Ne sjećam se kako sam stigao kući. Kroz glave su mi jezdile scene iz filma, a pored mene su se nizali bilbordi, leci, baneri, plakati.
Sjaj i bijeda predizbornih aktivnosti.
Kako sam bio pomućenih emocija i rastrojenih osjećanja, odaja se činila kao najbolje rješenje. Trebala mi je kontemplacija i rezime. Uzeo sam neko domaće, hercegovačko vino, natočio čašu, upalio televizor. On je zasvijetlio i počeo zračiti mene i sobu. Šaltao sam kanale. U ime naroda govorili su neovlastelini. Svi uglađeni, u odjelima i fini. Kanda su zaboravili da je car nekada bio go. Prešaltao sam ih, ne dozvoljavajući da me odvuku još dublje u ambis, kad odjednom, ukaza se Animal planet. Neke divne boje, neke divne životnje. Ostavio sam životinje da zrače i opuštaju, pogledao u nebo i vidio samo zvijezde. Nigdje mjseca. Da je bio polumjesec, pali bi mi muslimani na um, ovako ne pade ništa.
Vratio sam se u fotelju. Vino je pri kraju. Kroz prozor je derala Ceca. Silikonska diva. Bacio sam pogled vanka. Mala Bilja živi blizu mojih odaja. Ona voli Cecu. Moj prozor gleda direkt u njezinu sobu. Vidio sam je par puta dok se presvlači. Voajerizam opušta. Bilja je šizila u minjaku i grudnjaku uz Cecu, rukom simulirajući pjevanje i mikrofon. Očito da se pripremala za koncert na završnoj konvenciji. Lemi nije želio nijednu drugu pevaljku. Ipak je Ceca srpska kraljica bola. Žao mi Bilje. Super je mala, ali ju je folk otrovao još u pubertetu, kada je shvatila da je r n r dosadan, i da je prava zabava po klubovima uz ture pića i horde razuzdanih mladića koji nemilice vrte iste.
Zatvorio sam prozor kako bi sprečio ofanzivu kakofonije. Na Animal planetu je počela neka emisija o majmunima. Cecu mrzim, al’ životinje volim. Smjenjivali su se Ceca, gorile i babuni. Rodanje, jaukanje, urlanje, zavijanje. Jednom riječju – majmunizacija.
Ceca, majmuni, zvijezde i cirkus, pomiriše se u meni.
Kakofonija me oborila. Nađoh se u snu.
Prenu se iz sna. Oko mene su stajale gorile. U crnim odijelima. Za razliku od prašumskih gorila, ove gorile su mrko ćutale. Ludilo. Ništa mi nije bilo jasno. Pitam ih šta hoće, a jedan od njih mi opali plesku. Ništa se ne dogodi. Mislim se nešto, dok me pleska ne probudi, očito da nije san. Dođe i druga gorila i opali opet plesku. Uh. Da nisam toliko ljubitelj zaštićenih vrsta, uzeo bih svoj Kalaš i srezao tri rafala, mamu im nasilnu, al’ ljubav prema životinjama i pacifizam u meni bili su jači od želje za osvetom i krvoprolićem. Uzeše me za ruke, a najveći gorila reče: „Vodite ga kod predsjednika“.
Ispred odaja je stajao audi A6. Za volanom čimpanza. Svaki Tarzan ima svog Čitu. Impozantna kreacija švapske auto-industrije. Gorile otvoriše i uguraše me unutra, a tamo Lemi Dodo u svom sjaju, polugo. Na njemu samo zlatni ogrtač i dijamantsko treće oko. Sve vidi.
Reče: „Opusti se, Grofe. “
Dade mi viski, uz komentar: „ Ti i one tvoje izdajice primate američke pare. Od kad sam Amere odjeb'o pijem samo votku. Rus je rus, nafta je nafta, a gas – gas. Zato volim Severinu. Slušati i gledati.
Ajde pij, šta bleneš. Gorile su bezopasne. Ne boj se.“
„Ma znam da su bezopasne, gledam ja Animal planet, a za opasne ludake tu je uvijek voljeni Kalaš. Nego, reci ti meni đe gori, što si lud, što me probudi?”
Čita upali šesticu. Motor tiho al’ efikasno povuče. Ipak je to A6.
„Znaš, Grofe, nije lako biti Funkcija. Čovječe, ja sam non-stop na telefonu, imam osjećaj da ću fasovati rak mozga. Samo zovu, pitaju, traže, mole, nude, prijete, seru, mamu im jebem. Ko bi to normalan izdrž'o? K'o da serem pare. Pazi, ponekad i iskenjam neki keš, al’ samo kad su kapitalne investicije u pitanju.
Nego, svi mi se natakrili na vrat zbog Cece, al’ ja nju stvarno volim čuti, vidjeti , dotaći. Zato sam je zovnuo na kupanjac. Nego, reci ti meni, bil’ ti upozn'o nju? A doće i jedan moj jaran, papak. Smara me do bola, al’ imam opasan tal.“
„Iskreno da vam kažem, nemam neku želju da upoznajem vaše drugare, imam ja dovoljno svoje raje i problema. Nego, zašto ste vi mene probudili i sada me vozate negdje. Nije valjda samo zbog tog da upoznam onu silikonskiu divu i tog vašeg jarana, papka.“
„Vozimo se na Vrućicu, na noćno kupanje. Volim to. Ne možeš na red doći preko dana od onih baba što se kisele. Ne bih da se ukiselim. Htio ne htio, ima da ih upoznaš, biće ti lakše da shvatiš suštinu. Vidim da voliš suštinu, a imam osjećaj da nisi na dobrom putu. Meni je stalo da svakog od vas pojedinačno, a i zajedno, predvodim i rukovodim. Nisam ego manijak, nego znam bolje od vas. Shvataš?
Još ovo da ti kažem. Dobar ti je onaj klip sa Kočićevog zbora. One dvije mace znam lično. Kontaš?“, namignu i nasmješi se mangupski.
Nije nam trebalo dugo da se vozimo do Vrućice. Izašli smo iz auta i spustili se do toplica. Noć i Vrućica su savršen spoj. To znaju samo odabrani. Lemi skinu zlatni ogrtač i uđe prvi. Car je bio go. Kako uđe u toplu vodu, dijamantsko oko zasja. Kontam – od miline. I meni je super, samo mi malo čudna ekipa za Vrućicu. Uglavnom su to mlade dame. Ovo je prvi put da se kiselim sa Funkcijom, dok su gorile oko nas.
Sjedimo tako u toploj vodi, goli. Čudno je biti kraj gole Funkcije, go. Gorile nam dodaju piće, a telefon zazvoni. Gorila pruži telefon, a on reče: „Eto, vidiš, ni iskulirati ne mogu.“
Promrmlja nešto i reče: „Sad će i onaj papak da dođe. I ono ti je prava budaletina. Kako on one svoje šiša, mi ga u raji zovemo – Brico. “
Ne prođe ni pet minuta, kad se ispred nas ukazaše babuni. Između njih glavu promoli niko drugi do Hari Silaj.
„Đe ste vlasi, stigo otoman“, reče Hari kroz smijeh.
„Evo ga stigo obrezani“, uzvrati Lemi još veselije.
„Da ti neće biti malo nezgodno da se obrezan skidaš pred jednom silikonskom divom, vlahinjom“, upita Lemi.
„Neka, neka, to mi je merak“, odgovori Hari zadovoljno.
Bez obzira što su se vrijeđali, među njima je vladala drugarska i fer atmosfera, ipak su to koalicioni partneri.
Ništa mi nije bilo jasno, u blizini nije bila nikakva žena, diva, šta god, al’ odjednom, ukaza se silikonska princeza.
Gola, plodna i sjajna. Oko nje su išli tigrovi. Djelovala je spokojno i opasno.
Reče: „Zdravo momci. Ne bojte se ništa, ovo su moji tigrovi. To mi suprug ostavio u amanet. A ko je ovaj nepoznati? Ah..Ma, nije ni važno, djeluje dobroćudno.“
Njih dvojica se pogledaše, namignuše jedan drugom i osmjehnuše se goloj silikonskoj prikazi.
Dobro došli drugovi na našu malu maskaradu, pozivnice imate, za konvenciju u našem gradu. Šampanjac je otvoren, svi su otkačili do daske, sada kad smo goli, popadaće naše maske“, otpjevala je u cugu.
Lemi i Hari zapljeskaše uzbuđeno. Vidi se da su pravi fanovi. Sreća se teško može sakriti.
Lemiju opet zasvijetli dijamantsko oko.
Hari se iskezi, a dijamantski zub zaiskri.
Njihova sreća i sjaj ispunili su Vrućicu. Diva uđe, a Lemi i Hari joj cjelivaše silikonske grudi. Crno mlijeko poteče iz njih, a oni krenuše da piju. Crni snijeg poče da veje, a suze njene padaju na gore.
Počeše da plazaju po njoj. Gorile se primiriše, babuni se ukipiše, samo su tigrovi nezadovljno mahali repovima. Ipak je neko dirao gazdaricu.
Ja ostah u čudu pred tim nesvakidašnjim prizorom.
Prekrstim se i kažem u sebi: „Bože pomozi, Gospode spasi.”
„Ekipa, ja vas pozdravljam, samo mi recite gdje je izlaz iz ovog pakala.“
„Izlaz je lijevo, nikad desno. Znaš i sam. Samo, pamet u glavu i nemoj da sereš više toliko“, u dahu izgovori Hari i vrati se crnom mlijeku.
Lemi se okrenu prema meni, dijamant zasja i on izusti: „ Znaš, Grofe, tajna je u…“
Predsjednikov govor prekide zvono. Prenuh se iz sna obliven znojem. Prazna čaša je bila na mom stolu. Iz te čaše ja sam pio. Znao sam da ima grad gdje si vječno mlad, i gdje lepi gromovi šetaju alejom sjećanja. Uzeo sam plahtu i obrisao znoj sa čela i prsa. Zvono je i dalje drčalo.
Prišao sam vratima i otvorio. Ispred mene je bio RVI. Ratni vojni invalid. U kolicima. Noge nije imao. Bedra su mu bila prekrivena maskirnom uniformom. Pitao me imam li marku.
Kakva noć, kakav san, kakvo jutro. Bože, šta me još čeka?
Nisam našao marku, imao sam samo metalnog petaka. Pružio sam u njegovu ruku, on se zahvali i reče da to nikad nije radio, muka ga natjerala. A onda mi se otvorio. Pričao je polako i ponosno.
Ništa on nije posebno tražio od onog što su mu obećali dok je bio u blatu na Ozrenu. Sretniju budućnost, slobodu i sigurnost.
Ovo je njegova priča:
Bluz ratnog veterana
Sjedim pokraj kontejnera
Čekam premijera
Da ga pitam gdje mi je večera
I što mu više ne trebam?
Novine pišu da je u ratu
Prodavao cigare i naftu
On i njegovi drugari laktaši
Sada su pravi bogataši
Ref:
Dok sam krvario na ratištu
Prodali su moju firmu
Noge su mi ostale na Ozrenu
Kako sam bio glup
Kako sam bio glup..
Nisam se plašio bombi
Snajpera ni mudžahedina
Al mi dušu kida
Sin mi je diler heroina.
Ref:
Ćerka kao eskort radi
Kaže: „Stari, dok je moje mace
nema gladi“,
Završili fakultet oboje
Ne mogu da se zaposle
Televizor kaže život na visokj nozi
A ja kažem: „Bože pomozi, nikog neznam, ništa nemam“.
Šta da radim živjeti se mora
Za Republiku dao sam noge
Sada imam, samo ima
Sada samo imam probleme mnoge
Ref:
Volim svoju Republiku Srpsku
Malo manje Bosnu i Hercegovinu
Na duši sam pokidao lanac
Gdje god da dođem zovu me „bosanac“
Lanac – bosanac – vize – devize !
Poslušajte pjesmu Grofa Đuraza “Blues ratnog veterana” ovdje .