u odnosu na prethodnu godinu. Nakon pada u 2004, maloprodaja je zabilježila velik rast od 24% u RS u prvih devet mjeseci 2005. u odnosu na isti period prethodne godine. (…)
Prosječna potrošačka korpa iznosila je 449,3 KM u RS i iznosila je 97% od prosječne plaće u ovom entitetu u 2005. U FBiH, prosječna potrošačka korpa u istoj godini je bila 455,2 KM ili 82% od prosječne plaće. (…)
Kad se uporede BH entiteti, može se također utvrditi pokazatelj izjednačavanja, s penzijama koje brže rastu u RS (+14%) nego u FBiH (+8.5%), koja ima više nominalne nivoe penzija. U istom periodu, prosječna penzija u Distriktu Brčko povećana je za 11% u 2005. u odnosu na isti period 2004. Važno je spomenuti da je prosječna penzija u RS u decembru 2005. iznosila 211 KM, dok je u FBiH prosječna penzija bila samo 14 KM viša u istom periodu. Pored toga, razlika između entitetskih plaća u decembru 2004. iznosila je 31 KM, čime se naglašava ubrzano izjednačavanje nivoa penzija u BiH.“
Eto, hvala g-dinu Dodiku na takvoj izjavi baš za medije iz Srbije, kao i što je i sam dao odgovor (ponavljam: ničim izazvano!) šta sam to radila i gde bila te 2005-te godine.
A za 2011., Vlada RS kaže, a ja se pitam:
„Prema tome, ciljevi ekonomske politike Republike Srpske za 2011. godinu su:
• zaštita i očuvanje radnih mjesta, – Povećanjem nameta i ukidanjem pomoći tekstilnoj i kožarskoj industriji? Smanjenjem podrške poljoprivredi za celih 20 miliona?
• podrška privredi i pozitivan privredni rast, – Stimulacija izvoza je jedino povećana, sve ostale potpore su smanjene ili ukinute, dok su plate javnoj upravi ostale nepromenjene u odnosu na 2010.
• očuvanje socijalne stabilnosti,- Socijalna davanja smanjuju, nameti se povećavaju, čak i penzionerima se nameće izdvajanje za zdravstvo, plate u privredi će sigurno beležiti pad, kao i što se može očekivati pad zaposlenosti sa novim opterećenjima za privredu, pa nije jasno kako se postiže taj cilj?
• zadržavanje nivoa javnih investicija, – Da li onih koje je bivši premijer najavio u politici za 2010. u nivou 1,9 milijardi koje još nismo videli?
• promovisanje i realizacija projekata kroz javno-privatno partnerstvo, – Do sada je viđeno jedino u zdravstvu vrlo netransparentnim procedurama. Gde to još? Ako se ne misli davanje u četiri oka poslova kao što su TE Gacko, mreža autoputeva, itd.
• zaštita stanovništva i imovine Republike Srpske od elementarnih nepogoda, – Ako je suditi po već viđenom, teško. Koje naknade i odštete su dobili stanovnici poplavljenog područja? A našlo se za kola, letove i prelete, ogromne cifre za prostore upravama, agencija, za helikoptere i slično. Dalje, gde se vidi predviđen iznos za tu namenu?
Posebno je pitanje što je odlukama Vlade, odnosno aneksom Razvojnog programa uzeto 30 miliona za Garantni fond, 20 miliona za saniranje posledica poplava (onih prvih!) i 10 miliona Fondu zapadnokrajiških opština, a zbog toga je privremeno bilo obustavljeno stambeno kreditiranje. Međutim, da li znamo šta je uradio Fond zapadnokrajiških opština, a šta onaj fond uspostavljen za razvoj istočnog dela RS? Koji su efekti i koja opravdanost? Koliko ima zaposlenih, koji su projekti, šta je urađeno, a šta potrošeno? Šta je uradio Garantni fond?
• zadržavanje fiskalne stabilnosti i – Deficit budžeta se već beleži od 2007. i rastao je do danas, a fiskalna „stabilnost“ se sva ogleda u inostranom zaduženju koje je veće za 40% od onog u 2006., zatim u predlozima po hitnom postupku da se povećaju porezi i doprinosi, itd. Dalje, fiskalna politika je u više navrata menjana u poslednje 4 godine i to stvara dodatnu nesigurnost i za privredu i za stanovništvo.
• podrška finansijskom sektoru. Koja podrška? Da li ona koja se ogleda u odluci Agencije da bankarski sektor poveća nivo rezervisanja, a onda dođe Poreska i naplati porez sa obrazloženjem da su banke htele da sakriju profit? Nisu uvažili ni činjenicu da je to odluka Agencije za bankarstvo. Ili u tome što je IRB kupila 3 od 5 hiljada obveznica Balkan Investment banke, a tim parama je ista ta banka onda kupila Una banku Bihać? Ili to što IRB daje 4 miliona za otvaranje neke Agrobanke dok smanjuje subvencije, duguje za podsticaje iz ove godine, itd? Finansijskom sektoru je i dalje sigurnije da kreditira javni sektor nego bilo koji privredni, ali šta će biti na kraju te ljubavi? Za koga će raditi ta javna uprava, a za koga banke? Pri tome, banke nisu socijalne ustanove, profit je ono za čim idu, pa tu senzitivnost i ne moraju da ispolje ako već vlastima nije u interesu da hrane konja kojeg jašu.
„Svakako svi moraju biti svjesni da dolazi vrijeme nepopularnih mjera u pojedinim oblastima, ali imperativ Vlade Republike Srpske je i u prethodne 4 godine bio da se ponaša društveno odgovorno i da kratkoročne ciljeve i efekte stavi u drugi plan, a da dugoročnim ciljevima da prioritet. Drugačije rečeno, osnovni cilj Vlade Republike Srpske jeste dugoročno politički, ekonomski, fiskalno i socijalno održiva i stabilna Republika Srpska.“
Jedan od najironičnijih i najpetetičnijih pasusa kad se zna da je Vlada RS nemilice trošila na zgrade, nameštaje, fontane, propale projekte, prijeme, letove, kola, helikoptere, povećala plate iznad rasta nivoa produktivnosti, potrošila pare od PDV-a i Telekom-a… Sve kratkoročne pogodnosti i privilegije, na uštrb dugoročnom. Na sve to, povećala je zaduženost preko 40% u odnosu na period pre dolaska na vlast, da ne govorimo da je danas svaka peta marka iz budžeta iz ino-kredita! U prvobitnoj verziji bilo je još bljakastije, pa je stajalo i ono: „To svi zajednički dugujemo našoj djeci i niko nema pravo da sa kratkoročnim pogodnostima smanjuje šanse našoj djeci i našoj budućnosti…“ E stvarno! Ovde je trebalo stajati: „To smo zajednički prebacili našoj djeci u amanet da vraćaju, jer smo sebi uzeli za pravo da kratkoročnim pogodnostima smanjimo šanse našoj djeci i našoj budućnosti.“
Ako se pogleda struktura BDP-a, a opet u poređenju sa 2005., vidi se pad učešća prozvodnje električne energije, pad učešća poljoprivrede, a rast trgovine na veliko, što pokazuje da se učešće realnog sektora sve više smanjuje u BDP-u, a na tome padaju i mnogo veće ekonomije nego što je mala RS. Veći je rast državne uprave u BDP-u, pa je i to podatak kojim se nijedna privreda ne hvali, već se debelo zabrine!
A u pasusu gde se priča o zaduženosti pohvališe se: „S druge strane, prema stavovima Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke (preko 80% BDP-a zemlja je visoko zadužena, 48-80% BDP-a – zemlja je srednje zadužena, i manje od 48% BDP-a – zemlja je nisko zadužena)“. Porediti nivo zaduženosti ovako slabe ekonomije za zaduženošću velikih ekonomija, smešno je, blago rečeno. Jer, jaka privreda, kakva je američka, može sebi dozvoliti mnogo veću zaduženost i deficit nego jedna mala RS. Nadalje, pitanje za šta se zadužujemo. Gro duga u poslednjem periodu, na prvom mesto MMF-u i Svetskoj banci, išao je u javnu potrošnju – konkretno budžet! Zadužiti se za novu tehnologiju i zadužiti se za plate nije isto, što svaki ekonomista pripravnik treba da zna. Zna i svaki domaćin i domaćica – ako se zaduže da plati račune, ostaje uvek pitanje šta kasnije. Ako se zaduže da kupe mašinu ili za školovanje deteta, isplatiće se kad tad.
I dok za promašenu ekonomsku politiku niko ne odgovara, a niti podnosi izveštaj (šta li bi stajalo u tom izveštaju za 2009., recimo?), budžet je nešto od čega se živi. A u njemu svega i svačega.
Recimo, kada je prezentovan predlog Budžeta, projekcija prihoda na dohodak je rađena (ako je rađena uopšte) na osnovu predloga po hitnom postupku da se uvede progresivna stopa, uz eliminisanje onog neoporezivog dela. Tako je rečeno da će prihodi po tom osnovu biti 119.000.000, za razliku od 118.880.000 u 2010. Na stranu što je predviđena velika promena u stopama, a mala razlika u efektima, ali kasnije se usvojilo ono da stopa bude jedinstvena 10% i da, naravno, nema više neoporezivog dela. Projekcija nije izmenjena. Ko li radi ove procene, samo se pitam, i na koji način? Odokativno? Sekirom? O fiskalnim kasama da ne govorim, jer muka mi je da se podsećam kako je rečeno da će to doneti 200 miliona više u budžet. Jeste, ali u negativnom smeru, odnosno moguće, ali u džep onog koji ih je naplaćivao po višestruko većoj ceni od nabavne.
Rashodi za plate ostaju isti. Niko nije imao bar toliko obraza da, umesto od granta za penzionere, onu sumu za borački dodatak zahvati iz ove stavke. Ovako, zavađaju sirotinju sa sirotinjom, dok je budžet čoveku koji se javno hvalio da je dezerter i da nije učestvovao u ratu uduplan, a i blindirani auto kupljen. Ne čudi me on, čude me borci koji ćute i koje će opet neko zarad svog interesa voditi u rovove i na krovove.
Podsećam i da nam je rečeno bezbroj puta kako se novi prostopri kupuju i grade (po nenormalnim ciframa) da bi se uštedelo na zakupu. Ali, budžet kaže drugačije. Rashodi po osnovu zakupa bili su 4,158,600 u 2010., a 5,345,700 za 2011. Dakle, zakup povećan za 29%. Milina! I ne samo to. Idemo dalje, pa tako su: Izdaci za izgradnju i pribavljanje zgrada i objekata bili nula u 2010., a 125,000 za 2011.;
Izdaci za investiciono održavanje, rekonstrukciju i adaptaciju zgrada i objekata 1,661,800 za 2010., a 2,732,000 164 za 2011.; Izdaci za nabavku postrojenja i opreme 2,970,400 za 2010., a 3,510,000 za 2011.; Izdaci za investiciono održavanje, rekonstrukciju i adaptaciju zgrada i objekata 100,000 za 2010., a celih – 3,500,000 za 2011. -Aman, do kada i šta više?
Neka je iznos za kupovinu medalja povećan, iako u predlogu hladno nema stavke naknade odlikovanima: Rashodi za izradu medalja 80,000 za 2010., a 100,000 za 2011. Produktivnost dodele medalja se poveća za 25%!
Subvencije javnim medijima iste, pa će nam prikazati dodele medalja, humanitrani rad predsednika i gradnju nekih zgrada za onih dodatih pet miliona budžetu mu, a sve to praćeno turnirom penzionera i boraca.
Te iste 2005-te koju i g.din Dodik uze za parametar (hvala mu!), poslanici SNSD-a su bili najgrlatiji u zahtevima da se grant Železnicama RS ukine. Kad su došli na vlast, odmah su ga povećali, paralelno sa postavljanjem svog rukovodstva. Sad se opet smanjuje. Valjda u skladu sa nikad realizovanim ulaganjem, da podsetim i na to: (09.05.2008): „Američki konglomerat “General Electric” (GE) dogovorio je juče s Vladom RS učešće u modernizaciji željezničke pružne mreže u RS investicione vrijednosti 170 miliona evra, dok bi ukupna ulaganja u više sektora za koja su zainteresovani mogla dostići i nekoliko milijardi evra. Saopštili su to Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS, i Đuzepe Reki, direktor GE za Italiju i jugoistočnu Evropu, nakon razgovora u Banjaluci. Dodik je izjavio da će Vlada i američka korporacija, jedna od najvećih u svijetu sa godišnjim prometom od 170 milijardi dolara, za 30 do 45 dana potpisati protokol o realizaciji niza projekata, prije svega izgradnje brze pruge na relaciji Doboj – Banjaluka – Prijedor.
‘Do kraja maja ćemo raspisati tender za realizaciju tog projekta, a do septembra očekujemo da počne izgradnja pruge’, istakao je Dodik, dodajući da bi se u drugoj fazi ušlo u modernizaciju ostalih postojećih pružnih pravaca s mogućnošću izgradnje novih, pominjući dionicu pruge Čapljina – Nikšić koja ide preko Trebinja.“ Ne videsmo nikad.
Tako je „rešen“ železnički saobraćaj, uz drumski koji samo što nije – peti put iz cuga. Sad će Španci u javo-privatnom partnerstvu, a možda i domaći, a možda bude i tender.
Ostaje vazdušni, pa tako istog dana kad je obelodanjeno gore pomenuto, isti čovek reče i ovo: „Vlada RS će, takođe, prema riječima Dodika, od GE na lizing kupiti dva aviona za potrebe javnog preduzeća Sky Srpska, koje bi uspostavilo redovan putnički saobraćaj sa banjalučkog aerodroma, ocjenjujući to najpovoljnijom nabavkom od više razmatranih.“
Od svega, ove godine je pored redovnog granta od 380.000, uvedena i subvencija JP SKY SRPSKA od 320,000 KM, a za nepostojeći Aerodrom Trebinje i dalje se godišnje daje 362.000.
Savezu radio-amatera RS, recimo, nema više tekućeg granta, a tako su ih hvalili zbog nesebičnog rada i uspostavljanja komunikacija za vreme stravičnih poplava. Možda kakav orden zaleči rane ili nadomesti sredstva za rad?
Manje je i za povratak, i za izbeglice, pitanje je do kada ona tuga u alternativnim smeštajima, manje i za kulturu, teško i nauci, ali zato isterija iz predloženog dokumenta bila i ona stavka Izdaci za zalihe materijala, robe i sitnog inventara, ambalaže i sl. 65,000 za 2010 na vrtoglavih 2,660,000 za 2011.
I tako redom …
Para nema, neće ih ni biti. Biće zato više nezaposlenih, više preduzeća u stečaju, više onih koji će otići sa poslom odavde (bilo da isele firmu, bilo da isele sebe i svoje), biće više nepodobnih, više nacionalne ugroženosti, više priče o belosvetskoj zaveri i domaćoj izdaji, više trčanja do Tadića i Tadića ovamo… Košarkaška utakmica u nedelju pred praznom dvoranom između Srbije i Republike Srpske pokazala je da je najveća posećenost i bratstvo na prijemima i osvajanju političkih, a ne košarkaških poena. Utakmica je bila u humanitarne svhe, za pomoć stradalima od potresa u Kraljevu, a ja čekam kad će utakmica za postradale u Semberiji, Bileći… Kakav je prihod sa ove, možda bolje da je ne bude. Izeo ćar vajdu, što kažu, jer veći trošak tv prenosa i organizacije nego što će hleba videti postradali.
Treba velika hrabrost otisnuti se u 2011. Hrabriće nas kojekakvi servirani podaci o rastu, o stabilizaciji koja se očekuje, o velikom dobru koje, kao i ona Kriza, stoji iza ćoška i zaskočiće nas, o oporavku koji je nadohvat ruke, ali problem je u tome što nam ruke drhte što od iscrpljenosti, što od poslušnog dizanja.
Nema ni promena, ni tog boljeg, ni oporavka svake vrste dokle god se masa zadovoljava mrvicama sa vlastelinskih stolova i tešeći se da smo preživeli rat, pa i ovo ćemo. Kad podobni počnu da se pravdaju i odgovaraju, umesto što proizvode nepodobne, biće znak da smo počeli da se oporavljamo. Polažem te nade i optimizam u 2011!