„…mi Hrvati imamo glagoljicu, mi Hrvati imamo krapinskog pračovika, mi Hrvati imamo najlipšu himnu, onda imamo krstijonicu kneza Trpimira, onda imamo prdijonicu kneza Prdimira…“
„Kako se to desilo, Joso, da si ti ka ljuti ateista posta pop?“ Don Joso je rekao: „A čuj, desija se život! Ćaća mi je partija kad san bija skroz malešan, pa me mater posli poslala u sjemenište!“
Moja mama i ja smo bili u gradu. Tamo smo mi na Peristilu vidili one klečavce. To su barbe koji kleče nasrid Peristila i mole se. Klečavci su u rukama držali krunice i sličice Divice Marije.
Dida je pitao: „A di su kune?“ Blagajnica je rekla: „Nema ih više! Sad smo prešli na eure!“ Dida je rekao: „Nemoj me jebat?! Znači, crkla Endehazija, a?“ Blagajnica je raskobečila oči…
Obojici neprežaljenih vođa osiguran je postmortalni politički život solidna intenziteta. Milanović svojim nastupima dostojno zastupa formalno mrtvog Tuđmana, a Dodik faktički mrtvog Karadžića. Ili, da otklonim svaku nepreciznost: kroz Milorada progovara Karadžić iz zatvora, a kroz Zorana Tuđman iz groba
Ja sam mog dida pitao: „Šta to čitaš, dida?“ Dida je rekao: „Šta čitan, šta čitan… Čitan Novi zavjet, šta bi drugo!“ Ja sam pitao: „A zašto ti na koricama od Novog zavjeta piše Maksim Gorki?“
To da Hrvatska predsjedava nečim što se zove Međunarodni savez za sjećanje na holokaust otprilike je kao da, logikom rotacije, sitni provincijski makro dospije na čelo odreda ćudoredne policije. Naslov vijesti trebao je glasiti: "Tokom ove godine svete mise održavat će se usred bordela!"
Nama vjeronauk drži ona sestra Melita iz Gospe od cukra. Ona je zavrtila sa glavom i rekla je: „E dico moja, nešto nije u redu sa ovin sviton ako se memoari princa Harija čitaju više od Biblije!“
Ja sam mog dida pitao: „I šta ću sad sa kasicon prasicon?“ Dida je meni rekao: „A nema ti druge nego je otključat, izvadit đenge i odnit ih u minjačnicu! Tu će ti prominit kune u eure…“