Bosna i Hercegovina jedna je od najsiromašnijih zemalja Evrope, a rijetke su države poput Kosova ili Sjeverne Makedonije koje imaju manji BDP od BiH. Bilo bi za očekivati da stoga domaće vlasti rade sve na ekonomskom oporavku zemlje, da ulažu u nove projekte, da uzimaju povoljne kredite i bespovratne grantove. Uostalom, mnoge škole, bolnice, vrtići… u BiH obnovljeni su bespovratnim sredstvima Evropske unije.
U okviru Plana rasta, BiH bi trebalo da dobije ukupno milijardu evra, a prva tranša bespovratnih sredstva, dakle sredstava koja nisu kredit već poklon, u iznosu od 70 miliona evra neće biti uplaćena na račun bh. institucija.
Iz Delegacije EU jasno su rekli da novac ne može biti isplaćen jer država BiH odnosno njeni predstavnici nisu ispunili dio svojih obaveza. Te obaveze su: jedinstveni broj za hitne slučajeve, eliminacija sistema blokade o dodjeli pomoći iz državnih sredstva, te imenovanje nedostajućih sudija u Ustavni sud BiH. Kako su vlasti Republike Srpske odbile da ispune te uslove, novac će na poklon dobiti građani susjednih zemalja.
Juče je na tehničkom nivou održan sastanak Radne grupe za izradu plana reformi za Plan rasta, a zvaničnih informacija nakon sastanka nije bilo. Budući da sastanak nije bio na političkom nivou, nije ni bilo razgovora o ispunjavanju potrebnih mjera. Ovakav odnos vlasti BiH prema novcu koji je građanima BiH potreban za provođenje javnih investicija za ekonomiste je nešto što se nije trebalo dogovoditi.
„Građani BiH nisu sigurno željeli da izgube 70 miliona evra bespovratnih sredstava iliti 7% od 1 milijarde evra (bespovratnih sredstava i kredita) koje je EU planirala za BIH, ali nažalost njihovi izabrani predstavnici su i ovaj put uspjeli da osramote BiH i pokažu da smo sa pravom zemlja koja je zvanično najkorumpiranija u Evropi, druga po korupciji u Evroazijskom prostoru iza Rusije. Novac koji je planiran za reformske procese sa jednim od glavnih ciljeva suzbijanja baš te korupcije je logično i odbijen. Podjeljen je između Crne Gore, Srbije, Albanije i drugih zemalja iz tog programa“, kaže za Buku ekonomista Draško Aćimović.
Smatra da je politička realnost takva da domaći političari samo deklarativno podržavaju EU integracije, a istinski su protiv bilo kakve kontrole jer se boje tužilaštva EU i istraga koje se provode zbog nenamjenskog utroška EU sredstava.
“Političare na vlasti interesuje samo dogovor oko raspodjele sredstava (carina,poreza, akciza i dr) koji su došli usljed povećanja cijena iliti enorminih poskupljenja najviše u prehrani i drugim osnovnim životnim potrebama građana. To je novac koji političari kontrolišu bez bilo kakve opasnosti od pravosudnih sankcija. Ako znamo da su se dogovorili u zadnjih godinu dana na stotine miliona kroz tendere, javne nabavke i dr. onda sva priča o nemogućnosti dogovora za EU pada u vodu jer kako se za ovo dogovore“, dodaje Aćimović.
Dodaje da se prema agencijama koje su označile BiH kao najkorumpiraniju zemlju Evrope spominje podatak o 10 miliona KM dnevno koje odlaze kroz kriminal i korupciju u privatne džepove. Smatra da je manji manevarski prostor za zloupotrebu EU sredstva jedan od uzroka zašto bh. vlasti ne brine što zbog njihovog nedgovora propadaju milioni evra.
„BiH bi sa reformama i uz pomoć EU vrlo brzo postala jedna od ekonomski privlačnijih zemalja u Evropi ali…. sagledavajući sve i shvatajući da su i Ukrajina i Moldavija dobile datum početka pregovora, a jedino BiH više nije ni u grupi sa njima već sama na raskrsnici svjetova onda mozemo samo reći – ko nas je kleo, sa ovakvim političarima, nije dangubio“, kaže Aćimović.
Na pitanje ima li BiH luksuz da propusti 70 miliona evra iz Plana rasta ekonomista Igor Gavran odgovara negativno.
„Očito domaće vlasti misle da ima čim su odlučile sa odbiju taj novac (jer neispunjavanje uslova znači svjesno odbijanje pogotovo ako su neki od neispunjenih uslova trivijalni i nisu uopšte vrijedni diskusije kao recimo jedinstveni broj za hitne situacije). Ako gledamo ekonomski naravno da nema jer se svi nivoi vlasti ubrzano zadužuju i očito novca nedostaje sve više. Ali vlastima je to izgleda omiljeni izvor finansiranja jer nema nikakvih uslova ni kriterija a obaveza vraćanja nije njihova nego narodna. Kad ste siromašni sve je značajno a iako naravno to nije ni izbliza dovoljno za brojne potrebe koje BiH ima jeste značajan iznos i sam po sebi. Ipak je još značajnije što je riječ o početku i tek prvoj tranši a ako ona stigne onda slijede prilike za puno više sredstava. Naravno ako nju propustite onda je jako malo nade da ste u stanju ispuniti kasnije uslove koji postaju složeniji i zahtjevniji“, kaže Gavran.
Mala bh. ekonomija ne može sebi priuštiti nijednu izgubljenu marku, a kamoli 140 miliona KM ili, ako se neodgovorno ponašanje nastavi, cijelih milijardu evra. Političare očito ne zanima loša ekonomska situacija i veliko siromaštvo jer desetine miliona maraka bacaju „u vodu“ zbog ličnih prepucavanja i bildanja političkih mišića.